Говор Председника Руске Федерације Владимира Путинa на свечаној академији поводом 80. годишњице пораза нацистичких трупа од Црвене армије у Стаљинградској бици, 2. фебруар 2023. године
Драги ветерани! Пријатељи!
Данас обележавамо један од најважнијих, судбоносних датума у историји наше земље и целог света. Пре тачно 80 година овде, на стаљинградској земљи, на обалама велике руске реке Волге, омражени, сурови непријатељ је заустављен и неповратно протеран, завршена је дуга, тешка, жестока битка за Стаљинград.
Ова битка није била само битка за град – у питању је било само постојање измрцварене, али непокорене земље, одређен је исход не само Великог Отаџбинског рата, већ и читавог Другог светског рата, и сви су то осећали, схватали – и у рововима и у позадини. Ми смо се, као што се то више пута дешавало у нашој историји, ујединили у одлучујућем боју и победили.
Стаљинградска битка је с правом ушла у историју као темељна прекретница у Великом Отаџбинском рату. Заједно са поразом највеће групације Вермахта и његових сателита, поражена је и воља целе хитлерове коалиције. Европски вазали и послушници нацистичке Немачке – а многи од њих су се борили код Стаљинграда – представници готово свих земаља покорене Европе – почели су да узрујано траже начине да побегну, да избегну одговорност, а сву кривицу да пребаце на своје бивше газде. Свима је постало потпуно јасно оно што је совјетски народ знао од почетка: нацистички планови да униште нашу земљу, све њихове идеје светске доминације осуђене су на пропаст.
200 дана код Стаљинграда, на уништеним улицама легендарног града, две армије су се бориле до последњег даха, а победила је она која се показала јака духом. Незаустављив, понекад и ван људских могућности, отпор наших бораца и командира могао се разумети и објаснити само њиховом оданошћу Отаџбини, чврстом, апсолутном вером да је истина на нашој страни.
Спремност да се ради Отаџбине, ради истине, иде до краја, да се уради немогуће била је и јесте у крви, у карактеру нашег вишенационалног народа – управо је она срушила нацизам.
Стаљинград је заувек постао симбол несаломивости нашег народа, саме животне снаге. Овај град, његова околина, села обновљена су снагама целе земље буквално од нуле, јер у фебруару 1943. овде практично није преостало ни једног дрва, ни једне целе зграде.
Изузетна сталоженост и самопожртвовање бранилаца и становника Стаљинграда и тада и данас задивљују до дна душе, изазивају осећања најискреније захвалности и поштовања. Наша морална дужност, пре свега према војницима победницима, јесте да пажљиво и у потпуности чувамо сећање на овај подвиг, преносимо га будућим генерацијама и не дозвољавамо никоме да омаловажава, искривљује улогу Стаљинградске битке у победи над нацизмом, у ослобађању целог света од овог монструозног зла.
Сада, нажалост, видимо да идеологија нацизма – већ у свом модерном облику, модерној манифестацији – поново ствара директне претње безбедности наше земље, изнова смо принуђени да се боримо против агресије колективног Запада.
Невероватно – невероватно, али чињеница је: поново нам прете немачким тенковима Леопард, на чијим су оклопима крстови, и поново планирају да се боре против Русије на подручју Украјине рукама последњих хитлерових послушника, рукама бандероваца.
Знамо да упркос званичним, у суштини корумпираним напорима пропаганде за нас непријатељских западних елита, имамо много пријатеља, и то широм света, укључујући и амерички континент, Северну Америку и Европу.
Али они који увлаче европске земље, укључујући Немачку, у нови рат са Русијом и све неодговорније то проглашавају свршеним чињеницом, они који очекују победу над Русијом на бојном пољу, очигледно не разумеју да ће се савремени рат са Русијом за њих завршити потпуно другачије. Не шаљемо своје тенкове на њихове границе, али имамо чиме да одговоримо, а употреба оклопних возила не би била последња мера. Ово би сви требало да разумеју.
За оне који нам прете, изгледа, несхватљива је једноставна истина: сав наш народ, сви смо ми одрасли и уз мајчино млеко упијали традицију нашег народа – генерације победника који су својим радом, знојем и крвљу стварали нашу земљу и оставили нам је као баштину.
Непоколебљивост бранилаца Стаљинграда је за руску војску, за све нас, најважнија морално-етичка смерница, а наши војници и официри су јој одани. Континуитет генерација, вредности, традиција – све је то оно што Русију одликује, чини нас јаким и сигурним у себе, у то да смо у праву и да ћемо победити.
Искрено честитам присутнима овде у овој сали, свим данашњим браниоцима Отаџбине, свим грађанима Русије, нашим сународницима у иностранству 80. годишњицу победе у Стаљинградској бици.
Срећан вам празник, срећан празник тријумфа живота и правде.
Хвала на пажњи.
