- у Русији и Србији постоји темељ моралне државе
- држава мора бити не само демократска, правна и социјална, него и морална
- треба формирати јединствену савезну државу од Београда и Котора до Владивостока – то је реално
- ако смо јединствена савезна држава, онда ће нуклеарни штит Русије бити заштита Србије од свих недаћа
- клин се клином избија – против западног мешања у унутрашње ствари потребна је међународна помоћ у борби против неоколонијализма
- јачајмо традиционалне духовно-моралне вредности – љубав према Отаџбини, према Богу, према ближњем и тада ће достојанство, права и слободе човека бити загарантовани
Име и појава СЕРГЕЈА БАБУРИНА већ 30 година буди симпатије и поштовање широм српског света. Овај харизматични научник и политичар био је са нама и уз нас у свим најтежим искушењима наше најновије историје. И данас му не мањка полета и ентузијазма у жељи да Србима и Русима буде боље и да буду заједно. Не престаје да и Русе мотивише на победоносне подухвате, од дана када је предводио малу групу депутата Врховног Совјета која се супротставила растурању СССР, па као потпредседник Думе и један од лидера блока Родина, који је утирао пут садашњој, Путиновој Русији. Бабурина много воле и у Ирану, арапском свету, Африци и Латинској Америци. Као лидер партије Руски свенародни савез, недавно је повукао своју председничку кандидатуру у корист Владимира Путина.
Бабурин је и познати научни радник, стручњак за теорију државе и права, председник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе. Ових дана је боравио у Београду по два повода – ради промоције своје књиге «Морална држава» и ради учешћа на међународној конференцији посвећеној 25. годишњици НАТО агресије, коју је организовао Београдски форум. За портал БРАТСТВО смо са њим разговарали о најновијој историји и заједничкој будућности Србије и Русије.
Одржали сте предавање на Правном факултету у Београду у оквиру промоције Ваше књиге «Морална држава». Какви су Ваши утисци после новог сусрета са српском публиком?
Хвала на том питању. За мене је сам излазак моје књиге „Морална држава“ на српском језику – велики догађај.
То, колико се мојих старих пријатеља и људи који су показали интересовање, окупило се јуче на промоцији књиге – то је срећа за сваког аутора.
И, наравно, српска публика ме је одушевила својом промишљеношћу. Када су студенти и професори сат и по не само пажљиво слушали мој говор, објашњење књиге „Морална држава“, већ су практично саосећали са проблемима које постављам, и, знате, закључио сам да и у Србији и у Русији омладина није изгубљена генерација, него генерација на коју можемо да рачунамо, и та генерација се спрема да преузме одговорност за будућност Србије и за будућност Русије.
Да ли је, по Вашем мишљењу, данашња Русија морална држава? А Србија? Шта треба да урадимо да бисмо били и остали на том нивоу?
То није тако једноставно. У својој књизи покушао сам да моделирам на којим темељима треба градити моралну државу, јер су данас све државе Европе демократске, правне и социјалне, а то није довољно за нормалан живот човека. То није довољно да би се човек осећао заштићеним и да би чувао смисао свог живота. Држава мора бити демократска, правна, социјална и морална.
Што се тиче Русије и Србије, ми имамо озбиљан потенцијал за то, али засад још нисмо спремни да нас сматрају моралним државама. Русија је свој корак учинила 2020. године, када су на иницијативу председника Путина унете промене у Устав. Уставом су ојачане традиционалне духовно-моралне вредности: поштовање предака, континуитет историје, заштита културног наслеђа и, што је најважније, поштовање идеала предака и вере у Бога, одбрана брака као заједнице мушкарца и жене.
Да, Русија је упутила изазов Западу: одбијамо да изједначимо нетрадиционалне односе са класичном породицом – то није породица – што значи да јачамо традиционалне духовно-моралне вредности. То је лакше свим православним народима, јер свој начин живота градимо по библијским заветима.
Ако су на Западу од тога одступили, у Русији и Србији постоји тај темељ моралне државе, али треба још много да се ради да би постојала поштена власт, да се библијских заповести сећају не само у недељу када иду у цркву, већ да живе по њима сваки дан. Тек тада ћемо прећи на моралну егзистенцију. То је задатак не само за Русију и Србију, то је задатак за све државе света.
Од почетка 90-их Ви редовно посећујете српске земље и подржавате српски народ. Долазили сте код нас и под бомбама НАТО. Познавали сте Милошевића, Караџића, Младића, а познајете и данашње лидере Вучића и Додика. Шта Срби треба да ураде да би постигли потпуно ослобођење и уједињење?
Срећан сам што сам се деведесетих упознао са великим државницима – Слободаном Милошевићем, Радованом Караџићем и њиховим саборцима, и што данас познајем председника Вучића, председника Додика и многе друге српске лидере. Зашто? Много тога у животу једног народа зависи од тога ко је вођа, куда тај вођа води, који задатак поставља – не себи – него народу.
Јер брига за опште добро је темељна особина политичара и уверен сам да је потенцијал за препород српског духа, српске културе, српског живота, спасавање од разорног утицаја западног космополитизма, тај потенцијал је у Србији велики.
Искрено желим успех, и Милораду Додику, у заштити оних који живе у Републици Српској и уопште Срба у Босни и Херцеговини и, наравно, Александру Вучићу у јачању Републике Србије.
Мада, не кријем, ја сам присталица окупљања Јединствене Русије, да би заједно, у јединственој савезној држави, били и Великоруси и Украјинци и Белоруси и многи други, и сматрам да је српски народ данас такође подељен народ, расут у неколико држава. То је неправда и то треба мењати.
Да ли су ратови Запада против Срба и Руса карике истог ланца или етапе једног истог рата? Када ће се тај рат завршити и како?
Борба између добра и зла траје кроз читаву људску историју.
Данас разумемо да је агресија НАТО против Југославије 1999. била демонстрација униполарног света у коме су се САД осећале као неподељени господар и оне су, на примеру тврдоглавих – Савезне Републике Југославије, покушале да покажу целом свету шта ће бити са онима који не слушају господаре.
Данас се та борба добра и зла води на територији Украјине. То није рат између Русије и Украјине; ми немамо ратно стање – парадоксално – иако су тамо погинуле десетине хиљада људи. То је рат НАТО и САД против Русије, и то је – заиста – рат народа који исповедају традиционалне вредности, на челу са Русијом данас, и Запада, где се те вредности уништавају, где се уништава појам породице, где се уништава појам традиције, вере, где су Бога уклонили, а на његово место поставили људски егоизам, и сматрају да се на томе може градити срећа народа – не, среће неће бити!
Стога су још 1999. југословенски политичари исправно говорили да је агресија НАТО против Југославије – почетак рата Запада против Русије – данас се у то многоструко уверавамо.
Сигуран сам да ћемо удруженим напорима прекинути ланац тих бескрајних ратова, јер ће добро, љубав, вера, светиње, све то ће победити, победити зло, уништење људског у човеку – то је смисао данашње глобалне духовне кризе човечанства.
Наш аутор Кршљанин пише да је већ настао Нови свет, који предводе Русија и Кина, а чији вестник је била Србија, и да је садашњи рат само очајнички покушај Запада да заустави оно што је неминовно. Да ли се слажете?
Могу да кажем да је мој дугогодишњи пријатељ и саборац Владимир Кршљанин веома у праву и веома прецизан.
Данас се формира Нови свет, а то нису само односи између држава и народа, то је однос човека према свету, према стварности, јер 1991. године, када је Запад уништавао Совјетски Савез и Социјалистичку Федеративну Југославију, био је разрушен свет, успостављен после победе антифашистичке коалиције над хитлеровском Немачком, он се звао Потсдамски свет, трајао је до 1991. године и замењен је униполарним светом на челу са САД. Ја га лично зовем малтешко-мадридски свет.
Зашто малтешки? Зато што је на Малти 1989. године Горбачов издао социјализам, издао Совјетски Савез и предао Источну Европу Американцима. А већ у Мадриду, 1996, НАТО је донео историјску одлуку да се прошири на Исток и апсорбује државе Источне Европе. Успели су са Пољском, Словачком, Чешком, снажно су се устремили на Југославију…
Тај свет се срушио – више га нема, и никада се неће вратити, а то у САД не могу да разумеју.
А ми, заједно са Владимиром Кршљанином, покушавамо да убедимо и руску и српску јавност да је време да послушамо речи руског председника Путина о условима и принципима мултиполарног света, где ће постојати различити геополитички центри, а њихова равнотежа ће обезбедити стабилност и одсуство ратова.
Да, један од тих центара ће бити Русија или могући Словенски савез – многи се згражавају када причам о томе, а зашто да не? – други – Кина, трећи – арапске земље.
Данас САД чине све да Европска унија не буде међу новим геополитичким центрима – гурају Европу у рат против Русије, не да би Европа победила, већ да би престала да постоји као јединствен геополитички центар. Чудим се лидерима европских земаља зашто то не разумеју.
У свему осталом, будућност припада мултиполарном свету и његови темељи се већ формирају.
За време Милошевића, Србија је учинила покушај да се прикључи Савезу Русије и Белорусије, а сада се скоро нико од политичара, ни српских, ни руских, не усуђује чак ни да говори о таквој могућности. Ви сте један од ретких. Колико је државни савез реална могућност? Шта учинити да се та тема врати у јавну политику?
Лично сам имао прилику и част да пренесем предлог председника Слободана Милошевића о спремности Југославије да се придружи Савезној држави Русије и Белорусије 1999. године. Пренео сам то Кремљу.
Руски парламент је без задршке подржао ту идеју. Али, нажалост, тадашњи руски председник Јељцин је то одбио, а његов званични одговор председнику Милошевићу је и даље тајан. Не знамо какви аргументи су били наведени.
По мом мишљењу, наравно, то је био захтев и притисак Запада. Уплашили су се могућег уједињења Југославије, Русије и Белорусије. А у томе нема ништа парадоксално. Говорећи на Београдском универзитету, завршио сам своје иступање позивом да се формира јединствена савезна држава, словенска сила, почев од Београда и Котора – до Владивостока. То је реално.
Када ми кажу да се Србија и Русија не граниче и да је то препрека, одговарам – није препрека. Напротив, ако смо јединствена савезна држава, онда ће нуклеарни штит Русије бити заштита Србије од свих недаћа. И обрнуто, ојачаћемо једни друге када смо заједно.
Наравно, то је стратешко питање. На лидерима наших држава биће да то реше, али сам уверен да они то могу. Главно је да они поставе тај задатак. Тај задатак треба поставити. Данас су православни Словени – стуб традиционалних духовно-моралних вредности целог света. И заједно ћемо заштитити не само себе, него цео свет.
После свргавања Милошевића, Србија је пала под доминантан западни утицај, практично под окупацију. Од 2012, ми постепено враћамо делове суверенитета. Али механизми западног утицаја и даље дејствују на свим нивоима, а Русија не жели да се меша. Како се борити против неоколонијализма?
То што је Србија или Југославија дуго издржала када се на њу обрушио притисак Запада, то је ваш бол и ваша срећа, што је Запад коначно „сломио“ народе Југославије тек после свргавања Милошевића на прелазу из 20. у 21. век.
У Русији се западни продор догодио раније. После погибије Совјетског Савеза, Запад је преузео контролу над руском индустријом, руском пољопривредом и покушао да преузме контролу над руском науком и духовном сфером. Није им успело у духовној сфери. Продор је био огроман, али им није донео победу. Данас се ослобађамо од западне доминације. Захваљујем Богу за санкције које је Запад увео Руској Федерацији.
Већ две или чак три деценије разумем да је Русија заузета изнутра. Сва наша највећа предузећа припадала су Западу. Како се отарасити западних компанија било је тешко и замислити. А онда, одједном, захваљујући санкцијама, западне компаније напуштају Русију. И праве простор за развој нашег националног бизниса, нашег националног предузетништва. О томе смо могли само да сањамо.
И сигуран сам да неоколонијализам – може се употребити та реч, али она захтева адекватну реакцију од нас, јер како смо успели да ликвидирамо колонијализам у 20. веку? То је била помоћ Совјетског Савеза и социјалистичких земаља, укључујући Југославију, земљама Африке и другим, у борби против колонијалиста. Нисмо говорили о таквом принципу као што је немешање у унутрашње ствари. Нисмо равнодушно гледали како убијају у афричким земљама, како су колонијалне силе чиниле безакоње.
Помогли смо у борби. Дакле, да бисмо окончали неоколонијализам, морамо помоћи и једни другима и онима који ће се борити. Шта значи помоћи? То не значи принудно решавати судбине народа, него значи стати на крај равнодушности и немешању.
Запад је то одавно укинуо. У својој борби под заставом, наводне заштите људских права и слобода, много пута су вршили хуманитарне интервенције, свргавали легалне председнике, убијали легалне председнике. Само у Ираку стотине хиљада људи су постали жртве те хуманитарне интервенције, стотине хиљада су погинули. И то се сматрало немешањем у унутрашње ствари? То је било њихово тотално мешање.
Имамо стару руску пословицу: клин се клином избија. На њихово мешање у унутрашње ствари мора да уследи наша међународна помоћ у борби против неоколонијализма. И тада ће колонијалне велесиле, и САД и њихови сателити, бити осуђени на пораз, јер је јединство Словена непобедиво.
Ових дана обележавамо 25 година од почетка агресије НАТО на СРЈ. И Ви ћете учествовати на конференцији. Тим поводом, Русија је сазвала седницу Савета безбедности УН, а руски парламент се обратио УН и парламентима света тражећи осуду НАТО агресије и одговорност чланица НАТО. Да ли то значи да ће скора победа Русије донети и правду за Србе?
Београдски форум за свет равноправних је веома прикладно назван. То је заиста сабрање представника друштвених снага из разних држава који траже истину и правду у свету, равноправност народа у свету. Захвалан сам онима који већ двадесет пет година одају почаст херојима Југославије који су је бранили од НАТО агресије, који одржавају ове форуме. Без оклевања сам прихватио позив да овде дођем.
Наравно, уверен сам да ће праведни мултиполарни свет бити трајан само када почнемо да награђујемо хероје и кажњавамо злочинце. Они који су извршили и организовали НАТО агресију против Југославије прво морају бити именовани, а затим подвргнути међународној осуди. На моју иницијативу, још 1999. године Државна Дума Руске Федерације је усвојила резолуцију о кривичној одговорности генералног секретара НАТО Хавијера Солане, као организатора НАТО агресије против Југославије. На највишем државном нивоу, руска законодавна власт је именовала организатора, човека који је по својој дужности издао наређење за бомбардовање, дао налог за убијање – то је Хавијер Солана. Ту резолуцију Државне Думе до данас нико није укинуо и сигуран сам да је то један од првих докумената који треба да буде основа за рад светског међународног трибунала над злочинцима против народа. И заиста се надам да су политичке нијансе које су објашњавале зашто никога не дирају, зашто нису поменута имена председника САД Клинтона, лидера тадашње британске владе Блера и многих других. Ако се њихова кривица мора доказивати и истражити, онда је кривица главног званичника Северноатлантског пакта, генералног секретара НАТО Хавијера Солане очигледна, јер је само он потписивао и доносио одлуке о бомбардовању и нападима.
Стога сам уверен да почетак праведног света мора почивати на признавању правде, истине и казни у Европи. Хитлеровски виновници Другог светског рата су кажњени. Главни међу њима су обешени. Хајде да бар, због политичке осуде организатора агресије, поставимо питање њиховог пребацивања у кривичноправну раван и позивање на одговорност. Сви морају да разумеју: колико год година да је прошло, тај злочин не застарева.
Правда за народе Југославије мора се и тако остварити. Заиста се надам да ће после 25. годишњице трагедије Југославије бити озбиљних препорука Београдског форума, озбиљних политичких изјава, акција парламената, руског свакако, али надам се и српског.
И за крај: шта можете да поручите српском народу?
Једино што бих хтео да кажем: јачајмо традиционалне духовно-моралне вредности, на које су се ослањали наши преци током свих агресија и ратова, а то значи јачати љубав, љубав према Отаџбини, љубав према Богу, љубав према ближњем, јачати веру, поштовати светиње, и тада ће достојанство, права и слободе човека бити загарантовани.
Диана Милошевић
Редак документ из времена НАТО агресије 1999: Руска парламентарна
делегација, коју је предводио Бабурин, опрашта се од председника
Милошевића испред Белог двора
