О нераскидивој вези руског и српског народа - награђени писмени и филмски радови младих

ПРАЗНИК је био, у Парохијском дому Храма Светог Саве у Београду. Празник лепе писане речи и филмске слике малих и великих стваралаца. Подељене су награде за најбоље, документарне радове о нераскидивој вези руског и српског народа.

Подсетили су нас њихови записи и враћена сведочења на корене који су “плодоносили из два стабла”. Руског убокореног, овде, у Србији после Револуције у Русији 1917. и нашег, који је примио лозу “беле емиграције” и калемио све што је вредно, па о томе сведоче, данас, њихови ововремени потомци.

– Моја бабушка, Олга Вјачеслава Лабат, рођена Ровњев, рођена је у у Вороњежу, из кога је побегла и уточиште нашла у Србији – упућује нас у свој рад Лена Лабат, ученица петог разреда основне школе у Сремској Каменици. – Срећна сам, јер сам доживела да ме држи у наручју, само у наручју. Жао ми је, нисам дочекала да је, стварно, упознам. Али памтим оно што су ми у сећање оставили да је била права лепотица, оснивач Факултета за спорт у Новом Саду, композитор и кореограф академских гимнастичких састава. Вишебојац и, речју, чудо!

У Србију је Олга дошла као девојчица, гоњена бичем нових совјетских револуционара. Овде је упознала љубав свог живота. Породица се множила.

– Прелепе су ове приче – каже за “Новости” професор Вера Стојшић Гашпаровски. – Деца их носе и дође, кад тај тренутак да из њих проклијају. Те клице су пред вама. Наша Црква и удружења која препознају вредност вековне везе наших народа, уприличили су нам овај празник.

Приче су на конкурс Српског одељења међународног фонда духовног јединства народа, Удружења књижевника Србије и НВО “Народна дипломатија”, стизале од септембра. Више од стотину радова примиљено је на адресе организатора. Тема: “Русија је близу”, а у поднаслову популаризација руског, историјског наслеђа у Србији, интересовање за изучавање српско-руске историје и интересовање за учење руског језика.

Множила су се имена награђених из школа у Врању, Сремској и Косовској Каменици, Новима Бановцима, Новом Саду, Београду. Овај дан повезао је Србију, у теми “Русија је близу”, за све који је негују и у билу срца носе.

Више од стотину школараца, студената, професора, били су део ове приче. Своје “дарове срца”, поклонили су заједничком подсећању на време када је “Србију над провалијом”, по цену пропасти свог царства наткрило моћно руско царство.

Деца из Новог Сада, Београда са Косова и Метохије, из централне Србије вратила су, јуче, то сећање. Њихови радови, поручили су из Удружења књижевника Србије, су опомена за будућност.

– Србија и Русија су у њеном тексту. Ту, близу, нашег срца – слушамо причу наставника школе из које долази Лена Лабат, умом бистра и ликом прелепа девојчица. – То је истина. У истини смо најближи.

Био је ово празник. За дечаке и девојчице из свих крајева Србије.

– Ми смо домаћини овог лепог, за децу посебно, покретачког стваралаштва – казао је за “Новости” протођакон Младен Ковачевић. – Мени је пуно срце док их гледам и слушам с каквом љубављу су они посветили своје дане детињства овој узвишеној причи.

Потрајало је ово окупљање у речи и филмској слици у којима су се смењивале приче о коренима и пупољцима.

Веза у вековним темељима

ОВО је једно у низу наших међусобних, братских саговорништава – казала је Наталија Клишченкова, први секретар амбасаде Руске Федерације, обраћајући се у име амбасадора Александра Боцан-Харченка. – Не изненађује ме да ова деца, млади…, с таквом пажњом негују наше братске односе. Наша веза је у вековним темељима, оним, када је Србија остала сама а ми јој притекли у помоћ. Памте Срби, па су нам узвратили љубављу. Србија је била уточиште нашим прецима који су у избеглиштво понели и веру и вечеру.