У претходним текстовима сам писао о незаборавним данима на Регионалном програму у Јарослављу. Четврти дан програма није личио на друге, био је веома емотиван. Иако не бих желео да моје писања буде патетично, морам написати да је тај дан тешко пао свима нама. Само је нас осморо учесника од укупно 27 имало прилику да учествује у продуженом Регионалном програму. Заиста је био емотиван моменат када смо се опраштали од других учесника. За тако кратко време, захваљујући дивним организаторима и волонтерима, спријатељили смо се и зближили, превазилазећи све културолошке разлике будући да је у питању група из 20-ак земаља са три континента.
После испраћаја наших пријатеља остала је празнина, коју је потискивао осећај да смо стекли пријатеље у разним државама света. Организатори, који су понајтеже поднели растанак, потрудили су се да за тужне мисли не остане много времена, зато смо одмах наставили даље. Већ тог дана наша следећа станица је био древни град Ростов Велики (не треба га мешати са Ростовом на Дону).
Овај историјски град „Златног прстена“ је још старији од Јарославља, по њему је носила назив древна Ростовска кнежевина. Управо у њему је сачуван Кремљ који се сматра једним од најлепших и најочуванијих у Русији. Управо у њему може да се осети лепота праве исконске Русије. Управо у том Кремљу смо имали невероватне тренутке када су сунчеви зраци одбијајући се од снега осветљавали белину зидина док је у ваздуху одјекивала необична мелодија импозантних звона, која је позивала на молитву и враћала у древна времена. Колико год да је био непроцењив тај тренутак када смо осећали древну и исконску Русију, он нажалост није трајао дуго, баш попут непроцењивог дружења са осталим учесницима, које нам је такође деловало да је прошло у тренутку.
После тог ванвременског тренутка уследио је састанак са градоначалником Ростова Великог Сергејом Тихомировим који нас је топло дочекао и угостио палачинцима, будући да је био току њихов празник „Масленица“ када сви једу своје национално јело палачинке. И ту треба нагласити да је градоначалник видно показао посебно гостопримство према члановима наше српске делегације. Тај његов посебан однос према делегатима из наше земље је показивао на сваком кораку, за шта смо му ми посебно благодарни.
Посету Ростову смо завршили посетом чувеној гимназији која се налази у огромном здању и при том има своју астрономску опсерваторију, тј. свој телескоп и клизећи кров који се отвара како би ученици могли да посматрају звезде и планете.
Наш пети дан је био у истом духу као и претходни. Био је више него динамичан. Први део дана је био посвећен уникално руском празнику „Масленица“. Посетили смо дом-музеј писца и песника Николаја Алексејевича Некрасова у селу Грешњев, где смо могли да се упознамо са начином живота руске аристократије крајем 19. века.
Затим је уследио програм посвећен „Масленици“. Теоријски смо се упознали са празником који траје читаву седмицу пред Васкршњи пост. То су дани када се људи друже, посећују уз палачинике, када се испраћа зима и према народном веровању, све лоше са њом, и дочекује дуго жељено пролеће са својим благодетима. После теоријског смо наравно имали и практични када смо учестовали у руским традицоналним плесовима, али и играма кроз плес којима се симболизују борба добра и зла, борба пролећа и зиме. Затим је запаљена лутка и симболично све лоше са њом. На крају програм је завршен тако што смо се возили санкама које је су вукли коњи.
Програм је настављен тематском посетом Педагошком универзитету „Ушински“ под називом „Традиција и иновације учитељства“. Педагошки универзитет има много различитих смерова: историја, биологија, математика, географија, педагогија, психологија.. Заиста је задивљујуће видети како они спајају традицију са будућношћу. На сваком кораку се види осећај поштовања према прецима, који су градили Русију, где су на истакнуто место постављени браниоци из Великог отаџбинског рата.
Са друге стране, изградили су посебно место на Универзитету које се назива „Технопарк“ где се студенти баве иновацијама за будућност и где се осећа одлучност руског народа да управо они буду једни од кључних креатора будућности. Изузетно су занимљиви пројекти на којима раде, попут огромног таблета у вредности од 50 000 евра, где студенти могу да уче све о сваком делићу људског тела или о свакој болести, за то им је потребан само један клик. Наравно и ту смо договорили потенцијалну сарадању са универзитетима из Србије.
Наша екскурзија је је завршена посетом музеју космонаутике и планетаријуму „Валентина Владимировна Терешкова“ где смо могли више да чујемо о космонаутици, али и о самој Валентини, првој жени која је летела у космос и која је рођена управо у Јарослављу.
Последњи дан је био свакако свима нама најнеомиљенији. Завршно дружење одржано је у „Дворцу омладине“ у Јарослављу (нешто попут нашег „Дома омладине“). Ту смо се опростили са нашим организаторима (волонтерима) уз разне игрице које јачају такмичарски дух, после чега је уследио најнеомиљенији део када смо сви морали да се опростимо једни од других и упутимо ка Москви, а затим свако ка својој домовини.
Заиста ми не остаје ништа друго већ да се у своје име, у име наше делегације, али и у име пријатеља из разних делова планете са којима сам провео много времена на регионалном програму – захвалим! Мало је рећи да смо захвални Руској Федерацији која нас је окупила и омогућила нам да створимо и из ње понесемо најлепше успомене. Безграничну захвалност дугујемо нашим драгим, сада пријатељима, организаторима и волонтерима који су срцем радили свој посао, који су се везали за нас, као и ми за њих. Они су показали величину и лепоту наше словенске душе целом свету.
Милан Бојић
Специјално за БРАТСТВО
