Руски дом у Београду данас је прославио 90 година постојања свечаном академијом на којој су уручена одликовања и медаље Федералне агенције “Россотрудничество” заслужним партнерима, појединцима и институцијама.
Поводом јубилеја, отворена је и изложба о животу и раду руске емиграције после Октобарске револуције у Југославији и делатностима најстаријег Руског дома у Европи, основаног априла 1933. године уз подршку краља Александра Карађорђевића, пренео је Танјуг.
На свечаности у Руском дому, филмском редитељу Емиру Кустурици уручена је медаља “Велики руски писац Фјодор Достојевски” Министарства културе Русије за допринос у очувању и промоцији наслеђа великог руског писца.
Примајући признање од амбасадора Русије Александра Боцан Харченка, Кустурица је истакао да је срећан што се његово име везује “за човека који је откривао најдубље људске тајне”. Приметивши да сада на Западу међу осталима и Достојевском прети култура отказивања, Кустурица је истакао да “захваљујући величини, дубини, домашају и ванвременској вредности руска култура никад не може да доживи отказ”.
У свом обраћању, директор Руског дома Јевгениј Александрович Баранов је рекао да се десило да се јубилеј обележава на годишњицу бомбардовања Београда 6. априла 1941. када су зидови дома били заштита за многе грађане.
“Делили смо са омиљеним градом и трагичне и херојске деведесете. Били смо заједно и у тузи и радости. Ови зидови су издржали. Верујем да ће тако бити и убудуће”, поручио је Баранов.
В.Д. директора Поште Србије Зоран Ђорђевић је пригодну марку поводом јубилеја уручио руководиоцу Федералне агенције “Россотрудничество” Јевгенију Примакову и Ксенији Баумгартен, унуци Василија Баумгартена аутора пројекта зграде Руског дома.
Примаков је заузврат Ђорђевићу доделио признање “Россотрудничества” за учвршћивање пријатељства.
У оквиру изложбе коју је отворила директорка Руског научног института Ирина Антанасијевић представљени су архивска грађа, дигитализовани материјали и уметничка дела из руских и српских музеја. У поставци се нашао портрет краља Александра, руског сликара Всеволода Гуљевича из Војног музеја, а део изложбе чине и слике из збирке колекционара Владимира Пешића попут портрета принцезе Мафалде Савојске, рад Степана Фјодоровича Колесникова.
Пешић је истакао да је јубилеј Руског дома, који је при основању понео име руског цара Николаја Другог, прилика да још једном прикаже дела руских сликара из његове збирке.
“Немам нажалост у својој збирци његов портрет, али имам зато портрет његовог прадеде Николаја Првог, који је насликао мајстор минијатуре Иван Андрејевич Винберг. Ово ремек дело чувао сам управо за ову прилику да га први пут изложим”, истакао је Пешић.
У знак захвалности за помоћ и допринос раду Руског научног института додељена је плакета стручњаку Института за новију историју Србије Милани Живановић која је, истакла је Антанасијевић, “написала изванредан рад о руским гробљима у Србији”. Плакету је добио и Александар Станковић који је Институту уступио део заоставштине руског царског официра Константина Егера, првог професора сценског мачевања на Академији уметности у Београду.
Признања “Россотрудничества” уручена су Пешићу, аутору публикација о Петру Великом Бранку Вукомановићу, а за промовисање руског језика и културе ауторки уџбеника руског језика Јулији Шапићи и председници Славистичког друштва Србије Биљани Марић. За подршку у реализацији пројеката Руског дома награђени су друштвени посленик Иван Стефановић, саветница у Министарству одбране Даница Станисављевић и посланица Скупштине Србије Драгиња Влк.
За извештавању о активностима Руског дома награђени су дописник Кирил Боршчов и фоторепортерка Спутњика Лола Ђорђевић, а за сарадњу са државним и градским органима помоћник градоначелник Ниша Ненад Станковић и министар за научно-технолошки развој Жељко Будимир.
“Россотрудничество” је наградило за развој српско-руских односа у области културе заменика генералног директора Гаспром њефта Александра Дибаља и историчара и академика Славенка Терзића, коме је уручена и диплома иностраног члана Руске академије наука. За допринос у истраживању руско-српских веза признања су добили публициста Владимир Кршљанин, аутор монографије о меморијалима Црвене армије Златомир Лазић и истраживач културе руске емиграције Алексеј Арсењев.
Свечаности су присуствовали министарка здравља Даница Грујичић, као и друге званице из политичког, друштвеног и верског живота, који су уживали у наступу руске певачице Ирине Крутове.
