Додик за Спутњик: Импонује интерес Русије – глобалног лидера, за сарадњу са нама

Као председнику Републике Српске импонује ми што глобални и светски лидер каква је Русија показује интерес за сарадњу са Републиком Српском. То могу да посведочим данас можда више него икада раније, каже председник Српске Милорад Додик после сусрета с руским председником Владимиром Путином у Москви.

У екслузивном интервјуу за Спутњик Додик наглашава да се Српска није и неће придружити ниједном облику санкција против Русије и да наставља да води политику несврставања.
Истиче и да је састанак с руским председником био веома успешан и да се у последњих годину и нешто дана с њим трипут састајао.

– Разговарали смо о нашим билатералним односима који се развијају и који су веома добри. Наши односи су на нивоу стратешких. Билетарни односи су вишеслојни. Они се односе на економију, културу, образовање и спортске активности које планирамо да упражњавамо у будућности. Што се тиче економије, у погледу обима, сарадња је повећана са Руском Федерацијом – укупна размена је већа за неких пет-шест одсто.

Са председником смо разговарали и о НАТО-у. Он увек каже да треба да водимо рачуна да немамо неку велику штету. Али, ми смо одлучни – ми нећемо у НАТО. Срби су бомбардовани од стране НАТО-а. Србима је нанесена не само тренутна штета у погледу материјалног, па и људског губитка. Они су нама направили дугорочну штету бацајући осиромашени уранијум. Они су тукли и наше покољење које није ни било рођено. Ми смо такав народ и имамо такав карактер и не можемо да прихватимо оне који су нас бомбародвали и тукли. Нисмо ми Јапанци…Да вам баце атомску бомбу, а ви се потчињавате тој земљи….Ми не можемо да будемо део НАТО-а, шта год то значило. НАТО се вежбао над Србима. И у Републици Српској кад нас је бомбардовао, и у Србији, у време када је разбијао једну земљу без суверених одлука Савета безбедности. То су били унилатерални потези групе земаља које су нанеле огромну штету Србији и српском народу. А направили су блокаду да не можете никада да поставите питање ратних репарација и да тражите одштету за штету коју су направили. И како да се ми крећемо ка том савезу? И зашто да се крећемо? Какви бисмо ми људи били? Како бисмо то могли да објаснимо родитељима мале Милице Ракић или неког ко је убијен? Колико је само било такве деце…И шта, да ми кажемо добро – ево, нема везе што су нас убијали? Има везе! И те како има везе. Не волимо вас зато што сте нас убијали! А ми вама ништа нисмо урадили!

Који су договори постигнути током састанка?

– Република Српска и Руска Федерација настављају да развијају добре односе у области нафтне индустрије. Учинили смо почетне и важне кораке. Ово се односи на деблокаду процеса изградње гасовода. Руски председник је сам поновио да се чека да се формалне препреке разреше. Поред тога, добили смо уверавања да ће цена гаса остати, као што је и сада. То је нешто што је за нас веома важно не само са економског-финансијског становништва, него и психолошког, да останемо у сфери земаља које имају подршку од саме Руске Федерације. Русија је такође гарант Дејтонског споразума. Ова земља мора и треба да буде питана. То што су је сада искључили Американци и неки други, то још увек не значи да руска држава не мора и не може ништа да каже УН. Захвалио сам се председнику за чињеницу да је управо у Савету безбедности руска страна увек била коректна. Руска страна је разумела ситуацију чак у једној општој антируској еуфорији па је прошле године одобрила мисију АЛТЕА, мисију европских снага безбедносних у Босни и Херцеговини.

Имамо и договор о изградњи руско-српског православног центра. Разговарао сам и са секретаром Савета за безбедност Русије Николајем Патрушевом који је неколико пута поменуо да је однос између РС и Русије стратешког карактера. Ми смо веома поносни што је то тако. Очекујемо и да Русија остане гарант мира на овом простору. То што ова земља има сукоб у Украјини, на то је она била приморана. Запад је бацао бомбе на Србе два пута и мислио је да то може да ради и Русима. Али, то није могло. Украјински председник Владимир Зеленски је пристао да буде антирус који довлачи НАТО на границу са Русијом. И то је његов избор и због тога његов народ пати. А то није зато што то хоће председник Владимир Путин. Нико није хтео да слуша када је он говорио да се не приближавају руским границама. Међутим, зна се шта хоће Запад – хоће природне ресурсе Руске Федерације. То је покушао и преко Наполеона и преко Хитлера. Наравно да ће да покушава увек да тим овлада. Покушали су и пре 20-30 година кроз транзицију да овде увуку мултинационалне компаније. Али, онда се појавио Путин који је то све фино склонио и рекао да је држава на првом месту. Зато га и не воле. Не одговара им човек који мисли о својој држави и народу. Данас сам чуо податак од председника да ће Русија да производе око 152 или 168 милиона тона жита ове године. То је највише откад постоји Руска Федерација. А у свету постоји представа да они имају нафту и гас и да само седе и ништа не раде. Па извините, пшеница се сама не рађа. Мора неко да обради то земљиште. У сваком случају, свет није исти.
Оно што нас привлачи јесу и традиционални наши руски и српски односи, али и ова и оваква Русија. Овакав вредности систем Русије гарантује права сваком народу да очува свој идентитет и своје право на одлучивање о својим ресурсима. Русија никога није окупирала. Ова земља у Украјини има 15 милиона својих становника. И Русија је природно морала да реагује и да брани своје људе. Знате, када Американци виде да је један Американац угрожен негде у свету, они одмах дижу авион.

Какав је став Републике Српске по питању придруживања антируским санкцијама и могућностима финансијске и војно-техничке подршке Украјини из Сарајева?

– Босна и Херцеговина није донела ниједну одлуку о увођењу санкција Русији. И то захваљујући Републики Српској јер ми нисмо хтели да будемо део тих одлука. А ако ми нисмо део тих одлука, њих онда нема. То је веома јасно. Постоје неки појединци амбасадори, пре свега, Бошњаци из Сарајева који се из свог полтронства према Западу придружују тим санкцијама. Али та њихова придруживања не раде – немате одлуке на нивоу Босне и Херцеговине да се те санкције спроводе. Тако да, у том погледу, апсолутно је јасна наша одлука. Ми ћемо наставити да ту политику водимо. Ми се нећемо придружити ниједном облику санкција против Руске Федерације. Нисмо то урадили сада и нећемо то учинити ни у будућности. Остајемо привржени политици несврставања у том погледу. То што муслимани бирају начин да они буду то је њихов проблем. Али им не смета, рецимо, када Милорад Додик данас са Путином договори или кад председник чак и без мог захтева сам каже да ће бити иста цена гаса. Онда им не смета да у Сарајеву користе гас по јефтинијим ценама него други део Европе. Онда им је то добро. Чак се скривају иза тога. Али та скривалица је нешто што је својствено једном делу тих људи. Они се скривају, праве се наивни или блесави, а само чекају како ће некоме неко зло нанети. Тако и у овом случају око Русије. Сви би ођедном увели санкције Русији из тог другог дела Босне и Херцеговине. Сви осим Срба. Али би добили од Русије све бенефите јефтиног гаса и неких других енергената. То је њихов оквир живота. У сваком случају, то није принципијално.

Како гледате на цензуру Спутњика у Европи?

– У Републици Српској имате медије којима су САД увеле санкције. То је она Европа, Америка која се бори за слободу речи, за слободу говора…Али из својих разлога онда уведе санкције једном медију у Републици Српској. Овде се ради о Алтернативној телевизији којој су увели санкције. Генерално, гледамо мислим да је мало информативног програма на простору Балкана који долази из Русије. Американци и Запад имају пуно својих медија, а Русија само Спутњик. Сада би да гасе све медијске куће које њима не одговарају.

Како објашњавате парадокс да Русију упорно оптужују са Запада да ремети ситуацију у БиХ, иако је она, поред Београда, једна од ретких која брани изворни Дејтон?

– То је ствар пропаганде. Пре неколико дана у Конгресу је говорио Дерек Шоле који је важан службеник Стејт депармента. У току распада бивше Југославије био је асистент Холбруку и писао је књигу о Дејтонском споразуму која може да послужи као извор за разумевање тог споразума. А сада се понаша сасвим другачије него што је тада написано или речено. Они нису склони да остану привржени споразуму. Руше све споразуме – тако и Дејтонски споразум, Кумановски споразум који се тиче Косова, Резолуција 1244, Мински споразум и многи други…Они су потписани и у том тренутку промовисани да би потом били срушени од стране колективног Запада. И то је нешто што се наставља. Русија је дотле принципијалан и одан гарант Дејтонског споразума за разлику од Америке и Брисела и других који покушавају да негирајући међународно право и промовишући нека дневна правила изврше централизацију БиХ, отму права Републици Српској и заврше посао који су обећали муслиманима опет скривено од српске стране. Дакле, имате Устав, имате Дејтон, међутим то више ништа тамо не важи. Једино важи по њиховом тумачењу. Али, кад читате здраворазумно, правнички и логично, онда видите да имате Устав и сасвим једну другу полтичку ситуацију. Сад су нас дотерали до зида. Настоје да отму имовину РС. Овде се ради о обрадивим површинама, шумама, рекама…А на њима исто тако комуналне објекте као што су хидроелектране, школе…И то сада кроз нека своја потпуно сумњива тумачења која немају упориште у Уставу. Босну и Херцеговину чине два ентитета: Република Српска и Федерација. И речено је да је 49 процената РС. Тако пише. И да сва имовина на тој територији припада РС, а друга припада Федерацији. И ми не споримо Федерацију. Међутим, неко жели да направи свој однос са Американцима а да РС гурне у празну љуштуру, закључио је Додик.

[СПУТЊИК]