Из брифинга портпарола Министарства иностраних послова Русије Марије Захарове, 9. март 2023. године
Питање: Да ли су Београд и Москва решили (ако јесу, како) питање у вези са наводима у медијима о испорукама муниције у Украјину? Да ли су западне силе укључене у ширење те теме у циљу да покваре односе две земље, с обзиром на то да Србија одбија да уводи санкције Русији?
Одговор: Београд се одупире снажном притиску САД и ЕУ и одбија да се придружује незаконитим и нелегитимним санкцијама против наше земље, које немају правни основ. Одбијањем да их уводи Београд не само показује сопствени поглед на међународне односе, показује сопствену вољу која је неизоставни део националног суверенитета сваке земље, већ и не даје САД могућност да га увуку у незаконите, криминалне активности. То је повезано не само са тиме да Београд не жели да подржава нешто антируско, него и са питањем чувања Србије од покушаја да буде увучена у америчке, НАТО-центричне, илегалне авантуре. Важно је да се разуме да те санкције нису легитимне, а придруживање њима није учешће у нечему неутралном, већ у незаконитим активностима.
Што се тиче улоге Запада у овој ситуацији. Разумемо колико је сада тешко онима који су под притиском и какве проблеме све то ствара за цео свет. Чини ми се да је један од излаза – говорити и признавати да се такав притисак врши, а можда и обелодањивати одговарајуће чињенице. То је важан фактор заустављања тог притиска.
У вези са питањем о материјалима медија поводом испорука муниције. Након појављивања навода о снабдевању кијевског режима муницијом Москва се обратила српским партнерима. Председник Александар Вучић је јавно рекао да Србија испоручује производе војне намене стриктно у складу са међународним правом сходно уговорима који садрже обавезу да се те производе не предају трећој страни. Истакао је да Београд није извозио оружје и војну опрему ни у Украјину, ни у Русију.
Сматрамо да је у овом питању неопходно ослањати се на чињенице и избегавати тумачења која се стално појављују. Земље које профитирају од распиривања сукоба имају велику жељу да их на неки начин искористе. У то нема никакве сумње.
Што се тиче питања испорука, тиме се баве стручњаци и експерти.
Питање: Дана 27. фебруара Београд није потписао француско-немачки план о Косову. Сада се у медијима појављују информације да ће нова рунда преговора бити одржана 18. марта. Колико пута Србија треба да одбије Запад, и да ли Запад зна за границе да би на крају питање територијалног интегритета Србије оставио на миру?
Одговор: Ово питање треба да буде упућено српској страни и званичним структурама те земље. Много је данас речено о настанку кризе и свим неделима које је Запад починио према Србији, а по питању Косова.
Непристојним маневрима око косовског питања САД и ЕУ покушавају да се оперу од срамне агресије НАТО-а на Југославију 1999. године и тада почињених ратних злочина, за које нико није одговарао. То покушавају да ураде на овај или онај начин, приморавајући Србију да прихвати озлоглашену косовску „државност“. Запад ни у овом контексту, ни у другим, више не зна за границе, укључујући и моралне.
Доследно се залажемо за мирно решавање косовског проблема на основу међународног права и темељне Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Наставићемо да помажемо српским партнерима у одбрани њихових законитих интереса, суверенитета и територијалног интегритета у односу на Косово.
О томе колико пута нешто треба да се одбије. Није питање колико пута, већ да ли постоји воља да се брани сопствени суверенитет, национални интереси, да се ради за будућност своје државе.
Питање: У којој мери је Русија спремна да помогне Србији и Републици Српској у борби против притиска Запада у вези са увођењем санкција и придруживањем антируској хистерији?
Одговор: Делимично сам већ одговорила. Свесни смо невиђеног притиска који западни центри за доношење одлука врше на наше партнере на Балкану (ово се не односи само на Србију, већ и на друге земље) како би их натерали да крену против интереса сопствених народа. Ова прича није само о Русији, није само покушај да се ове земље демонстративно преокрену против наше земље у антируском делиријуму. Ово је, између осталог, покушај да се натерају да крену против сопственог народа (јер се нарушавају национални интереси држава), против савести и историјске истине, да се придруже русофобским баханалијама, да се историја преписује у уџбеницима, да се вандалима опет дозволи да и овде руше споменике, па да у медијима причају, наравно, приче о томе да Русија, Совјетски Савез, наш совјетски народ, Црвена армија, нису били ослободиоци у Другом светском рату (за нас то је Велики отаџбински рат), да је наша улога била сасвим другачија. То је оно што желе да ураде са њима. За сада је низ земаља показао истрајност, а Србија посебно. Видимо да за сада има довољно снаге и стрпљења (што је важно) да се томе одупира.
Односе са Србијом градимо на вековним темељима пријатељства и духовне блискости народа две земље и водећи рачуна о економској користи. Од тога нико не одустаје. Мислим да се то само по себи разуме. Из неког разлога, многи сматрају да се ради искључиво о идеолошкој сарадњи или политички мотивисаној блискости. Апсолутно не. Тако се то историјски десило. А сада то доноси и економске користи Србији.
Радимо поштено и отворено. Србија зна да увек може да рачуна на нашу подршку. Настављамо са реализацијом великих заједничких пројеката у економској, енергетској, инфраструктурној сфери, као и у сектору високих технологија. Уверени смо да то одговара националним интересима Русије и Србије. Не дајемо празна обећања да ћемо нешто учинити, не смишљамо неке митске идеје, не издајемо нечувене кредите са нереалним параметрима отплате, итд. Реализовали смо велики број великих пројеката који раде на добробит Србије.
Високо ценимо принципијелан избор Републике Српске у корист свеобухватног развоја обострано корисне сарадње са Русијом. Не сумњамо да ће славне традиције и овога пута омогућити превазилажење заједничких изазова. Са своје стране, доследно учествујемо у спровођењу свих постојећих иницијатива и договора у смислу унапређења билатералног партнерства. Уверени смо да је чврсто пријатељство залог равноправне сарадње, коју не могу нарушити никакве спољне претње.
Сарадња са нашим српским партнерима није усмерена против трећих земаља. Доприноси јачању безбедности и постизању развојних циљева.
