Патријарх Српски Господин Порфирије освештао је црквено звоно у манастиру Светог Луке код Варварина чиме се обистиниле далековиде речи Оца Тадеја Витвничког који је казивао како ће се са тог места једног дана зачути звоњава „царског руског звона“.
Лукин манастир у Бошњану крај Варварина који се неретко помиње и као манастир Бошњани потиче још из 14. века, а краси га богата историја не само благодети и светих чуда, већ и разарања и пустошења.
Након што је од стране Турака опљачкан и порушен недуго после пропасти Лазареве Србије, после обнове поново је пострадао за време српских буна 19. века. Уз благослово епископа шумадијског Саве, 1990. године започета је градња данашњег манастира Светог Луке, који је шест година касније завршен и освећен.
Данас је на стотине верника пришло овом манастиру како би сведочило испуњењу благослова Тадеја Витовничког и присуствовало освештању звона.
Манастир васкрсао из дивљих купина
Манастир Светог Луке „изникао“ је за две деценије на дивљем купињаку поред великог храста-записа. Поред цркве богате фрескама, иконама и реликвијама из Пећке Патријаршије, красе га и библиотека, летњиковац и конак. У времену док је црква још била брвнара, је говорио како се ради о изузетној светињи, али да њена обнова неће тећи лако:
Велика је то светиња, али ђаво не да да се тако лако открије. Ђаво не би био ђаво ако не би правио проблеме на почетку, средини или крају.
Тако је и било. Црква је препорођена тек 2003. године када је почела да поприма садашњи изглед. Данас је ово један од најпосећенијих манастира у Србији. Поред Пећке Крснице и Христа Спаситеља осликаних у Пећкој Патријаршији, красе је, између осталог, икона Богородице Тројеручице са Хиландара и икона Богородице Млекопитателнице живописане у Кареји.
Црква светих царева
Нова црква посвећена је светим мученицима Лазару Хребељановићу и Николају Романову, а иако је уз неимарске подухвате годинама уназад добијала звона којих сада броји 12, једно посебно звоно пристигло је ове године из Русије.
„Руско царско звоно“ тешко је 15 тона а садржаће изливене приказе поменутих мученика, уз иконе Светог Саве, Светог Симеона и Светог Сергеја Радоњешког. Руско царско звоно носи још једно име – „Звона на узбуну“. Према речима игумана манастира, оца Алексеја, звоњава ће се чути и до 40 километара од светиње, чуће се у читавом Крушевцу и опомињаће људе да „не скрећу са пута православља“.
Испуњене речи оца Тадеја
На овом светом месту чуће се Царско руско звоно, изрекао је још пре двадесет година Отац Тадеј
Како говори игуман Алексеј Богићевић, Отац Тадеј говорио је такође и да се „овде хода по костима мученика“, мислећи на кости пострадалих Срба и Руса приликом Варваринске битке против Турака 1810. године.
Освећењем је испуњено оно што је речено, а ново звоно одјекиваће надалеко, попут самих речи Оца Тадеја.
[СПУТЊИК]
