У уводној речи на Форуму уједињених култура 17. новембра у Санкт Петербургу, Владимир Путин је нагласио:
„Искуство хиљадугодишње историје наше земље убедљиво показује да је културна разноликост највећа благодат, а интеракција култура један од услова стабилног и мирног развоја, јер су међу главним разлозима тренутне напетости у свету – управо претензије појединих сила на своју изузетност, укључујући и културну изузетност, њихов презир према другачијим обичајима, духовним вредностима, тежња све и свја подвргну унификацији, и то по сопственом шаблону, који сматрају најбољим и најуниверзалнијим. Таква вулгарна глобализација и, додао бих, културна експанзија довели су до потискивања и осиромашења култура и вишеструко су увећали потенцијал за сукобе.“
У дијалогу са многим истакнутим културним прегаоцима и друштвеним делатницима из више земаља, руски председник се осврнуо на многе болне тачке савременог света:
„Европске елите су изгубиле осећај самосвести и пале у потпуну зависност од Америке“, рекао је Путин и додао је трагедија савремене Европе у томе што јој зависност од Америке не дозвољава да штити сопствене интересе и интересе грађана.
Русија не жели ни са ким да прекида односе, не затвара ни врата ни прозор, истакао руски председник.
“Не желим сад да дајем никакве политичке оцене, али тамо, у Појасу Газе и Палестини, дешавају се страшне ствари”, навео је он.
Коментаришући могућност да се искуство обнављања Палмире пренесе на обнављање културних објеката на Блиском истоку, Путин је рекао да су за то потребни одређени услови, али да је Русија у стању да то уради.
Владимир Путин је коментарисао и могућност придруживања Француске БРИКС-у рекавши да уколико Париз то жели треба да поднесе захтев, па ће га чланице организације размотрити.
“Богатство којим располажу Европа и САД засновали су на неоколонијализму, ропству и на непоштовању других. То важи и данас. У томе је суштина целог проблема. И како са тим прекинути? Па организацијом мултиполарног света, како би се избалансирали интереси. Како би било разумевања према интересима једних према другима. Такав пример је БРИКС”, рекао је Путин.
За нас је посебно значајно место имао дијалог Путина и Кустурице, који овде цитирамо у целости:
Емир Кустурица: Пре 20 година глобалисти су нам обећали да ће постојати културна „малопродаја“. Коначно, испоставило се да је то била сексуална „малопродаја“. Од те „малопродаје” они су направили култ, који каже: ако хоћеш да добијеш Оскара, онда [у филму] треба да имаш квоте – за трансгендере, хомосексуалце и друге. Они желе да тако буде и у [филмским] екипама.
Шта се десило са филмом? Филм је променио форму. Ако је пре 20 година типичан филм имао аутентичан језик, [сада] се језик, као и све остало, променио.
Језик филма је сада језик рекламе. Мислим да будућност припада руским филмовима. Дошао сам у Русију и радићу [филмску адаптацију књиге] „Ловор” Водолазкина и радићу Достојевског. То ће бити оно како ја мислим и шта осећам према вашој култури.
Мислим да је потребно да фондови створе оригиналну руску кинематографију. Пре 20 година она је у Москви било као у Хјустону – били су билборди, били су холивудски филмови.
Руски, совјетски филмови: док сам био студент у Прагу, изучавао сам Шукшина, читао Платонова, читао многе књиге које никада нису екранизоване у Русији. Никада нисам видео филм о Шостаковичу. Имате толико добрих аутора, по којима по којима никад нису снимљени филмови.
Мислим да ће руска култура бити у руским изворима. Сам ћу снимити два [филма]. Веома ми је драго што могу овде то да кажем. Мислим да је будућност у оригиналности и у томе да је укидање руске културе на Западу немогуће.
Хвала вам.
Владимир Путин: Хвала Вама много за Ваше стваралаштво, за то што се обраћате руској култури и за Ваше планове у вези са тим. То је веома лепо. Сигуран сам и да ће то бити веома занимљиво. Сви ћемо чекати резултате, зато што све чега се Кустурица дотакне – постаје брилијант.
Много вам хвала.
Што се тиче првог дела, да, заиста, видимо да на свим такмичењима у западним земљама, да би се нешто освојило, треба нешто или испричати, написати или приказати из живота сексуалних мањина, трансгендера или неких других трансформатора – имају много свакаквих имена.
Али ево шта бих желео да кажем, рећи ћу нешто неочекивано. И они такође, те теме и ти људи, имају право и да побеђују, показују, причају, јер су они такође део друштва. И то је део људског живота. Лоше је ако они побеђују на свим такмичењима, то никуда не води. Али то је она жеља за равноправношћу, о којој је говорио, чини ми се, министар културе Јужноафричке Републике. Она, та равноправност, треба да буде свуда, и у свему, па и на такмичењима у сфери културе.
