Бојан Димитријевић: Најозбиљније преиспитати интеграције са ЕУ

Излагање проф. др Бојана Димитријевића, члана Фискалног савета, на 3. округлом столу Српско-руског братства «Економски  аспекти независности Србије» 18.01.2023.

Економска независност има два обележја. Прво обележје је сувереност, независност у избору економске политике. Видимо да ми то обележје у извесној мери немамо јер смо зависни од одређених међународних субјеката у преговорима и условљавањима. А друго обележје је да водимо економску политику која је у складу са националним интересима. 

Да бисмо знали која је политика у складу са националним интересима, морамо да дефинишемо неке економске циљеве. 

Шта је сад проблем са ММФ? Он заиста замењује средства за циљеве. У ком смислу? ММФ инсистира на циљевима који су везани за макроекономску стабилност, јер њима је стабилност гарант да ћете кредите које узмете да им вратите. Међутим, у интересу једне земље је економски раст и развој, а таквих циљева углавном нема у договорима са ММФ. Према томе, шта би у том контексту требало да буду наши циљеви? Економски раст и развој, раст животног стандарда и квалитета живота, пораст запослености и економског благостања, и наравно – повећање природног прираштаја и броја становника. А у складу са растом животног стандарда је смањивање миграција, које постоје. 

Шта је оно што треба да напустимо у нашој политици? То је Вашингтонски консензус, јер је то политика : либерализуј, стабилизуј, приватизуј. То је готово немогуће све док правимо аранжмане са ММФ, јер без обзира на извесне помаке које је ММФ направио у својој политици, он је један од симбола Вашингтонског консензуса. ММФ и Трезор САД су дефинисали тај тзв. Вашингтонски консензус

Даље, потребно је најозбиљније преиспитати интеграције са ЕУ. Не само због кризе коју ЕУ има и у погледу њене судбине, него бих додао још три разлога. Прво – однос који ЕУ има према Косову и Метохији, који је за нас апсолутно неприхватљив у националном смислу; друго – однос према проблему у Украјини и треће – однос према проблему тзв. енергетске независности. 

Треба да имамо колико год је могуће прагматичан однос према ЕУ, на начин како то има Мађарска. Мађарска је чланица ЕУ, али се понаша тако да од ЕУ узима оно од чега има користи, а има озбиљну брану и границу према ономе што сматра да штети њеним националним интересима. Очигледно је да ни Мађарској није лако у таквим околностима, али рекао бих да је, бар за мене, Виктор Орбан највеће откровење у европској политици, чак у извесном смислу значајније и од Путина.

Шта још не треба да урадимо? Никако не треба да идемо за приватизацијом јавних предузећа. То је још једна опасност која нам прети. Морамо да будемо веома опрезни у задуживању и са јавним финансијама. Наравно, о тим пропорцијама се још може говорити као о ствари која је под контролом, али врло лако може да склизне изван тих показатеља. Поготову у контексту овако малог раста БДП. Индија и Кина имају у последњих тридесетак година просечну стопу раста изнад 6 одсто, чак и до 10 одсто. Ако желимо да смањујемо разлику коју имамо у односу на развијене, наше амбиције морају да буду да имамо више од 6 одсто годишње стопе раста БДП. 

Да бисмо то постигли, нама је потребно да форсирамо оно што се зове реална економија и индустријализација. И нама је потребна, заправо, нова стратегија привредног развоја. Не да чекамо десет година да бисмо добили нову стратегију ЕПС-а, него је требало, још 2010. да усвојимо једну целовиту стратегију привредног развоја (ја сам био међу онима који су се у својим стручним радовима залагали за ту идеју). 

Стратегија привредног развоја треба да има 5 компоненти, мада се оне преклапају. То су: 

а) стратегија реиндустријализације, 

б) стратегија раста извозне конкурентности, 

ц) извозна стратегија (јер би извоз требало да буде један од важних елемената те стратегије), 

д) индустријска политика (наравно, она је саставни део свих ових елемената, али подразумева и одређену политику царинске заштите и одговарајућих инструмената индустријске политике), и 

е) политика улагања у хумани капитал (а то је улагање у образовање, истраживање, науку, развој, иновације и технологије). 

Ако гледамо у чему је тајна земаља које су имале успешан индустријски и економски развој, ево, рецимо Индија – врло јефтине иновације; један од феномена Индије је и висок ниво образовања; Јужна Кореја такође има висок ниво образовања. 

Стратегија привредног развоја треба да буде кључни елеменат који треба да нам обезбеди високе стопе раста, а те високе стопе раста могу да нам обезбеде раст и развој и остваривање оних циљева који су у националном интересу. У таквим околностима нема места за приватизацију јавних предузећа, ни за испуњавање оваквих циљева какви су дефинисани у односу на ММФ, и заправо, ми морамо да идемо за искуствима које имају друге земље. 

Једно од важних искустава је да имамо контролу капитала, јер ће то спречити да будемо подложни кризама. То је, на пример, искуство Кине, искуство Вијетнама, итд. 

Затим, једна од важних ствари је енергенска независност. Звучи парадоксално , али ми једино можемо да имамо енергетску независност ако се вежемо за Русију. Свакако не ако се вежемо за политику ЕУ, јер политика ЕУ значи неколико пута скупљи гас и зависност од Америке, чак и немогућност да имате одговарајуће јевтине изворе енергије. 

Али, једна друга опаснија ствар коју би требало да напустимо је питање енергетске транзиције и Зелене агенде. То је једна велика глобална превара, зато што, прво, не постоји никакво глобално загревање. Ако и постоји, оно никако није последица људске активности. Према томе, прича о енергетској транзицији је глобална превара усмерена против земаља “трећег света” и против земаља које користе угаљ, гас и нафту као своје енергетске изворе. Србија више од 70 одсто електричне енергије обезбеђује из термоелектрана, што значи да бисмо и ми били жртва те енергетске транзиције. То је једна од ствари која је изузетно важна за нашу економску развијеност. 

Када говоримо о индустријализацији и реиндустријализацији – кад питам људе која земља у Европи има најразвијенију индустрију у односу на број становника и на величину економије, људи не знају. То је Швајцарска. А нама је Швајцарска симбол земље „праонице пара“ и земље у којој се чува страни капитал. Ако је Швајцарска једна од земаља која велику пажњу посвећује индустријском развоју, онда је лаж и нетачно да је индустрија небитна и да ми сад живимо у времену у коме услуге почињу да доминирају. Многе ствари које су биле везане за услуге, раније су биле део индустрије, па је привидно да се удео индустрије смањио, јер пазите: ви сте имали један велики комбинат, или једну велику организацију код нас која је у оквиру себе имала све друге фирме. На пример ЕПС. Имао је и своја летовалишта, хотеле, ресторане. То сад формално није део ЕПС и припада сектору услуга, а раније се водило као део индустрије. Тако да ту постоји привид мањег учешћа индустрије у БДП. 

Шта показује пример Русије? Да је руска економија вишеструко потцењена, између одсталог и зато што је руска економија реална економија, економија која почива на реалним ресурсима и реалној производњи, а не, добрим делом, на фиктивној-виртуелној економији каква је, рецимо, економија западних земаља. Тако да ви имате виртуелне хиљаде милијарди, али када дођу овакве економске кризе, ви  видите да земље попут Русије, које су 95 одсто економски самодовољне могу прилично да издрже ударе рата и санкција. И генерално говорећи, све земље које су имале развијенији индустријски сектор су много лакше поднеле и кризу 2008. 

Према томе: индустрија, реиндустријализација, стратегија привредног развоја – то су значи, екстремно важне ствари за независну економску политику. Уосталом, чак и у Сеулу, далеке  2010, у оквиру Спенсове комисије (нобеловац Луис Спенс), нагласак је био на расту, благостању и порасту запослености. 

Мислим да би то требало да буду и наши национални интереси, а онда би се у контексту тога уредила и наша независна и суверена економска политика. 


Цео видео снимак иступања Бојана Димитријевића на округлом столу “Економски аспекти независности Србије”, који је организовало Српско-руско братство.

Писани извештај о току округлог стола можете прочитати овде.

Видео снимак целог тока округлог стола можете погледати овде.