О решавању косовског питања
Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко изјавио је да ће коначан статус Косова и Метохије бити дефинисан по завршетку тренутног сукоба између Запада и Русије и стварања нових геополитичких услова.
Боцан-Харченко је у интервјуу агенцији Бета казао да је разумео да француско-немачки предлог за решавање косовског питања какав јесте није прихватљив за Србију, јер предвиђа непротивљење Србије да Косово постане члан свих међународних организација.
„За разлику од Резолуције 1244 СБ УН, француско-немачки план није основ за дугорочно решење питања Косова и Метохије. И овај план, као и сви претходни, предвиђа једностране уступке од стране Београда, пре свега да Косово постане члан свих међународних институција и Уједињених нација. Француско-немачки план у суштини представља међународно признање независности Косова. Запад отворено инсистира да Београд мора да призна независност Косова“, оценио је Боцан-Харченко.
Упитан да прокоментарише став председника Србије Александра Вучића да ће учествовати у процесу имплементације француско-немачког предлога, Боцан-Харченко је рекао да је разумео да је Београд само спреман да настави разговоре на основу тог предлога.
„Мислим да су за председника Србије само неке тачке тог плана прихватљиве за разговор и имплементацију. У сваком случају тачке које предвиђају међународно признање нису прихватљиве за Србију. За Запад је најважнија тачка која предвиђа чланство Косова у међународним институцијама“, рекао је амбасадор.
На питање да ли би Русија у Савету безбедности (СБ) спречила чланство Косова у Уједињеним нацијама (УН) уколико председник Вучић прихвати све тачке француско-немачког плана, Боцан-Харченко је рекао да ће за Русију, као сталну чланицу СБ, бити значајан став Београда.
„Председник Вучић је на последњем заседању Скупштине Србије био одлучан и јасан у томе да је одбио француско-немачки план. Не знам због чега се у појединим медијима истиче да би председник Вучић могао да прихвати тај план кад је рекао да је он неприхватљив за Београд. Мислим да не постоји ни најмања вероватноћа да Србија прихвати француско-немачки план“, истакао је Боцан-Харченко.
Упитан да прецизира да ли постоје услови под којима би Русија била сагласна да Косово постане члан УН-а, Боцан-Харченко је рекао да Русија не признаје Косово.
„Сада је немогуће одговорити на ваше питање, јер нико од нас у овом тренутку не зна како ће се коначно решити косовско питање. Косовско питање биће решено у другим геополитичким условима који ће настати након окончања сукоба између заједничког Запада и Русије. У садашњим геополитичким условима није могуће дугорочно решење за нека отворена регионална питања, па ни за Косово и Метохију“, нагласио је амбасадор Русије.
Додао је да ће нови геополитички услови бити резултат „свих садашњих дешавања“ на међународној сцени.
„У сукобу Запада и Русије, сигурно ће победити Русија. Русија не води рат против Украјине, већ је у сукобу са Западом на територији Украјине. Од исхода тог сукоба зависиће европска безбедност у целини. Убеђени смо да ће доћи до успостављања новог мултиполарног међународног уређења у коме Запад неће имати одлучујућу улогу. Сада Вашингтон преко француско-немачког плана покушава да реши косовско питање, али у садашњим околностима то није могуће“, истакао је Боцан-Харченко.
На питање због чега се Русија активније не укључи у решавање косовског питања, руски амбасадор је рекао да је Русија од првог дана активно укључена у решавање тог проблема као стална чланица Савета безбедности.
„Због непријатељских односа између Русије и Запада, заједнички формат није могућ, али Косово је и даље на дневном реду Савета безбедности. Коначно решење за Косово није могуће без подршке СБ и то је у овом тренутку најважније“, оценио је Боцан-Харченко.
О билатералној сарадњи између Русије и Србије
Говорећи о политичким односима Србије и Русије, Боцан-Харченко је рекао да се ти односи одржавају на високом нивоу.
„Сарадња са Србијом напредује у свим сферама и постоји дијалог на свим нивоима. Нама је најбитније да Београд није увео санкције Руској Федерацији, упркос притисцима Запада. Високо ценимо независан став Београда по том питању. Србија је окружена чланицама ЕУ и НАТО и због тога смо у једном периоду имали сметње у економској сарадњи, али у међувремену су ти проблеми превазиђени“, казао је амбасадор Русије.
Додао је да је Русија била „разочарана“ када је Србија гласала за резолуцију УН-а, којом се осуђује „специјална војна операција“ Русије у Украјини.
„Без обзира на те сметње, ми настављамо с развојем добре сарадње са Србијом“, нагласио је Боцан-Харченко.
Упитан да прокоментарише изјаву америчког амбасадора Кристофера Хила да везе Србије и Русије слабе из дана у дан, Боцан-Харченко је рекао да то није истина.
„Западне дипломате немају доказе за потврду својих теза када су у питању руско-српски односи. Ми имамо много доказа да су наши односи у развоју“, рекао је руски амбасадор.
На констатацију Бете да председник Србије Александар Вучић у својим последњим обраћањима јавности није искључио могућност увођења санкција Руској Федерацији, Боцан-Харченко је казао да Влада Србије и председник Вучић „за сада имају тврд став“ да се Русији не уводе санкције.
„Председник Вучић се налази под великим притиском западних земаља, али за сада ми немамо наговештаја да ће Београд увести санкције Русији. Апсолутна већина српског народа је против увођења санкција, а зна се да председник Вучић пре свега узима у обзир став народа“, рекао је он.
Упитан какав би био одговор Москве ако би Србија одлучила да уведе санкције Русији, Боцан-Харченко је рекао да су многе земље које су увеле санкције Русији, аутоматски претрпеле већу економску штету него Русија.
На питање да ли је реално да Србија остане неутрална у политичком смислу с обзиром на нове међународне околности након избијања рата у Украјини, Боцан-Харченко је казао да је тај статус потврђен од стране председника Вучића.
„Србија је већ годину дана неутрална у односу на новонастале међународне околности и у том статусу се добро снашла“, оценио је амбасадор.
На констатацију Бете да је, између осталог, због таквог статуса заустављен европски пут Србије, Боцан-Харченко је рекао да се Србија суочила с два проблема када су у питању евроинтеграције.
„Запад не прихвата да држава која је кандидат за чланство у ЕУ има своју спољну политику. Унутар ЕУ је једини изузетак Мађарска. Запад од Србије тражи да уведе санкције Руској Федерацији и да нормализује односе с Приштином под западним условима. Тренутно је за Запад од приоритетног значаја да Србија уведе санкције Русији, како би се прекинуло традиционално пријатељство између наше две земље“, закључио је амбасадор Александар Боцан-Харченко.
О ситуацији око Украјине
Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко изјавио је да се рат у Украјини неће проширити ван граница те земље.
Боцан-Харченко је агенцији Бета казао да су руски циљеви дефинисани 24. фебруара прошле године, и тичу се искључиво заштите руског народа на подручју Донбаса.
„Западна пропаганда најављује ширење рата ван граница Украјине, што се сигурно неће десити. Русија је морала да спроведе специјалну војну операцију у Украјини због вишегодишњих безуспешних покушаја да се испоштују Мински уговори и неприхватања Запада да се договори међународна и европска безбедност. У таквим условима Русија и председник Владимир Путин су имали само једно решење, а то је специјална војна операција“, рекао је амбасадор.
Додао је да су, након референдума, Доњецка и Луганска народне републике, Херсонска и Запорошка области постали део Русије, а да је једини циљ Русије денацификација и демилитаризација Украјине како би се заувек отклонила претња за безбедност Руске Федерације.
„Не постоји никакав план да се рат прошири изван Украјине“, нагласио је Боцан-Харченко.
На питање како ће Русија реаговати на све већу војну подршку Запада Украјини, Боцан-Харченко је рекао да САД и по њиховом наређењу поједине чланице Европске уније шаљу оружје Украјини.
„Циљ заједничког Запада је да рат у Украјини траје што дуже. Њима до Украјине уопште није стало, они су отворено поручили да је њихов циљ уништавање суверенитета Русије. Приступ Запада је да се рат води до последњег Украјинца. Оружје које Запад намерава да пошаље у Украјину неће драматично променити ситуацију на терену“, рекао је амбасадор.
Додао је да ће слање немачких тенкова у Украјину бити „морални изазов“ за Русију и руски народ због искуства из Другог светског рата.
„И до сада је Запад слао модерно наоружање Украјини, али је велики део тог оружја уништен“, казао је Боцан-Харченко.
Упитан које су, осим људских жртава и разарања, највеће последице рата у Украјини, Боцан-Харченко је казао да је неодговорним деловањем Запада пољуљана међународна безбедност и да је од стране Запада створена могућност ширења сукоба.
„Запад је у априлу прошле године забранио Украјини да с Русијом постигне мировни споразум који је већ био у припреми. Западу је циљ да рат траје што дуже“, рекао је амбасадор.
Боцан-Харченко је проценио да је од фебруара 2022. године у Србију дошло око 160.000 руских држављана.
„Највише наших држављана се настанило у Београду и Новом Саду. Русима није било тешко да се прилагоде начину живота у Србији, због сличног језика, традиције, културе и посебно српског гостопримства“, истакао је амбасадор Александар Боцан-Харченко.
