Командант “Зевс”: Ниједан прави Србин не воли САД и НАТО

Француска Легија странаца патролира улицама Париза или лови копаче злата у џунглама Гвајане. Нема говора о њиховом учешћу у сукобу сличном нашем

Командант јединице за специјалне извиђачке послове Ваздушно-десантних снага Руске Федерације нерадо иступа у јавност. “Правила професије”, објашњава, али уз смех додаје, “уступак је већ направљен. Можемо да почнемо”.

Позивни “Зевс” се јавља из ослобођеног Работина које је у зони одговорности његове јединице. Разговарамо о стању на фронту, страним плаћеницима, ратним заробљеницима и сећањима везаним за колеге из Србије са којима је учествовао на војним вежбама Словенско братство.

О три рањавања, две контузије и државним медаљама одбија да прича.

– То није тема. Одакле вам те информације?

– Ваши саборци се њима поносе.

Започињемо разговор.

Над Работином се после жестоких борби завијорила руска застава. Како су текли окршаји са украјинском војском?

Линија Работино-Вербовоје налази се у зони одговорности наше формације од лета 2023. године, од покушаја украјинске контраофанзиве.

Идеја украјинске команде је била да пробије нашу одбрамбену линију и уз помоћ унапред припремљених резервних јединица, као што је 82. ваздушно-десантни батаљон Оружаних снага, стигне до Азовског мора и истисне наше трупе са територија Запорошке области.

Наша формација, посебно моја јединица, учествовала је у њиховом одбијању и борбе су биле одбрамбеног карактера.

Украјинске оружане снаге су на овом месту акумулирале заиста моћну групу и свакодневно убацивале огромну количину војне опреме и људства у борбу. Упркос тешкоћама и бројчаној надмоћи непријатеља, наша одбрана је издржала, у великој мери захваљујући искуству одбрамбених борби које смо претходно стекли на другом правцу, високој засићености наше одбране противоклопним оружјем, компетентној употреби беспилотних летелица са артиљеријом и, наравно, захваљујући истрајности и храбрости наших војника и команданата.

У неким извештајима помињане су и позиционе борбе?

Било је, наравно, и таквих борби на упоришним тачкама у шумским појасевима, уз употребу бацача граната и малокалибарског оружја.

Сада је ситуација на овом подручју потпуно под нашом контролом, повратили смо све изгубљене положаје током летње контраофанзиве непријатеља и полако гурамо даље, борбени радови воде се свакодневно и успех је на нашој страни.

Која је стратешка вредност Работина и шта руска војска добија његовим освајањем?

Линија Работино-Вербовое отвара приступ Орехову, а затим директно самом граду Запорожју.

Ваша јединица прoшла је ратиште од Николајева до Работина. Из сваке од ових горућих тачака носите и ожиљке и одликовања за храброст исказану у борби… Када све саберете – како бисте дефинисали стратегију украјинске војске?

Ако анализирам све догађаје, кроз које је моја јединица прошла од првог дана СВО, могу рећи да је наш непријатељ озбиљан, борбена тактика се брзо мења са појавом нових средстава за извиђање и уништавање циља. Речју, комерцијалне беспилотне летелице су промениле тактику деловања на бојном пољу.

Међутим, колико год да се усавршавају техничка средства, крајња тачка и даље припада пешадији која својим ногама заузима територију.

Ваше ратно искуство је старије од СВО?

Да, војно искуство је старије, моја служба је дужа од 10 година, али се овај сукоб не може поредити ни са каквим вежбама и службеним путовањима које је наша јединица раније имала.

Насилна мобилизација у Украјини говори да стање на фронту из угла Кијева не обећава повољан исход. Како оцењујете мотивисаност десеткованог непријатеља – са колико непоколебљивости преостали Украјинци још ратују?

Једна од највећих грешака у ратовању је потцењивање непријатеља. Ипак, чињеница је да се квалитет непријатељског људства на линији додира сваког месеца видно урушава. Присилно отерани у ровове, без разумевања циљева и задатака, они не могу да оправдају очекивања руководства такозване Украјине.

Заробљени, о чему они сведоче?

Заробљени војници и официри Оружаних снага Украјине сведоче да нису имали право на избор. Или иду напред на клање, или их чека метак у чело.

Сами подстрекивачи не показују спремност да узму учешће у борбама али своје сународнике терају на клање пунећи им главу о страхотама руског заточеништва.

Заробљени официри и војници Оружаних снага не крију збуњеност – нико на њих не пуца, не секу им делове тела, добијају воду, храну и тако даље. Искуство се никако не поклапа са причама њихових пријатеља неонациста.

Наравно, морате схватити да у заточеништву сви кажу да никада нису пуцали ни на кога и генерално су сви или кувари и возачи. Ми, наравно, не верујемо у то, али постоје људи у другим структурама који даље раде са заробљеницима. Наш задатак је да извршимо извиђање, уништимо наоружаног непријатеља и пребацимо заробљенике на одредиште.

Наилазите ли на трагове страних плаћеника? Може ли се проценити колико их има у редовима украјинске војске и који су њихови мотиви да узму учешће у овом сукобу?

Нисмо се сусретали само са траговима страних плаћеника, већ и учествовали у директном окршају са групом представника страних држава.

Реч је била о људима са енглеског и пољског говорног подручја, а резултат “упознавања” је био у нашу корист – појединци су уништени, што је уједно одличан увид у процену њихове ефикасности у директном оружаном контакту.

Оваква сучељавања су ретка. По речима ратних заробљеника, страни држављани су махом ангажовани на пословима обуке и саветовања. Јуришне јединице којима је поверен одређени задатак за извесну новчану награду више нису на линији борбеног додира. Доживљај рата ових плаћеника се може упоредити са видео-игром CallofDuty и скупљањем новца, само овде штедња не функционише на исти начин као у игрици. Уместо новца који су планирали да понесу кући, у торбама се налазе њихова беживотна тела.

Шта евентуално присуство француске Легије странаца може променити на фронту – да ли одсуство познавања конфигурације терена и менталитета у старту дисквалификује ову структуру?

Француска јединица Легија странаца је у саставу копнених снага француских оружаних снага, није приватна војна компанија или посебна организација плаћеника.

Француска Легија странаца данас се састоји од седам пукова (један пук за обуку, један падобранско-десантни пук, два пешадијска, два инжењеријска, једна оклопна коњица и једна полубригада). Укупна снага легије отприлике је осам хиљада војних лица! Сад, баците пук за обуку или јединице за подршку на фронт… па, ово је комично.

Пукови боје од 500 до 600 људи и сваки има своју уску специјалност. Њихови војници патролирају улицама Париза и хватају копаче злата у џунглама Гвајане. Овде нема говора о њиховом учешћу у неком сукобу сличном нашем. Штавише, као што сам рекао, француска Легија странаца је јединица француских копнених снага и може се користити у сврхе оружаних снага, али за такве акције Француске наше највише војно руководство има процедуру тако да следбеници Наполеонових идеја тешко да могу стићи до линије борбеног додира.

Ратујете у саставу тактичке групе ВС РФ Дњепар којој је Министарство одбране поверило високе војне задатке. Која је “улазница” у ред ове елитне јединице?

Група Дњепар обједињује формације, јединице и подјединице разних врста, родова трупа и снага под јединственом командом за дејства на одређеном сектору фронта.

Ми нисмо једина групација на подручју СВО, свака следи своја упутства и задатке, тако да није правилно рећи да треба да “извучете неку добитну карту” да бисте дошли до нас. Свако ради на свом месту и доприноси заједничкој победи над неонацизмом.

Који ратни трофеј сматрате највреднијим?

Да будем искрен, од првог дана Специјалне војне операције никада нисам јурио трофеје, нисам им придавао никакав значај, али сам увек пожелео да као успомену на своје учешће у ослобађању Украјине сачувам непријатељски барјак или заставу. Ништа друго ми не треба.

Од чега се никада не одвајате?

Као православац, никад се не одвајам од крста који носим око врата и иконе која се налази у напрсном џепу мог панцира.

Шта ћете прво урадити када Русија прогласи победу?

Шта ћу урадити кад Русија објави победу… Не знам, вероватно ћу у себи палим пријатељима и друговима рећи да није све било узалуд. А онда, по повратку из зоне СВО свакако желим да одем и обиђем гробове и рођаке својих палих потчињених. Сматрам то својом дужношћу.

Са Србима сте учествовали у трилатерарним вежбама Словенско братсво. Какве успомене носите из тих дана, и, коначно – какав је ваш однос према Србији и Србима?

Мој однос према Србији и Србима изграђен је још у детињству када ми је отац, учесник у мировној служби 1995-96. у бившој Југославији на српској територији, причао о снажним људима непоколебљиве воље, храбрим ратницима, искреним и гостољубивим.

Срби су се често суочавали са искушењима, али су увек, како доликује Словенима, подносили све тешкоће, чували и бранили нашу православну веру и своју земљу.

Наравно, за мене је учешће у оваквим вежбама и прилика да комуницирам са браћом Србима био важан догађај за који ме везују најлепша сећања.

Понекад ми се учини да Срби више воле Русију него поједини Руси, чак и српске пословице говоре о томе: “На небу је Бог, на земљи Русија!”

Колико је ваших бораца упознато са чињеницом да су Срби вероватно последњи Мохиканци који би радије и сами ушли у рат са Колективним западом него се сврстали у ред руских непријатеља?

Ниједан прави Србин, који је живео у Србији, разумљиво, не воли САД и НАТО. Мој утисак је да је то вама усађено од детињства кроз приче родбине и пријатеља о страхотама бомбардовања од стране НАТО-а током злочиначке казнене операције.

Срби никада неће ићи да се боре за НАТО блок и њихове послушнике, а још мање против Русије… То је незамисливо. Многи наши војници и команданти одлично знају да су “Руси и Срби браћа заувек!”

Наташа Јовановић

[РТ БАЛКАН]