НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
Адмирал Бошко Антић, учесник одбране од НАТО агресије, некадашњи начелник Школе националне одбране, експерт одбране пред Трибуналом у Хагу и аутор студије „Сребреница-велика обмана“, говори за „Братство“ о потреби да се негује култура сећања као услов без кога се не може градити било каква одбрана земље. Без знања о прошлости не можемо да разумемо садашњост, а онда немамо будућност, каже овај угледни ветеран, указујући да ћемо правилним сагледавањем свега што нам се дешавало у односима са Западом и Истоком донети и исправне закључке куда Србија треба, а куда не сме да иде.
– Американци, Британци, Немци… то нису наши пријатељи него непријатељи који и данас ратују против нас, у рату који за циљ има да уништи Словене и православље, и да запоседне наше богате просторе. Неспорно је да НАТО још ратује против нас, каже Антић и додаје:
– Политика се завршава ратом, тако се некад говорило. А данас се мир завршава наставком рата другим методама. Од 1999. рат против Србије се наставио јер је наша земља на таквом положају да је одскочна даска на Исток. Американци су окупирали Европу од Другог светског рата и они јој командују. Циљ им је да владају Евроазијом јер је позната тврдња да ће онај ко влада њоме, владати светом. Под Евроазијом подразумевају територију бивше царске Русије, СССР односно данашњу Руску Федерацију, која је пребогата рудним богатствима. Покушавају да Русију опколе и блокирају преко Балкана, и клешта чији су кракови на Балтику и преко Владивостока. Срећом, нема више Јељцина, а појавио се Путин и зато ови њихови планови пропадају.
Србија се налази у стању да јој је неопходна подршка Русије, а и Русији је потребна Србија која још у свету има утицаја.
* Каква је тренутна сарадња Србије и Русије у области безбедности и одбране? За шта је нама у тим секторима Русија незаменљива?
– Она је незаменљива јер нам је савезник! То треба и њој самој. Међусобна сарадња и подршка води ка одбрани од планова које је ЦИА још давно зацртала о томе како уништити Словене и православље! Јасно је ко су Словени и православни. Сада се та политика само проводи у дело. Пробни камен је била Србија, а онда се полако прешло на друге земље које су иако православне, завршиле у НАТО пакту тако што им је наметнуто руководство наклоњено Западу. Србија још одржава своју независност иако је један део наклоњен НАТО пакту, али је тај део мали.
* Србија се налази на путу ка ЕУ. Да ли је могуће да будемо интегрисани европски, али не и евроатлантски?
-То је немогуће! Нема велике разлике између НАТО и ЕУ, јер су на челу и једних и других САД. Све чланице ЕУ су чланице НАТО пакта и то двоје је тешко раздвојити.
* Са друге стране, Евроазијске интеграције су Савезна држава Русије и Белорусије, ЕАЕС, ОДКБ и ШОС, а у Евроазији је и тежиште глобалног обједињења БРИКС. Где је Србији место?
– Србија треба да буде независна политички, а економски да буде везана за Исток и за БРИКС!
* Како видите аргументе да је то зближавање са Русијом нереално? Наводи се да немамо заједничку границу. Али, примера ради, са Русијом се не граниче ни Калињинградска област, која је део Русије, ни Јерменија, која је чланица ЕАЕС и ОДКБ, ни Сирија ни Куба, којима Русија пружа војну помоћ…
– Па немамо заједничку границу ни са Енглеском, САД, Француском и највећим делом држава чланица тзв. евроатлантских интеграција! Граница није битна!
Нисмо имали границу ни када су нам Руси указивали помоћ од Карађорђевог устанка до Руско-турског рата, у Првом светском рату када је помоћ стизала Дунавом – и то бесплатна помоћ, за разлику од Француза и Енглеза који су нам све жестоко наплатили. Нисмо имали границу са Русијом ни кад је Црвена армија јуришала до Беча преко наше територије и помогла коначно ослобођење!
* Хоће ли Русија опет морати да нам помаже, будући да су 90-их од Србије насилно одвојени делови народа и територије, за чије уједињење су у два светска рата животе дали милиони. Можемо ли то да вратимо без помоћи Русије?
– Зависи како ће се развијати односи у свету, али како је кренуло после догађаја у Украјини, јасно је да је НАТО пакт устукнуо. Не смеју олако да ступе у директни сукоб са Руском Федерацијом. Они тамо ратују индиректно, тамо имају своје наоружање, инструктуре и добровољце, као и складишта и институције за вођење биолошког рата.
НАТО масовно наоружава државе које су формиране на нашим територијама… оне су чланице НАТО. А Хил је данас изјавио и да САД наоружава Приштину. То није ништа ново. Јасно је да они диригују Куртију, а није битно да ли је то јавно саопштено. Зато, ми без руске помоћи нећемо моћи да вратимо наше територије.
*Ако се има у виду да Запад напада Србију у форми хибридног рата, укључујући и ово отворено наоружавање Албанаца на Косову и Метохији, да ли је нормално да са непријатељем развијамо исте односе као са пријатељима који су нам увек помагали у борби за ослобођење? Може ли уопште да се говори о „сарадњи са обе стране“ и равнотежи у тој сарадњи у време када Запад напада и Србију и Русију…
– Америка и Русија нама не могу бити једнаки. Запад је носилац агресије против наше земље. Учествовали су масовно у дејствима против Републике Српске, против Југославије и знамо шта смо доживели. Отпор мале Србије, где је однос снага 600 према један и где надмоћан није победио, указује на могућност пружања отпора.
Русија сада враћа један по један део Украјине, и то треба напоменути да је то део где су некада биле Славјаносербија и Нова Сербија, где је, на територији данашњег Кијева, живело српско становништво из Војводине!
Ми не можемо да имамо равнотежу у односима са пријатељем и непријатељем. Ми не смемо да изазивамо сукоб са јачим, али не сме ни дозволити да јачи диригује шта ће се дешавати у нашој земљи. Морамо сачувати своју слободу и независност. Колико ћемо у томе успети не зависи од спољног непријатеља онолико колико нам је проблем унутрашњи непријатељ. Видите шта се дешава: не излазе из страних амбасада, у којима добијају упутства. Ја чак знам људе који су били војни изасланици у Енглеској, сви су данас наклоњени Енглеској и њиховој служби. Ништа се не дешава одједном, него на дуге стазе. А у нашем менталитету је проблем што радимо све за дана… А борба против Словена не траје пар векова него од поделе на Западно и Источно царство. Ту борбу предводи Ватикан. У православним земљама, владар је постављао патријарха, а у католичком свету је папа постављао владаре. То је велика разлика и на томе почива утицај Ватикана.
Ево вам примера: наш владика Ћулибрк умањује жртве у Јасеновцу, даје изјаве супротне од одлука које је донео Синод. На жалост, тог владику познајем, и он је на жалост био падобранац – мислим да сам тиме све рекао.
* Како је то могуће да политичари у Србији, осим успут и начелно, не говоре о српско-руском братству и о перспективама односа са нашим најважнијим историјским партнером? Какав је то сигнал за руску страну?
– Нисам политичар, него војник професионалац. Политичари су посебна врста људи, а војник никад не треба да буде политичар. За почетак морамо да упознамо наш народ са оним што је руски народ за нас учинио. Има објављених књига, текстова и сличног али нису доступни ширим масама јер телевизија то не приказује. Нама требају скупови и радови, на више језика, који би објаснили колико су нам Руси помогли и оружано и материјално. Кад се спомене Јељцин, мора да се зна да је он подметнута личност која је направила штету и нама и својој земљи. А почело је и пре њега, са Горбачовим.
Нама треба да се широко у народу сазна да Рајевски није био само лик по коме је писана Ана Карењина, него је он предводио шест хиљада руских добровољаца у Турско-српском рату. Ко у народу зна да су на Солунском фронту биле две руске дивизије и одиграле многи већу улогу него Французи и Енглези? А Енглези су урадили све да их ликвидирају. Знате ли шта значе две дивизије? …
* За крај, Русија поштује своје борце и развија културу сећања на своју антифашистичку историју. Колико сте задовољни нивоом културе сећања у Србији?
– Ко гледа параду на Црвеном тргу, види Путина окруженог генералима без поделе на комунисте и оне који то нису били. Он их је све окупио око себе. А на нашим манифестацијама, где су наши ветерани? У последњим редовима. Треба поштовати своје претходнике! Био сам начелник Школе националне одбране, ишколовао шест генерације, међу њима 95 генерала, на сваку свечаност сам позвао претходнике. За Дан ветерана, данас су на пријемима младићи од 25 година… Мислим да сам све рекао.
Чување националног сећања је веома важно за одбрану земље, то је неопходно, јер је немогуће сачувати земљу без тога. Они који нас убеђују да прошлост није важна, зашто се они не одрекну прошлости? Американци неће да се одрекну својих двеста година, а ми треба да се одрекнемо вишемиленијумске прошлости? Прошлости се не смемо одрећи да бисмо разумели садашњост и да бисмо имали будућност. Ко не воли своје, волеће туђе.
Диана Милошевић
