Коментар Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка:
Да кренемо од изјаве амбасадора САД у Србији Хила, у којој он – а зар је могуће другачије? – позива Београд да се придружи нелегитимним једностраним санкцијама ЕУ према Русији. Знајући да се томе противи огромна већина Срба, покушава да их „преваспита“ неоснованим тврдњама. Србија је, како наводи, „већ почела да плаћа високу цену“ неувођења антируских мера. Поставља се питање: која је то цена?
Стварно, постоји одлука Европске уније о ограничењима на испоруке руске нафте, а која не предвиђа изузетке за Београд, иако Србија има статус кандидата за чланство у ЕУ. Циљ је да се Београд уплаши и казни за одбијање да постане део „чопора“. Дакле, да приметимо, „осветничка политика“ није руска метода, како изопачује један од самопроглашених стручњака у листу „Данас“, него искључиво западна.
Да подсетим: „високу цену“ за одсуство жеље – да кажем без увијања – да се заједно са ЕУ ступи у „рат против Русије“ (према речима министра спољних послова Немачке) намећу Београду сами Западњаци. Уместо равноправне сарадње, дају предност уценама, претњама и извртању руку, настоје да ограниче суверенитет земље.
То добро разумеју у Београду. Ових дана је о томе говорио Председник Србије Александар Вучић, као и други државни званичници, укључујући и првог потпредседника Владе, шефа Министарства спољних послова Ивицу Дачића који је недавно посетио Брисел.
О очигледним предностима, које Београду доноси очување сарадње са Русијом у пуном формату, више пута смо говорили у детаљима. Посреди су и разумне цене на енергенте, који се беспрекидно испоручују из Русије, и приходи од њиховог транзита у Мађарску, и велике инвестиције у нашу заједничку компанију „НИС“, и модернизација хидроенергетике од стране „Силових машина“, и реконструкција железничке инфраструктуре од стране „Руских железница“, и нови пројекти у сфери високих технологија и иновација. Рачунамо да ће се убудуће, захваљујући обостраној доброј вољи, тај списак бити проширен.
