Одговор портпарола МИП Русије Марије Захарове на питање медија о развоју ситуације на Косову
Питање: Стиче се утисак да су, срећом, тензије на Косову донекле смањене последњих дана. Да ли је тако? Како бисте прокоментарисали развој догађаја у покрајини? А шта би могло да допринесе повратку Београда и Приштине дијалогу?
Одговор: Уочавамо извесну стабилизацију ситуације на северу АП Косово и Метохија. Експлозија насиља које је Приштина изазвала, прикривајући се иза војника НАТО-а је утихнула, али основни узроци заоштравања нису отклоњени, а Запад није извукао правилне закључке.
Посредници из Вашингтона и Брисела живнули су у покушају да се избегне нови раст напетости у региону. То, као и до сада, желе да остваре искључиво на штету Срба. Претварајући се да осуђују косовске „власти“ за распиривање сукоба и уводећи декоративне „санкције“ против њих, они настоје да наметну Београду нови очигледно дефектан расплет. Заузврат нуде економску помоћ, прилив инвестиција и повећање војне сарадње. Нема сумње да се иза ових обећања крију замисли да се Србија што више удаљи од Русије и других традиционалних партнера и да је натерају да раскине стратешко партнерство са нашом земљом.
Запад од Београда захтева да убеди косовске Србе да учествују на новим изборима челника северних општина и да се врате у покрајинске институције без икаквих предуслова, односно на часну реч САД и ЕУ, да ће се коначно водити рачуна о српским интересима. Наравно, нејасна обећања западне подршке не гарантују повлачење приштинских специјалаца из неалбанских подручја, а још мање стварање Заједнице српских општина (ЗСО). А то су кључни предуслови за повратак дијалогу, који је немогућ у условима када су Срби у покрајини изложени жестоком прогону и принуђени да се боре за физички опстанак.
Тобожње огорчење косовским „руководством“, које демонстрирају ти исти Американци, очигледно није довољно. Потребни су одлучни кораци да се преговарачки процес усмери у делотворном правцу и како би се тражење решења одвијало у међународно-правним оквирима. Уместо тога, „премијеру” Куртију је дозвољено да иде све даље и даље изван оквира адекватности. Он не само да организује јавне сеансе самохипнозе уз понављање гротескне пароле „Косово је најдемократскија држава на Западном Балкану“, већ је и сковао термин „фашистичка милиција“ којим жигоше локалне Србе, поредећи их са Мусолинијевим црнокошуљашима. Ово видимо као неспретан покушај да се Србима прилепи етикета, која се пре свега односи на Албанце, који су у годинама италијанске окупације 1939-1943, чинили „Албанску фашистичку милицију“ са седиштем у Тирани.
Позивамо Запад да прекине своје деструктивне активности линију у процесу решавања косовског питања, да престане да се повлађује привременим органима самоуправе у Приштини у њиховој жељи да покрајину претворе у етнички чисту територију. Никакве алтернатива Резолуцији 1244 Савета безбедности УН не постоји. Свако одступање од тог темељног документа бременито је продубљивањем кризе са непредвидивим последицама по безбедност на Балкану.
[МИП РУ]
