Кршљанин: Треба нам државна интеграција са Русијом (интервју)

Владимир Кршљанин је бивши помоћник Слободана Милошевића, амбасадор СМИП СРЈ (до 2000.) и од недавно и у МСП Србије. Искусни је политичар и стручњак за међународне односе, научник и песник. Потпредседник је Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе.  Прошле године је био иницијатор стварања кровне организације «Српско-руске братство», у коју су ушли многи водећи Срби, мађу којима и Емир Кустурица. Кршљанин је недавно објавио две књиге: зборник «Путин и Русија: У РАТУ ЗА МИР» (коју је Александар Раковић поклонио руском председнику на Валдајском форуму) и ауторску књигу «НОВИ СВЕТ». У ексклузивном интервјуу издању «О Србији на руском» Владимир Кршљанин говори зашто је одлучио да добије руско држављанство, за шта је захвалан Путину, која смртна опасност прети српском народу, има ли алтернативе «европској» Србији, може ли се одстранити погубни утицај Запада и да ли се признање Косова разматра у Београду.

 

– Недавно сте добили руско држављанство. Зашто сте се на то одлучили?

– Да бих био пример за друге. Сада имам два држављанства, која подједнако волим и поштујем. То је био и сан мојих родитеља и рођака, који су се борили у Другом светском рату, а и многовековни сан многих Срба. Сматрам да Србија треба да уђе у државну интеграцију са Русијом – у најмању руку као трећи члан Савезне државе Русије и Белорусије. Остајем заувек захвалан председнику Путину, који је проценио да имам особите заслуге за Руску Федерацију и потписао указ.

– Како процењујете данашње односе Србије и Русије? У којим областима видите проблеме?

– Односи народа су братски, а односи држава – оно што се зове «стратешко партнерство». То још није савез, али отвара врата у том смеру. А у поређењу са оним што је било 2000-2012, то је огромни корак напред.

Проблема није мало, али споменућу два, по мом мишљењу, највећа: први је – некритичко копирање Титовог наслеђа, у складу са којим би требало имати бар подједнако добре односе и са Западом, а други је – огромна количина свих видова западног присуства и у Србији и у целом окружењу (скоро сви су у НАТО и ЕУ). Обе те ствари представљају смртну опасност за Србију и српски народ.

– Постоји ли, по Вашем мишљењу, неразумевање званичне Москве онога што се дешава у Србији и на простору «српског света»?

– Мислим да у Москви све одлично разумеју, али у условима СВО и хибридног рата са колективним Западом, а посебно имајући у виду горепоменуте проблеме, деловати уопште није лако. Има и доста чиновника који су скептични у вези тога колико су Срби спремни да се боре, а понекад се и потцењује значај православног Балкана за Русију. Нико од високих руских званичника никада није јавно рекао да за Србију постоји руска алтернатива Европској унији. Осим тога, Русија није разрадила методе помоћи народима, који се налазе у неоколонијалном положају. Али упркос свему томе, ја сам оптимиста. Русија је војнополитички лидер Новог света, чији је весник била Србија, а у бригу Владимира Путина за Србију и «српски свет» ја сам дубоко уверен.

– Колико данас власти Србије одговарају статусу «последњег руског савезника» у Европи?

– А ко још није увео санкције против Русије? Наши народи и наше традиције су братске и савезничке. И власти Србије то узимају у обзир и поштују. А може ли се више? Да, наравно. И може се и мора се.

Државна политика сваке земље – то није воља једног човека, него сложена резултанта многих историјских, психолошких и кадровски фактора, а у случају малих земаља и страних утицаја. Србија је – најзападнија православна земља. Запад је три пута у ХХ веку покушавао да је уништи. Али је и агресивна пропаганда западних «благодати» оставила траг. Тако да су за политику Београда реално одговорни и Београд, и Москва, и Пекинг, и Запад. Да би се одстранио или бар умањио погубни утицај Запада, неопходни су координирани заједнички напори пре свега Београда и Москве, али и Пекинга. Сматрам да треба стално утицати на све три престонице, како би одлучно деловале у том правцу.

– Зашто Србија званично не затражи подршку Русије и Кине у Савету безбедности УН по питању Косова?

– Србија на подршку Русије и Кине у Савету безбедности УН рачуна. Али у процесу мирног решавања учествују само западне силе. И то треба да се промени. Недавно сам јавно апеловао да се уместо петорки западних посредника обратимо много моћнијој петорки: БРИКС-у. Али наша влада сматра да би мењати то, у тренутку када је конфронтација Русије и Запада на врхунцу, било сувише ризично, јер се налазимо у окружењу НАТО. И зато наше руководство стално купује време.

– Да ли сте сагласни са мишљењем да би признање Косова од стране званичног Београда било ударац по ауторитету Русије и Кине, које подржавају Резолуцију 1244?

– Вучић је недавно рекао да признање за нас «није питање». То јест, признања не може и не сме бити, али не због ауторитета Русије и Кине, већ зато што би то било (само)убиство Србије. Ни један одговорни политичар то неће хтети да уради, а и народ то не би трпео.

Друга је ствар што се ми сувише дуго поводимо за Западом и по том животно важном питању за земљу је већ учињено сувише много уступака. То би требало што пре променити, али за то је потребна реална и свима позната алтернатива ступању Србије у ЕУ, а она засад јавно и званично није формулисана. Партије Вулина и Шешеља се залажу за улазак у БРИКС – то је «најмекше» решење. Али ја сматрам да основа свега треба да буде потписивање Уговора о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Русије и Србије. То је минимум.

– Хоће ли Србија подржати Додика у случају да Република Српска прогласи независност?

– Као и у случају Косова, Србија нема избора. Ако Република Српска буде принуђена да то учини, онда ће се брзо и коренито изменити сва ситуација, коју сам описивао. Али ми такође не смемо да заборавимо да Нови свет, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија, брзо побеђује у условима мира. А распиривање конфликата – то је политика Запада, која се претворила у очајнички и на пропаст осуђени покушај да се сачува своја прохујала хегемонија.

Владимир Басенков 

[РУСЕРБИА]