Многи Срби знају за слику „Око соколово”. На њој ми можемо да видимо Драгутина Матића – хероја Србије и о њему ми сви знамо много тога. Али, да ли знате нешто о човеку који је снимио ту познату фотографију, која може да се види на медаљонима, мајицама и која асоцира на Први светски рат?
Самсон Чернов је руски јеврејин, сликар и фотограф Срба, не само у току Првог светског рата, него и у време оба балканска рата. Управо је он фотографисао Драгутина Матића. Нажалост, о рођењу фотографа зна се веома мало – само да је рођен око 1887. године.
Већ са 17 година Чернов је као добровољац учествовао у руско-јапанском рату 1904–1905. Први пут је стигао у Србију 1912, са 25 година. Дошао је као репортер руских новина „Новоје времја” и „Рускоје слово”. Самсон Чернов није само био ратни фотограф у току Првог и Другог балканског рата, него је те фотографије и штампао у руским новинама. Пре него што је дошао у Србију, боравио је у Паризу, вероватно такође као дописник руских новина. Тамо је имао договор с француским издавачима, па су слике Срба са фронта биле објављиване у листу „Илустрасион”. После Другог балканског рата Чернов је направио изложбу 400–500 фотографија из периода балканских ратова у Официрском дому у Београду. Наредне године у пролеће – још једна изложба, у хотелу „Асторија” у Петрограду. Осим фотографија, изложио је и неколико уља на платну. У Другом балканском рату, осим фотографија, снимио је и филм „Битка на Брегалници”.
Кад је 1914. године почео Први светски рат, Самсон Чернов је све време био са српским војницима, фотографишући злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини, заједно с Французом Анријем Барбисом. У септембру 1914. године врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића, власника биоскопа „Касина”. Екипа је снимала дешавања на територијама реке Саве и прелазак српске војске преко реке, дејства у Срему, град Шабац у рушевинама и разарање Београда. Чак ни 1915. године, кад је било решено да се српска војска повлачи преко Албаније, Самсон се није одвојио од Срба. Прошао је целу албанску голготу и у исто време фотографисао муке српског народа због глади, хладноће, напада Албанаца и епидемије тифуса, која је избила још у почетку Првог светског рата. Управо у почетку рата Чернов је снимио своју најпознатију фотографију „Око соколово”, које се ми још сећамо и повезујемо је управо с Првим светским ратом.
По доласку на Крф, Никола Пашић шаље Чернова у Лондон, где 5. јуна 1916. године у Галерији Краљевског института отвара још једну изложбу „Срби, децембра 1915”. Ту изложбу отворио је руски кнез Михаил Романов. Поред фотографија сам Самсон је говорио о борбама српског народа. Кад се Чернов вратио на Крф, у јулу 1916, изразио је жељу да буде крштен. Кум му је био генерал Божидар Терзић и на крштењу је 16. јула добио име по Александру Карађорђевићу. Након револуције у Русији 1917. године, Чернов, као „бели”, није могао да се врати у своју отаџбину, па је одлучио да узме француско држављанство.
При крају Првог светског рата, Пашић је Александра (некада Самсона), послао у САД, где је у марту 1918. године организована изложба фотографија и акварела у „Гранд централ паласу” у Њујорку. Исте године у „Њујорк тајмсу” је био објављен интервју с њим. У том интервјуу фотограф је о себи испричао веома мало, што је можда и узрок недостатка информација о његовој прошлости, али зато је много причао о српским војницима и о томе кроз шта је прошла српска војска. Неко време се задржао у САД и све време је носио униформу капетана српске армије. А 1919. године, кад се рат завршио, као и сви преговори о миру, одржао је неколико предавања о Србима и о њиховој борби. Године 1920. купио је вилу у француском граду Бијарицу. После се ништа о њему није чуло, осим да је преминуо у фебруару 1929. године.
Велика је штета што многи Срби заборављају овог великог фотографа из Русије, који је до последњег часа био заједно с њима. Зато сам и написала овај текст. Мој циљ је да нас подсетим на хероје, који су били уз нас и током најтежих времена.
Наталија Аникејева,
16 година
[ПОЛИТИКА]
