Боцан-Харченко за Б92: Русија је за сарадњу на равноправној, узајамно корисној основи, а Запад намеће рат

Интервју Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за портал ”B92.net”, 24. фебруар 2023. године

Да ли сте могли да претпоставите тог 24. фебруара 2022. године да ће почети сукоб и да ће исти трајати и годину дана касније? Како коментаришете тренутна дешавања на фронту?

Пре свега, да нагласим да сукоб није почео 24. фебруара 2022. године, већ 2014. године, када је радикална националистичка опозиција, која је силом преузела власт у Кијеву уз подршку Запада, почела отворено да прети свим становницима Украјине, који се нису сложили са русофобичном политиком насилне украјинизације и рушења идентитета. Неподношљив је постао живот људи у Донбасу, на које је нови режим бацио артиљерију, тенкове и авионе, увео социоекономску блокаду која је регион буквално ставила на ивицу опстанка.

Дуги низ година Русија је искрено и одговорно тражила дипломатско решење украјинског сукоба на основу Минских споразума, које су 2015. потписали Кијев, Доњецк и Луганск. Међутим, Запад и њему подређен кијевски режим имали су управо супротне намере, што потврђују и недавна јавна признања бившег канцелара Немачке Ангеле Меркел и бившег француског председника Франсоа Оланда. Украјина је постала полигон за војне вежбе САД и НАТО, које су биле усмерене против Русије. У току су биле припреме за војно освајање Донбаса. Није нам преостало ништа друго него да заштитимо животе људи и свој дом. Сви задаци специјалне војне операције за заштиту Донбаса, које је одредио Председник Руске Федерације Владимир Путин, решаваће се доследно, корак по корак, на основу планова највишег војног руководства Русије.

Последња у низу дешавања јесте посета председника Америке Џозефа Бајдена Кијеву. Како гледате на ту посету? Колико је она значајна и да ли сматрате да ће доћи до неких великих промена након саме посете? Како гледате заправо на улогу Запада у овом сукобу?

Не сматрамо да је посета Бајдена Кијеву имала посебан значај, иако је јасно показала ко заиста управља Украјином. За Бајденову администрацију, која је главни спонзор злочиначког режима Зеленског, било је важно да покуша да мотивише Украјинце, уједини европске савезнике и преузме иницијативу на домаћој политичкој сцени у САД. Испало је лоше: Кијев има све мање сопствених ресурса (што се, иначе, уклапа у циничан западни концепт „рата до последњег Украјинца“), помоћ Запада у оружју и муницији – иако је великих размера – и даље је несистематична, у Вашингтону је шеф Беле куће критикован због занемаривања најтеже еколошке катастрофе у Охају.

Истовремено, индикативно је да није било ни речи о могућности тражења мирног решења, настављена је линија која води ка ескалацији и намерном продужавању сукоба. Украјина и Украјинци за САД су само оруђе за обрачун са нашом земљом. Запад отворено изјављује да је неопходно да се Русији нанесе „стратешки пораз“. Међутим, јасно је да је овај циљ недостижан.

Део свеобухватног хибридног рата Запада против Русије је и санкциони притисак. Истовремено, покретачи нелегитимних ограничења заправо кажњавају сами себе, изазивајући дубоку друштвено-економску и енергетску кризу у својим земљама. Руско тржиште показује своју одрживост. У овој години очекује се нови циклус привредног раста.

Такође, говор Владимира Путина 21. фебруара нешто је што је изазвало реакције у целом свету. Шта је Вама била најупечатљивија тачка у Путиновом говору и шта би требало закључити из свега што је рекао у погледу тока војне операције у Украјини?

Да истакнем да је обраћање Председника било окренуто будућности и да су постављени стратешки оријентири друштвеног, економског, научног и технолошког развоја Русије. Посебно је наглашено јединство руског друштва, оданост грађана својој Отаџбини, идеалима истине и правде. То јединство представља чврст темељ за даљи свестрани напредак земље.

Потврђена је отвореност наше земље за сарадњу са страним партнерима на равноправној, обострано корисној основи. Управо у овом систему координата развија се наша сарадња са Србијом, као и са земљама БРИКС-а и другим државама Азије, Африке и Латинске Америке.

Што се тиче специјалне војне операције, Председник је јасно ставио до знања: што дужи буде домет система које Запад испоручује Украјини, то ће Русија бити принуђена да помера претњу даље од својих граница. Сваки покушај да се сукоб доведе на ниво глобалне конфронтације неће остати без адекватног одговора.

Каква су Ваша сазнања, да ли је реално на годишњицу рата очекивати нову офанзиву руске војске, о којој медији данима пишу?

Планове за извођење специјалне војне операције утврђује врховни командант Оружаних снага Руске Федерације. Да нагласим да је ток специјалне операције отежан употребом неприхватљивих метода ратовања од стране украјинских неонациста, укључујући гранатирање стамбених квартова, коришћење забрањених противпешадијских мина током напада на градове, опремање ватрених тачака у болницама, вртићима и школама, чак и у црквама.

Да ли мислите да би у току ове године могло да дође до преговора? По Вашем мишљењу, које услове би требало да испуне обе стране да би дошло до мира? Уколико би заиста дошло до њега, које би биле његове реалне последице?

Да подсетим да су преговори већ били у току у пролеће 2022. године, али је Кијев на захтев Запада одустао од њих и тиме затворио перспективе за постизање узајамно прихватљивог решења. Штавише, у септембру 2022. Зеленски је издао указ о „немогућности“ преговора са Председником Русије. Истовремено је почео да поставља ултиматуме одвојене од стварности, представљајући их као „мирно решење“. Јасно је да је немогуће водити дијалог у таквим оквирима.

[АМБАСАДА РФ]