У мору публикација које из године у годину запљускују читаоце и у којима се покушава изједначити Трећи рајх и СССР како би се направила „линија геноцида и агресивне политике“ Русије јуче и данас, пред читаоцима налази се публикација у издању „Пресинг издаваштва“ којом се чини значајан корак ка бољем сагледавању историјских чињеница и вишедеценијске политике окретања оружја на Исток.
Иако, по свом садржају не привише обимна публикација износи многе битне чињенице које говоре у прилог истине – ко је заиста био агресор, а ко жртва. Даје одговоре на многа питања док покреће на десетине нових, стварајући предуслове за још темељнија истраживања на ову тему.
Несумњиво, у деценијама после „највеће геополитичке катастрофе“, како ју је окарактерисао Владимир Путин – распада СССР-а, виђење узрока Другог светског рата са објективног, холистичког сагледавања прешло је на дневно политичку фазу. Званична Пољска неколико пута је директно означила Руску Федерацију, као наследника Совјетског Савеза, као кривца за избијање Другог светског рата. Пољски министар одбране Антони Маћеревич 2017. године изјавио је у интервјуу, који је објавила државна агенција ПАП, да „Рат не би избио да Немачка није добила подршку руске стране. Обе државе су склопиле пакт да ликвидирају пољску државу као и друге земље Средње Европе. Циљ је била ликвидација државности, а у крајњем исходу пољског народа. Те две силе су се договориле и спроводиле су ту политику истребљења“. Маћеревич је оптужио Совјетски Савез те Русију као његову наследницу, да је окупација започета пактом Рибентроп-Молотов о ненападању Немачке и СССР, августа 1939. године, и да је трајала све до 1989. године, а да је ментално наслеђе које је оставила горе него физичко уништавање пољских градова и села.
Парламенти Украјине, Пољске и Литваније донели су 2016. године декларацију о солидарности, у којој се одговорност за почетак Другог светског рата ставља на нацистичку Немачку, али и на Совјетски Савез. „Скрећемо пажњу на чињеницу да је пакт Рибентроп-Молотов од 23. августа 1939. године, закључен између два тоталитарна режима, комунистичког у СССР-у и нацистичког у Немачкој, довео до експлозије 1. септембра и почетка Другог светског рата, изазваног немачком агресијом, којој се 17. септембра придружио и Совјетски Савез“, истиче се у документу. У декларацији се наводи и да је споразум водио до окупације Црвене армије и Совјетског Савеза земаља Источне Европе, која је потрајала све до краја Хладног рата и пада источног блока. „Ти догађаји су довели до договора на Јалти 1945.године, чиме је почела нова фаза поробљавања целе источне и централне Европе, која је трајала пола века“, наводи се у декларацији.
Европски парламент је 2008. године 23. август прогласио Даном сећања на жртве стаљинизма и нацизма. Датум није изабран случајно – 23. августа 1939. године Трећи Рајх и СССР склопиле су пакт о ненападању. Тиме је СССР-у стављена на савест одговорност за избијање Другог светског рата, а све се упорније манипулише свешћу, историјским чињеницама, људима и догађајима како би се као једини прави победник представио Запад, у ту сврху искована је формулација „демократске државе ослободиле су Европу од нацизма”. Циљ је јасан – демонизовати СССР и умањити њену улогу у слому фашизма.
Публикација која се данас налази пред читаоцима управо разбија ове митове и ствари поставља на „своје место“, она јасно и документовано говори о тајном рату против СССР-а и напорима совјетског, пре свега руског народа, на коначном војном слому фашизма.
Историја, поготово савремена, умногоме зависи од типа интерпретације, а историјске интерпретације још увек су у већој мери условљене временом у којем настају. У том светлу треба и посматрати и савремена тумачења и политичке конотације које оне са собом носе.
Публикација „Почетак победе над фашизмом” је некомерцијално издање. На порталу Братство књигу објављујемо у електронској форми, па наши читаоци имају прилику да је бесплатно прочитају и преузму.
