У Музеју Академије уметности у Москви отворена је изложба „Унутрашње уређење храма Светог Саве у Београду”. Према речима организатора изложбе, по први пут се широј јавности представља пун обим пројекта израде мозаика за највећи православни храм на Балкану.
Изложба се простире на површини од преко 600 квадратних метара и обухвата целокупну уметничку концепцију ентеријера Храма, саопштава прес служба музеја. Приказани су идејни пројекти; модели слика поједних делова храма; обојени картони композиција; скице певница и других архитектонских елемената храма, као и архивске фотографије и филмови о остварењу целог пројекта.
Изложба ће трајати до 31. јануара, а њено свечано отварање уприличено је 19. децембра. Патријарх московски и све Русије Кирил и Патријарх српски Порфирије упутили су поздраве учесницима изложбе.
„Велелепни мозаици, чије ћете репродукције видети на данашњем отварању изложбе, настали су трудом руских и белоруских мајстора. То је наше приношење Светом Сави и дар Руске Православне Цркве њеној вољеној сестри – Српској Православној Цркви. Уверен сам да ће овај дар бити видљив доказ љубави наших Цркава и народа, не само за нас, већ и за будуће генерације. Од времена Светог Саве, православље је било и, ако Бог да, увек ће бити основа наших добрих односа са нашом српском браћом“, написао је патријарх Кирил.
А у поруци Предстојатеља Српске православне цркве се каже: „Израда украса храма Светог Саве у Београду постала је нова страница у историји хришћанске уметности. За нас је посебно важно што је то и споменик српском и руском пријатељству, духовној повезаности и заједничкој молитви Господу”.
Храм Светог Саве на Врачару један је од главних архитектонских споменика у Србији и један од највећих православних храмова у свету. Храм је освећен у част првог српског архиепископа и националног хероја Србије Светог Саве (1175-1236). По предању, одлучено је да се храм подигне на месту где су његове мошти спалили Турци 1594. године.
Пројектовање катедрале почело је у 19. веку, али је градња почела тек 1935. године, а потом је замрзнута због рата. Тек 1989. године завршени су главни грађевински радови, а 2004. године храм је отворен, али без унутрашње декорације.
Радови на украшавању храма почели су 2017. године. Укупна површина мозаика била је 17 хиљада квадратних метара, што храм чини правом енциклопедијом православне верске уметности, која нема аналога у читавој историји хришћанства. Више од 50 милиона тесера (комадића смалте) различитих величина положено је на зидове храма. Укупна тежина свих мозаика прелази 400 тона. На њиховом стварању радио је тим руских и белоруских мајстора под покровитељством Руске Православне Цркве. Уметнички рад на уређењу храма надгледао је члан Руске академије уметности и народни уметник Русије Николај Мухин, који је претходно осликао Саборни храм Христа Спаситеља у Москви.
