Поводом обележавања 100-годишњице српског балета, Балет Јакобсон из Санкт Петербурга извео је вечерас најбоља дела из свог репертоара
Манифестација Дани Ермитажа у Србији, коју један од највећих музеја у свету први пут организује у нашој земљи, почела је вечерас у Београду.
У Народном музеју Србије, Ермитаж је истовремено отворио две изложбе: “Невидљива уметност” и “Царски порцелан”, а поводом обележавања 100-годишњице српског балета, Балет Јакобсон из Санкт Петербурга извео је вечерас на сцени Народног позоришта најбоља дела из свог репертоара.
Свечаности у Народном музеју Србије присуствовала је и потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и други уважени гости.
Гојковић је напоменула да ће се у наредним недељама српској публици “представити три стожерне тачке руске културе: наслеђе Ермитажа, једног од најзначајнијих светских музеја, балет и класична музика”.
“Реализација пројекта Дани Ермитажа у Србији представља врхунац сарадње Србије и Русије у области културе. Она даје пун удео даљем јачању наших пријатељских односа и јасном препознавању и прожимању двеју култура”, додала је министарка.
Подсећајући да историјска повезаност и сличност две културе датира још из средњевековног доба, када су просветитељи Ћирило и Методије, ширећи хришћанство и писменост, успоставили темеље култура словенских народа, Гојковић је рекла да је од тада до данас небројено примера преплитања и узајамног обогаћивања наших култура.
“У оснивању првог балетског ансамбла у нашој земљи, у Народном позоришту у Београду, кључну улогу имали су педагози и уметници из Русије, првенствено славна Јелена Пољакова”, указала је Маја Гојковић.
Изражавајући посебно задовољство што Дани Ермитажа у години важног јубилеја – једног века српског балета, у чијем стварању су руски уметници имали значајног удела, доноси својеврсну уметничку посластицу за све љубитеље балетске уметности, Гојковић је казала да је уверена да је ово само почетак будуће успешне и веома садржајне сарадње.
Заменица директора Ермитажа Светлана Адаксина подсетила је да је пројекат омогућен захваљујући Министарству културе Србије, Народном музеју, Ермитажу и компаније “Гаспромњефт” која одавно послује у Србији.
Заменик директора “Гаспромњефта” Александар Дибаљ истакао је да та компанија већ 15 година послује у Србији.
“Наша филозофија је да, послујући у Србији, настојимо да учествујемо у културном развоју и очувамо заједничко наслеђе наших двеју земаља. Први пројекат је стварање мозаика у Храму Светог Саве. Данас имамо пројекат који је ‘Гаспром’ одлучио да организује са државним музејом Ермитаж. Пре годину дана сам сугерисао директору музеја Ермитажа да је потребно направити изложбу и одмах добио позитиван одговор”, казао је Александар Дибаљ.
Предавање директора Ермитажа
У Србији се одржавају Дани Ермитажа, а први човек овог музеја др Михаил Пјотровски открио шта му је привукло пажњу међу бројним културним наслеђем Србије
Фреске и иконографија у Србији су потпуно јединствена појава. Ако говоримо о могућим изложбама, било би сјајно да их прикажемо у Русији, каже генерални директор Ермитажа академик др Михаил Пјотровски за РТ Балкан, одговарајући на питање шта би Ермитаж од српског културног блага желео да прикаже у Санкт Петербургу.
“Импресивне су и археолошке збирке Народног музеја Србије, чији би приказ заједно са збирком Ермитажа могао да буде занимљив изложбени пројекат”, оценио је Пјотровски.
Пред скоро пуном салом, Пјотровски је вечерас одржао предавање на Филолошком факултету у Београду путем видео-линка у оквиру манифестације “Дани Ермитажа у Србији”.
Директор чувеног музеја је навео да у енциклопедијским збиркама постоје експонати везани за српску културну баштину и да је међу њима и портрет цара Петра Великог, који је насликао српски уметник.
“Слику је у манастиру Велика Ремета открио руски историчар Уваров. За време владавине Александра Другог, портрет је откупљен за збирку Ермитажа. Сада је дело, које се сматра ретком животном сликом Петра Првог, представљено на сталној поставци музеја”, објаснио је.
Како је истакао, у Војној галерији из 1812. године у Зимском дворцу може се видети портрет Михаила Андрејевића Милорадовића, као и да Ермитаж такође чува његову униформу.
Пјотровски је представио Ермитаж на слајдовима, па је тако публика на трен могла да осети све чари и драгоцености чувеног музеја.
Посетиоци су могли да виде део величанствене збирке западноевропског сликарства са делима: Микеланђела Буонаротија, Леонарда да Винчија, Рубенса, Рембранта, Антонија Канове, Клода Лорена, Каналета, Винсента ван Гога, Пабла Пикаса, Анрија Матиса и других.
Поред збирки италијанског, француског, шпанског и холандског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњовековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности.
Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у Руски музеј.
Такође, представљен је и “Зимски дворац”, некадашња главнa резиденција руских царева.
“Ермитаж гради мостове на различите начине. Управо је култура та која чврсто међусобно повезује различите народе. Истим принципом руководи се у својој пракси и музеј, а културни мостови се морају рушити последњи”, закључио је Пјотровски.
У Србији се одржавају Дани Ермитажа, а посетиоци у Београду имају прилику да уживају у најлепшем руском балету, изложбама царског порцелана, али многим другим садржајима.
У питању је врхунац сарадње Србије и Русије у области културе, изјавила је министарка културе Србије Маја Гојковић отварајући манифестацију.
