Захарова: ЕУ игнорише Резолуцију 1244, а подстицање агресивне србофобије Приштине је западна агенда

Одговор портпарола Министарства иностраних послова Руске Федерације Марије Захарове на питање новинске агенције „Русија данас“ поводом изјава специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака

Питање: Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је да споразуми постигнути између Косова и Србије почетком ове године треба да буду „водич” за решавање тензија, додајући да се разликују од споразума из Минска о Украјини тиме да је у овом случају ангажована ЕУ. Како можете прокоментарисати ову изјаву?

Одговор: Овакво поређење је суштински погрешно већ само зато што су, за разлику од споразума из Минска, договори постигнути у фебруару-марту између Београда и Приштине искључиво усмени. Европски план нормализације, који се намеће Србима, није ништа друго до политичка декларација која за стране не дефинише правне обавезе.

Међутим, Запад тврдоглаво захтева да се ова шема спроведе, окривљујући српско руководство за то да није спроведена. Истовремено, очигледно је да проблем није у „тврдоглавости“ Београда, већ у покварености самог приступа, када се занемарују национални интереси Србије и промовише тзв. „независност” Косова, уз игнорисање темељне Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Покушаји бриселских функционера, укључујући и Мирослава Лајчака, да се одрекну Минских споразума нису убедљиви. Њихови гаранти, подсећамо, били су лидери највећих држава Европске уније – Француске и Немачке, уз подршку саме ЕУ. Касније су признали да су од самог почетка радили на одужавању и ескалацији украјинске кризе.

Да је ЕУ тражила од кијевског режима да спроводи „Минск“ са истим жаром са којим се сада врши притисак на Београд, онда би трагичан развој догађаја у Украјини највероватније могао да се избегне.

Упркос очигледном неуспеху у посредовању у дијалогу о Косову, Брисел наставља да говори о незамењивости ЕУ за решавање проблема у региону. Истовремено, тамо сопственоручно „сахрањују”  бриселске договоре Београда и Приштине из 2013-2015, на које чиновници ЕУ већ се труде да не подсећају наглас, као да нису ни постојали. И овде је аналогија са споразумима из Минска сасвим прикладна: у оба случаја су потписани документи били потребни Западу не да би их испуњавао, већ да би створио предност за једну од страна. И овде, и тамо последице су жалосне.

Испада да, у схватању чиновника ЕУ, грубо кршење међународног права, одустајање од преузетих обавеза, вишегодишње подстицање агресивне србофобије Приштине јесте идеална западна агенда на Балкану. Као резултат тога, косовскоалбански екстремисти су поново довели регион на ивицу оружаног сукоба, антисрпско насиље у покрајини достигло је критичне димензије, нада у праведно дугорочно решење бледи пред нашим очима, док се Запад уобичајено приказује као „јединствени миротворац“. Алармантна логика, алармантне чињенице.

 

[АМБАСАДА РФ]