Говор сталног представника Василија Небензје на седници Савета безбједности УН о ситуацији у Босни и Херцеговини
Господине председавајући,
Поздрављамо почетак кинеског председавања Саветом безбедности и желимо успех вашој делегацији. Такође захваљујемо бразилској делегацији руковођење Саветом током веома тешког месеца – октобра.
Господине председавајући,
Поздрављамо учешће председавајућег Председништва Босне и Херцеговине Жељка Комшића на данашњој седници.
Развој ситуације у Босни и Херцеговини изазива код нас све већу забринутост. Унутрашња политичка криза у земљи већ има перманентни карактер. Међуетничке противречности не само да се не изглађују, већ се заоштравају и добијају нове форме. Постконфликтно регулисање у Босни и Херцеговини, ради разматрања којег двапут годишње заседа Савет безбедности УН састаје два пута годишње, доведено је у ћорсокак намерним напорима западне заједнице, која у региону следи своје ускосебичне геополитичке интересе.
На основу дубоке и свеобухватне анализе ситуације, принуђени смо да констатујемо да су западни учесници у процесу помирења у земљи, кријући се иза свог статуса у контексту Општег оквирног (Дејтонског) споразума за мир у Босни и Херцеговини из 1995, заузели курс рушења тог темељног за одржавање мира и стабилности документа, који је одобрен резолуцијом 1031 СБ УН 1995. године. Угрожени су кључни, темељни принципи Дејтона – равноправност три државотворна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима. Уместо њих – супротно духу и слову Дејтона – покушавају да народима БиХ наметну западне смернице о централизацији и унитаризацији државе по лукавој формули такозваног “цивилног друштва”.
Други елемент дестабилизације је опсесивна тежња западних земаља да замене Дејтон озлоглашеним евроатлантским интеграцијама и утерају земљу у НАТО противни жељи њених народа.
Са свом одговорношћу упозоравамо на изузетну опасност такве линије која има за циљ подривање темеља босанско-херцеговачке државности, на којима почивају безбедност и стабилност у земљи. Подсећамо, да је управо фино подешен систем уважавања интереса три народа и два ентитета 1995. године донео Босни и Херцеговини мир који је донио мир и омогућио да се он очува у читавом наредном периоду. Уништење тог система имало би катастрофалне последице.
Савет безбједности не може наставити да игнорише чињеницу да се пред његовим очима Босна и Херцеговина фактички претворила у колонијалну формацију, којом отворено манипулишу Вашингтон, Лондон и Брисел. Деструктивна активност самозваног “високог представника” (ВП), који је за себе лично приграбио читав низ државних функција и већ на законодавном нивоу покушава да забрани довођење у питање својих манипулација, на најозбиљнији начин заоштрава ситуацију у Босни и Херцеговини и продубљује међунационалне противречности. Одвојеност псеудо-ВП-а од реалности може се лако уочити у његовом такозваном „извештају“. Тај урадак не заслужује никакав суштински коментар. Можемо само изразити жаљење што је Савет безбедности УН постао прималац таквих измишљотина, чија је сврха да се створи лажан утисак о стању ствари у Босни и Херцеговини, да се све преокрене наглавачке и одговорност за кризу пребаци на они који бране дејтонске одредбе. Позивамо чланове Савета да се упознају са релевантним материјалом који је припремила Влада Републике Српске. Тај документ је заиста пун објективних података о стварном стању.
Апарат Високог представника је своје функције одавно потрошио, те га је нопходно што пре затворити, ништа позитивно за Босну и Херцеговину се од њега не може очекивати. Не може бити сумње да се будућност народа ове земље налази искључиво у њиховим рукама. Кључ за рјешавање свих проблема је у равноправном унутрашњем политичком дијалогу у складу са дејтонским принципима, који су актуелнији него икад и заслужују свестрану подршку Савета безбедности УН.
Господине председавајући,
Позивамо Савет да одговорно приђе процени ситуације у Босни и Херцеговини, да пође од објективне анализе онога што се дешава, да сагледа корене проблема, а не да се ограничава измишљотинама самозванаца. Народи Босне и Херцеговине заслужују да самостално одређују своје приоритете на основу сопствених националних интереса, а не на основу смерница наметнутих из иностранства.
Са своје стране, као једна од држава које су биле сведоци потписивања Мировног споразума 1995. године, у потпуности подржавамо темељне принципе суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине, равноправности три конститутивна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима. Спремни смо за конструктивну интеракцију у циљу обезбеђења истинског постконфликтног регулисања у земљи.
Хвала на пажњи.
