У другу недељу Васкршњег поста, Светом Литургијом у сурчинској цркви Преподобне мати Параскеве, началствовао је протојереј Душко Ђеорђић уз саслужење јереја Милана Томашевића.
После торжествене Литургије, 12. марта 2023. године, у Светосавској сали парохијског дома отворена је изложба “У сусрет руском цару. Романови – царско служење”, која је до садa обишла више градова у Србији и окружењу, неколико европских држава. Серијом црно-белих фотографија приказује се живот Романових, Николаја Другог и царице Александре, њихово венчање, рођење петоро деце – четири кнегиње и царевића Алексеја у царској Русији, њихови портрети су овде изложени.
По идеји Сретењског манастира из Москве, фотографије о срећном времену Романових потичу из историјских архива и приватних колекција, и „неким чудом су опстале”. Интересантно је да су међу фотографијама из породичне збирке и оне фотографије које су направили сами чланови. На фотографијама се истиче хуманитарни рад кнегиња, које су као милосрдне сестре помагале рањеним војницима у Великом рату, а посебне су и фотографије са војном тематиком.
На изложби су говорили протојереј Страхиња Голијан, Ранко Гојковић, публициста и преводилац, приређивач књиге “Свети Цар” и гђа Бранка Јокић којој је поверено да изложбу приреди и приказује је тамо где се укаже прилика.
Ово је и време да се изнова сетимо мученички страдале и сурово убијене царске породице Романових. Како је рекао отац Страхиња, ово је мали допринос Црквене општине у данашњим приликама када се води обрачун против већ видног и израженог сатанизма и када чак ни руски писци, ни руска култура, спорт и духовност нису добродошли.
На питање које се данас намеће – шта су то Руси дали српском народу, отац Страхиња је подсетио на жртву руског цара Николаја Другог Романова када је стао у одбрану српског народа и државе, у Великом рату када смо имали помоћ руске круне и императора.
Српски народ је знао кроз историју да узврати за оно што је добио од руске браће, једноверне и истокрвне. Захвалност за ту помоћ касније изражавао је прихватањем бројне руске емиграције, када је део избеглица био и у Сремским Карловцима, где је после Првог светског рата, двадесетих година прошлог века, ту формирана Руска загранична црква, чији поглавар је био Митрополит кијевски и галицки Антоније Храповицки, све до своје смрти 1936. године.
Да подсетимо, Патријаршијски двор у Сремским Карловцима, где је до 1920. године било седиште Карловачке митрополије и патријарха Српске православне цркве, био је 2017. године домаћин изложбе фотографија о последњем руском цару Николају Романову и његовој породици. Јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира и покретач идеје изложбе о царској породици Романових, уредник је портала Православие. ру. Изложба у Сурчину ће трајати 14 дана.
Руси су дали Србима и унутрашње уређење Спомен храма Светог Саве
И данас, у небивалом времену, везе српског и руског народа, чврсто су испреплетене. Велику захвалност дугујемо Руској Федерацији и Руској Православној Цркви за унутрашње уређење Спомен храма Светог Саве, молитвену помоћ посебно за Косово и Метохију и сваку помоћ у међународним институцијама пред којима се брани окупирано српско свето Косово и Метохија.
Истовремено изражавамо и велику захвалност порталу Православие. ру, једном од најчитанијих сајтова, који непрестано преноси вести из живота Српске Православне Цркве па и Епархије сремске.
Молебан за Косово и Метохију у Сретењском манастиру
На следећем линку може се погледати вест Молебан за Косово и Метохију који је у Сретењском манастиру вршио 11. марта 2023. године. јеромонах Игњатије Шестаков.
В московском Сретенском монастыре 11 марта совершен второй в Великом посту молебен о святынях и народе Косово и Метохии. Так братия монастыря и сербы, живущие, работающие и учащиеся в Москве отозвались на благословение Сербской Церкви сугубо молиться Великим постом за Косово и Метохию.
Богоугодни разговор је настављен за Агапе трпезом коју су приредили свештенство са попадијама и женама мироносицама, као и гђа Бранка Јокић.
Руским песмама одушевила је својим извођењем певачка група Огањ из Мачванске Митровице, у славу Романових верни народ слушао је њима посвећене стихове.
Протојереј Страхиња Голијан архијерејски намесник земунски:
Ранко Гојковић, публициста и преводилац – аутор књиге “Свети Цар”:
