Прва књига за децу о догађајима током деведесетих година 20. века на простору бивше Југославије написана из српског угла – “Срби против НАТО од 1991. до 1999. године”, представљена је јуче у Руском дому у Београду.
Поред Александра Миљевића, уредника и издавача чија се кућа “Добродетељ” већ профилисала објављивањем књига за децу о дуго прећуткиваним личностима и догађајима који сведоче о херојству српског народа, о издању су говорили и историчари Милош Ковић и његов бивши студент а аутор текста књиге Милан Бојић, генерал Мирослав Лазовић, и глумица Ивана Жигон која је говорила и стихове уз које је својевремено постала симбол отпора агресору.
Ковић је истакао колико симболике има у чињеници да се управо у Руском дому, “кући слободе” у времену новог тоталитаризма уз призвуке нових нацистичких маршева и крсташких поклича, говори о књизи која најзад одважно говори истину, како о нама тако и о онима другима – и то у присуству хероја, људи који су руководили одбраном Кошара, Паштрика, Београда и српског неба, баш као што су прва седишта у античким амфитеатрима била резервисана за ратне хероје, пре свега тираноубице.
– Ми имамо право да кажемо “Ово је истина” – нагласио је Ковић. – Милан у својој историчарској потрази за истином пише врло мирно, сталожено, без трунке мржње а са великом љубављу према нашим ратним херојима, нашим жртвама – мученицима који, баш као и њихови ратни злочинци, морају да имају имена и презимена, да их памтимо.
Генерал Мирослав Лазовић, ратни командант 250. ракетне бригаде ПВО, који је, поред преминулог генерала Делића, аутору књиге пружао драгоцене сугестије и информације је истакао:
– Мора да постоји оваква књига за децу, са снажним акционим илустрацијама Предрага Иконића, која сведочи о томе да су и обични људи око нас, баке, деке, родитељи и суседи данашње деце, израсли у хероје и истрајали у свом непоколебљивом ставу о слободи.
ЗНАЊЕ И НАДАХНУЋЕ
Историчар Милан Бојић, аутор књиге која је после појаве на Сајму подигла поприличну прашину и подстакла бројне читаоце да је бране, навео је да су својеврсну источњачку поруку не мржње, али и памћења, намерно “упаковали” у западњачку опрему и акциону форму прича и илустрација, не би ли млади нараштаји читалаца лакше и спремније усвојили знања о сопственој култури и историји и надахњивали се херојством својих старијих.
[НОВОСТИ]
