Србија ће на јесен, 24-29. октобра угостити чувени руски музеј, и тако постати центар деловања једног од највећих културних институција, рекао је директор Михаил Пјотровски
Један од највећих и најзначајнијих музеја на свету, Ермитаж, представиће своје експонате у Београду 24-29. октобра на изложби “Царски порцелан”, најавио је за РТ Балкан Михаил Пјотровски, директор ове институције.
Јединствене музејске колекције представиће се београдској публици изложбом царских сервиса за ручавање и других експоната, као и пројекцијом филма “Петар Први: Последњи цар и први император”.
Фокус ове изложбе је веза руске царске породице Романов са Србима и њихово покровитељство над српским језиком, културом, и опстанком у различитим империјама кроз векове. Српско-руске везе постоје од средњег века, а посебно од времена Ивана Грозног, када је насликана фреска Светог Симеона и Светог Саве у Архангелском Сабору Московског Кремља. Треба се подсетити да ове везе свој замах добијају у време последњег цара и првог руског императора и реформатора, градитеља модерне руске нације, Петра Првог, или Петра Великог.
Петар Велики је један од најзначајнијих личности руске и светске историје, који је Русији дао замах модерне европске државе. До његовог времена, Руско царство је углавном сматрано феудалним произвођачем сировина, дрвета, кожа и другог, без активног приступа светским морима и лукама, под сталном претњом моћних суседа, Пољске, Турске и моћне Шведске која је владала Балтиком. Петар општим реформама државне управе, опремањем и обучавањем војске, успева да прошири границе Руске империје, у рату са Турском изађе на Црно море, и у двадесетједногодишњем рату победи Швеђане на Балтику. Тада оснива своју нову империјалну престоницу Санкт Петербург, као европски трговачки, војни и уметнички центар. Русија гради своју морнарицу и почиње доба њеног узлета.
Такав император није могао да остави без пажње своју словенску браћу Србе који су се налазили подељени у две велике царевине, Отоманској и Хабзбуршкој монархији. Русија се тада сматрала покровитељком и заштитницом српског народа. Управо Петар велики шаље новац и помоћ за обнављање и градњу манастира у Аустријској империји , после велике сеобе Срба. Прве богослужбене књиге и уџбеници стижу управо из Русије, по његовом налогу. Срби су руског цара гледали као свог спасиоца. Постојао је и портрет Петра Великог који је донесен у 1821. године у манастир Велика Ремета, и који је поштован као светиња. Данас се он чува управо у Ермитажу, и представља симбол руско-српских веза.
Мизеј Ермитаж ће управо кроз изложбу у Београду истаћи значај наших односа, али и донети дух светског историјског и уметничког наслеђа.
“Имамо тродневни програм музеја Ермитаж. То није само изложба, то је догађај у оквиру којег доносимо цео Ермитаж, односно цело значење које та реч има, јер то је изузетна културна институција, део руске културе, споменик светске културе и просветни, археолошки и рестаурациони центар”, објашњава Михаил Пјотровски, директор ове институције за РТ Балкан.
По речима Пјотровског, на изложби ће моћи да се виде копије оригиналних царских сервиса за ручавање и других експоната, попут тепиха. Неће бити могуће донети оригинале у овом тренутку, али ће изложба бити изузетна на сваки начин, и музеј Ермитаж ће приказати различите аспекте свог рада.
Пјотровски каже да је сада у свету веома специфична ситуација и да се “Русија с једне стране, налази у информационој блокади, и веома је важно где наступамо, куда идемо, јер постоје места где можемо да одемо, и где не желимо. Постоје места где осећамо велику потребу да будемо присутни и да развијамо везе које имамо. То се пре свега тиче Србије”.
Ермитаж као институција културе од глобалног значаја која је присутна на свим меридијанима, па тако учествује у рестаурацији Палмире у Сирији, већ је актуелна у заједничком руско-српском истраживању музеја и Универзитета у Новом Саду, које се бави пореклом Словена.
“Врше се истраживања на мањим скелетима, али је то за нас веома важан задатак, проблем, који је при томе важан и за Србију. За нас је баш то један од оних кључних момената за наше јединство и заједништво нашег духовног живота у току много ранијих година”.
Избор династије Романов, као фокуса ове изложбе није случајан. Један од разлога је и љубав Срба према овој царској породици, наводи наш саговорник.
“То није само љубав, то су давне везе Русије и Србије, а Романови су свему томе одиграли велику улогу” истакао је Пјотровски, и додао: “Ми смо Ермитаж, царски Ермитаж, и увек смо се тако звали, и и у току свих периода смо чували сећање на царску руску културу повезану са царском породицом”.
Директор Ермитажа појашњава да је недавно у музеју отворена галерија посвећена Петру Великом, где је “први пут свечано изложен, како га називамо, српски портрет Петра Великог, који су насликали српски уметници. Он је познат у Србији, био је у српском манастиру, од ког је добијен. Донет је у Русију и чува се у Ермитажу”.
Говорећи о актуелним трендовима у светској култури, Пјотровски истиче да се томе треба супротставити.
“Прво треба разумети да постоји култура поништавања, уопште култура претходних поколења, што смо чинили и ми. Некада смо и ми поништавали, рушили и обарали споменике наших царева, а сада смо их вратили. Не треба заборавити да се споменици враћају. То је општа тенденција, укидања музеја, претходне културе, или европске културе епохе просветитељства. Зато треба разумети да се томе успротиви пажњом према сопственој и светској култури”.
Веома је битно да се културе разликују. “Друштво се развија, државе се развијају само онда кад постоје разлике”, подвлачи. Он даље наводи да је јако добро што се културе разликују, и да оне и треба да буду другачије.
“Ниједна култура не треба да укида другу зато што је то светска култура, а све културе су део светског наслеђа. Зато сваки човек мора да се поноси својом културом, али та култура не припада само њему, јер ако припада само њему, онда он може да је уништи, и онда је она безначајна. Она припада читавом свету, и он се поноси њоме, и исто тако сноси одговорност за очување како сопствене, тако и других култура”.
У последње време је присутна политизација културе, и на питање како се са тим борити, када чувеним личностима напрасно мењају нацију и порекло, па тако чувени руски сликар Ајвазовски постаје напрасно Украјинац, или Тесла Американац, директор Ермитажа одговара:
“Не треба се борити са тим. Треба добро разумети, а ја мислим да сви Срби одлично знају ко је Тесла, то је свима јасно. Треба више отворено објашњавати. Колико времена и где је и у ком месту живео је исто питње као са Ајвазовским. Смешно је расправљати о Ајвазовском, да ли је он Јерменин, или грађанин Руске империје. Знамо да је живео и у Истамбулу, и на Криму, у Теодосији, који је опет био део Руске империје. Не треба се удубљивати у детаље…Ми знамо ко је Ајвазовски, и ми знамо ко је Тесла. Ми знамо своје, и њима се поносимо, тако и сви велики људи припадају читавом свету”.
Велики људи припадају читавом свету, закључује, свима нама.
“И да, ево рецимо Сикорски. Он је из Русије, из Руске империје. Сикорски је велики амерички инжењер, и тако даље. И ако идемо даље, и Чајковски, и Рахмањинов. Једноставно треба ценити велике људе и разумети да су они управо оно о чему говоримо, свеопште наслеђе. Таквим разумевањем свеопштег наслеђа, нећемо делити, да ли он припада теби или мени”.
Директор ове институције је истакао значај доласка Ермитажа у Београд.
“Треба рећи да су политички услови некако увек сметали да се ми појавимо на Балкану као музеј. Ермитаж је музеј од глобалног значаја. Ми смо присутни у свету, на разним местима, и на различите начине. Сада смо дошли на Балкан, а центар Балкана, за нас је Србија”, поручио је директор музеја за РТ Балкан.
