У Русији популарни, а нама братски портал RuSerbia.com (О Сербии по-русски) покренуо је серију разговора са значајним личностима из Србије о могућности придруживања Србије Савезној држави Русије и Белорусије. Као увод, уредник портала Владимир Басенков, изнео је свој, изричито позитиван став о овом питању. Данас доносимо ставове следећа четири српска саговорника.
ЈОВАН ЈАЊИЋ: СРБИ НЕМАЈУ НИКОГ БЛИЖЕГ ОД РУСА И БЕЛОРУСА
Др Јован Јањић, културолог, потпредседник Народне скупштине, народни посланик «Ми – глас из народа»
То што се Србија територијално не граничи са Русијом и Белорусијом, није сметња да буду заједно, у савезу. Од територијалних и других физичких веза јаче су духовне везе. Ми смо повезани и по крви и по духу. Из истог смо корена, истог смо порекла – ми смо Словени. А истог смо и духовног опредељења; исте смо вере, православне, исте духовне вредности следимо. И по једном, и по другом, Срби немају никог ближег од Руса и Белоруса, а ни Руси и Белоруси од Срба. Знали и осећали су то и наши преци, који нису били у прилици да изучавају неке велике школе и да путују по свету. И нико им то није могао оспорити. Кад год им је било тешко, Срби су прво гледали према истоку, према Русији, а Русија никада није заборављали своју напаћену браћу на западу, који су додатно страдали и зато што се никада нису одрицали Русије.
Када се приближило време, када су се Србима указале прилике за ослобађање од вековног турског ропства, 1803. године, архимандрит херцеговачког манастира Пиве Арсеније Гаговић упућује се ка Русији и бива примљен од руског цара Александра I, којем преноси да “народ у Херцеговини, а исто тако и сви хришћани, који пате под игом турским, мисле да је најпосле дошао тренутак њиховог ослобођења”, и притом предочава спремност свих “који исповедају православну веру” да се “придруже Русији и дођу под скиптар руски”. Сходно томе, архимандрит Арсеније тражи – а што сасвим извесно није била само његова идеја и жеља – да се успостави словено-српска држава која би била под управом једног од великих руских кнезова.
Тадашње тежње српског народа отворено је формулисао и тада најутицајнији српски архијереј, митрополит карловачки Стеван Стратимировић. Он у свом плану (мемоару) о националном ослобођењу и стварању српске државе, који на почетку Првог српског устанка (1804) доставља руском цару, залаже се за независност српског народа и за ограничену аутономију под заштитом Русије. Његов план је био постепено узрастање српске државе. Он тада није мога ништа више отвореније рећи, пошто је његова митрополија била на подручју Аустроугарске монархије а он под присмотром њене власти.
Улазак Србије у савез са Русијом и Белорусијом многи Срби виде као прилику да се изборе са непрекидним притисцима од колективног Запада, да опстану и да буду своји на своме. Од тога сигурно би користи имала и Русија и Белорусија. Сабрање једнородног и једноверног народа у интересу је свих који припадају том корпусу.
ДРАГАН ЋИРЈАНИЋ: ИДЕЈА О САВЕЗУ ЈЕ ИЗВАНРЕДНА И РЕВОЛУЦИОНАРНА
Драган Ћирјанић, редитељ
Руси питају Србе: Хоћете ли у Савезну државу Русије и Белорусије?
Питање би могло бити схваћено и као: Хоћете ли да живите животом достојним човека или да живите животом сталних условљавања и понижавања?
У Србији Срби су још увек тиха већина и добро знају одговор на постављено питање.
Идеја о Савезу је изванредна и револуционарна. Граничи се са утопијом, са сном. Борбена је и креативна.
Тренуци истине се ближе и чаролија Запада се претвара у ружан сан, у кошмар, у пародију. И Срби и Руси скупо су плаћали своје илузије о Западу. Наша историја је пуна обмана.
Ово је за нас Обала спаса, с обзиром у каквим шизофреним условима живимо и историјска прилика да будемо оно што заиста јесмо, а не тужна копија туђих матрица и имитација живота.
Прилика је да препознамо време и оно око чега се води борба и да будемо на висини своје историјске улоге. Да препознајемо пријатеље од лажних пријатеља. То би био разборити гест разборитих и слободних људи. Обрт који је победоносан и који нам отвара нове нивое егзистенције. Ово би била одлука, не само словенског братства, већ сигурно и спаса поражене Европе. Сва аутентична Европа је данас у Русији у духовном и традицијском смислу. Покренути су неповратни процеси нових савеза спаса. Не бежимо од себе!
Овом спасоносном и судбоносном одлуком не губимо ништа а добијамо много. Губимо оно што нас гуши. Губимо претећи и уцењивачки мач дужничког ропства над нашим главама и нашом будућношћу. Губимо лаж и свој колонијални статус окупиране државе.
Добијамо прилику да вратимо стару славу градећи Нову Империју.
ГЕНЕРАЛ МИТАР КОВАЧ: БРАТСТВО СА РУСИЈОМ И БЕЛОРУСИЈОМ ЈЕ ПРИРОДНИ СПОЈ НАРОДА И ДРЖАВА
Проф. др Митар Ковач, генерал у пензији, народни посланик «Ми – глас из народа»
Свакако да Србија треба да уђе у савез држава са Руском Федерацијом и Белорусијом.
То није могуће учинити без измирења дугова према ММФ-у и Светској банци, јер су то институције које држе Србију у окупационом статусу. Посебан статус Србије у БРИКСу могао би да реши ту дужничку кризу на путу ослобађања Србије од заблуда власти да државу интегрише у ЕУ.
Братство са Русијом и Белорусијом јесте природан спој народа и држава за нову будућност и отклон од евроатлснских интеграција. Српски народ већински то жели само још треба да добије власт која не гледа слепо према Бриселу и Вашингтону. Надам се да су ти циљеви достижни ако их искрено желимо.
Временом, у тој интеграцији, поред Републике Српске, мислим да је место и Црној Гори, као српској држави.
ПУКОВНИК ЉУБИНКО ЂУРКОВИЋ: САВЕЗ СА РУСИЈОМ И БЕЛОРУСИЈОМ ЈЕ ПРИРОДНА И БРАТСКА ПОТРЕБА
Пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, народни посланик ПОКС
1.Идеја о савезу постоји одавно, али се од 2000. године затрпава и гура у дубину због интеграција са ЕУ. То је била велика политичка и дипломатска грешка, како ових дана и видимо. Савез са Русијом и Белорусијом је природна и братска потреба, али постоји и рационалан разлог: тај би савез омогућио да будемо чланице БРИКС и ШОС, где су готово најразвијеније земље света, чиме би Србија добила економске погодности. Конкретно, били бисмо централна земља региона и овог дела Европе, где се укрштају коридори 10 и 11, који повезују црноморски и јадрански слив, односно азијске и европске земље, чиме се омогућује транспорт робе и енергената и – развој индустрије. Србија би остварила економску и финансијску независност од Запада који жели да нас економски и финансијски подреди, а у томе је делимично и успео.
- Поред тога што Србија инсистира и има привидно неутралан војни положај, ипак та неутралност није таква на делу. Јер, у последњих десетак година, имали смо стотине вежби са НАТО, а са ОДКБ само неколико. Да смо у савезу са Русијом и Белорусијом могли бисмо да задржимо војну неутралност, али бисмо наставили сарадњу у војноиндустријском комплексу са Русијом и Белорусијом и тиме бисмо нашу оружану компоненту подигли на завидан ниво. Као оружана сила били бисмо толико моћни да би као сила одвраћања у региону у безбедносним изазовима били гарант мира! Самим тим бисмо били сигурни браниоци територијалног интегритета Србије како то предвиђа Резолуција 1244 и сачували бисмо Косово и Метохију у саставу Србије.
- Више него икад, Србији је нужан савез са Русијом и Белорусијом и другим православним државама, јер се Србија налази на врху мача православља. Она је увек прва на удару претњи и напада које долазе углавном са Запада. А чињеница је и да је генерални секретар НАТО јавно казао да је главни непријатељ НАТО – православље! Зато морамо бити свесни да само уз Русију, Белорусију и друге православне земље можемо одбранити своју веру и своју слободу. Вишевековно кидисање на Србију нам показује да је савез са Русијом и Белорусијом нужан ради одбране и опстанка Србије.
[РУСЕРБИА]
[РУСЕРБИА]
[РУСЕРБИА]
[РУСЕРБИА]
