Имајући у виду заједничку антифашистичку борбу, Србија је очекивано стала уз Руску Федерацију, али су се резолуцији успротивиле државе које раде на ревизији историје а управо су оне одговорне за велика злодела почињена током Другог светског рата
Србија се опет није усагласила са Европском унијом у вези с односом према Руској Федерацији – поред тога што успешно одолева притиску да јој не уведе санкције, које јој је наметнуо Запад због Специјалне војне операције у Украјини, подржала је њену резолуцију о борби против јачања нацизма.
А управо је денацификација један од кључних циљева руске Специјалне војне операције у Украјини откад је интензивиран хибридни рат Колективног запада против РФ.
“Скупштина је усвојила текст резолуције о борби против величања нацизма (документ А/78/478), са изменама и допунама и односом гласова – 118 за, 49 против, уз 14 уздржаних. Скупштина је својим одредбама изразила забринутост због ширења у многим деловима света разних екстремистичких политичких странака, идеологија и група расистичког или ксенофобичног карактера, укључујући неонацисте и скинхедс групе, те оштро осудила инциденте који величају и промовишу нацизам”, саопштиле су Уједињене нације.
Није неочекивано што је Србија на ову тему традиционално стала уз Русију имајући у виду заједничку антифашистичку борбу, и огромне жртве поднете у ту сврху током Другог светског рата, али је врло индикативно што су против резолуције гласале земље које (наводно) осећају кривицу и кајање због покретања најкрвавијег сукоба у историји човечанства – Немачка, Италија, Јапан.
Наравно, ту је и Хрватска, у којој се, поред Украјине, сасвим отворено велича нацизам.
Резолуцију “Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе за подстицање савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције” нису подржале ни Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Летонија, Литванија, Естонија, Финска, Данска, Аустрија, Аустралија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора… редом све оне државе које подржавају Украјину или стоје иза њене борбе против Русије.
Представници Европске уније и САД су образложили своје ставове уочи гласања у новембру 2023. када је Трећи комитет усвојио поменуту резолуцију, не би ли се о њој потом гласало у Генералној скупштини.
Уједињене у исписивању непостојеће историје, те довођењу у питање исхода Другог светског рата, противнице резолуције истакле су да овај сукоб није донео слободу (?!) многим европским државама већ репресију и злочине против човечности које је спроводио пре свега Совјетски Савез.
Иако су наводно посвећене борби против неонацизма, премда смо видели шта се заправо дешавало и дешава у Украјини пре свега у редовима злогласног пука Азов, али и у чланици ЕУ Хрватској, ЕУ криви Русију да је под изговором борбе против нацизма вратила рат у Европу.
Американци су били још експлицитнији – ова резолуција је очигледан покушај Русије да оствари своје геополитичке циљеве, она користи “лажне оптужбе за нацизам да покуша да оправда свој агресорски рат против Украјине”.
