Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
„Сваки нормалан човек, који зна шта је српство и наша историја, зна да су нам једини пријатељи били Руси. Они су у свако време и у свим дешавањима били последњи који су пролазили кроз ову земљу: да нас ослободе и врате нам мир“, каже на почетку разговора за Братство Добривоје Будимировић Биџа, ветеран српске политичке сцене, једна од најпроминентнијих личности Србије и српског парламента у доба Слободана Милошевића, легендарни градоначелник Свилајнца. Данас је члан СНС, члан политичког савета Покрета за Србију и један од доносилаца Повеље Српско-руског братства.
– Све што нас вековима везује једне за друге, укључујући и православну веру, то је било и остало традиционално. Зато, сваки частан Србин носи Русе у души као пријатеље, а не као непријатеље. А ова друга страна, западна, била је за нас извор најокорелијег зла које нам се десило. Међу њима је Енглеска најзлогласнија, јер је то земља у којој никад о нама нису имали позитивно мишљење и из душе нам ништа добро не желе, додаје Будимировић.
Као врсни експерт за привреду, указује на апсурд да смо српску економију везали за историјске непријатеље. Поводом тога што се српска званична политика већ деценијама оријентише на европски пут и њему подређује све одлуке о судбини народа и државе, Будимировић каже:
– Зашто се окрећемо непријатељу? Нестало је морала код људи! Дошли су да воде Србију они којима су најважнији само динар, долар и евро. Људи који до педесете године нису знали таблицу множења, а дипломе купили. Продају душу ђаволу ради тога да себи обезбеде животни стандард, а како живи народ – то су за њих друге ствари… они не мисле шта ће они овом народу да дају.
* Да ли би интензивнија сарадња са Русијом могла да допринесе бољем животу грађана и државе? Овде би требало да говоримо о два правца – политичкој кооперацији и повезивању привреда две земље.
– У политичком смислу, ми морамо да гледамо шта нам је гаранција мира и стабилности земље. Сви који су на то утицали – ЕУ и Америка, једно причају, а друго раде. Све више штете и зла нам наносе. Само смо са Русијом другачије пролазили.
*Ако је тако, зашто нисмо укључили Русију у преговоре о Косову и Метохији?
– Укључене су и Русија и Кина кроз УН, али и та организација је формирана само да би Запад тамо радио шта хоће. А у директне преговоре нису укључене зато што тако хоће ЕУ и Америка. Схватите да они не дозвољавају да се Руси и Кинези ту мешају. Енглези и Американци воде главну реч у ЕУ, и хоће да ставе целу Европу под своју шапу.
*Кад то знамо о ЕУ, шта бисмо добили у политичком смислу ако бисмо се окренули ка Русији?
– Србија би добила више него што сад има, јер Русија је већа од целе Европе, а погледајте које, какве и колике су још земље које су уз Русију – у Африци и Азији. Узмите само за пример Индију и Кину.
А Американци су донели одлуку да више немају новца да финансирају ни ово што раде у Украјини. У САД је настао хаос, као и у Европи, из које свакодневно видимо штрајкове и побуне народа …
Дакле, окретање Русији би за нас био природан избор.
*Шта би то донело у економији?
– Прво да видимо шта је било са фабрикама које су биле западна инвестиција. Ми смо њих субвенционисали, огромним средствима. А они су се скоро сви спаковали после три године и отишли, чим је истекло субвенционисање од стране Србије. Дали смо странцима оно што је било најлепше и најквалитетније, оно што је могло да нас храни. А зашто смо дали? Зато што смо имали учитеље са Запада. Уништено нам је пољопривредно земљиште, а наша је земља могла да живи од пољопривреде, туризма и путева. Могли смо бити број један да су се питали српски домаћини.
* А како ће то изгледати убудуће? Шта нас спречава да то променимо и да ступимо у интензивну привредну сарадњу са Русијом? Наши политичари упорно понављају да је Русија далеко, да нам нису Руси комшије…
– Ваздух и вода су пут где нема граница. Ни Кина нам није комшија па са њом имамо велику трговинску размену. Само мозак људи и договор је потребан да бисмо живели нормално. Не може неписмен човек који ништа у животу није радио него се само бавио политиком да то разуме и другачије да ради.
*Да ли је могуће да Србија ипак, и са таквим политичарима, крене ка БРИКС-у и ШОС-у, да се преоријентише, будући да је против бриселске интеграције две трећине грађана?
– Страховито је много корења које је коров пустио. Требаће неки период и знање људи и воља да се то уради.
*Да ли смо временски ограничени или условљени? Да ли ШОС и БРИКС желе да будемо са њима?
– Нас тамо чека отворено место и њима ће бити драго да им дођемо. Тито је имао Несврстане у којима је било 90 одсто земаља које сад чине БРИКС.
*Које су размере инфузије коју бисмо добили тим интеграцијама?
– Наш опоравак би био невероватно брз. Међутим, предуслов је да дођу људи из струке, а не да нам правник буде министар пољопривреде.
*Да ли за почетак треба да кренемо бар од Уговора о пријатељству и сарадњи са Русијом?
– Нама је потребан тај уговор! Оно што свако може да види, да се према томе управља и да испуњава своје обавезе! Само тако може да се напредује. Иначе, од прича без записа нема никаквог просперитета. Рекла-казала није начин да се води народ.
*Да ли би Запад хтео да казни Србију због проширења сарадње са Русијом и, што је још важније, да ли је данашњи Запад у позицији да нас кажњава?
– Са Русијом баш због Запада и треба да имамо сарадњу, да Запад види да ми нисмо у њиховом крилу! Да виде да ми нисмо у њиховом наручју, да имамо своју политику, своје пријатеље! Без обзира колико Немци имају инвестиција у Србији нико нормалан неће рећи да то раде из пријатељских побуда, него само док имају интереса. А пријатељ је онај који, кад немаш хлеба, подели са тобом своје парче. Ако те нападне пас, тај пријатељ дође да га заједно са тобом појури. Русија је такав пријатељ!
Био сам у Украјини када су се Украјинци окренули Западу и 2014.године запалили школу са руском децом и учитељима…Тако изгледа кад се због малих пара прода држава и народ. Али, за сваког од нас дође крај, било да сте председник земље, цар, краљ или надничар. Кад ненормални људи дођу на власт онда окрену леђа пријатељима. Зато смо ми непријатеље почели да прихватамо уз објашњење да није битно шта је било, ни један светски рат нити последње бомбардовање.
Они не могу да буду наши пријатељи, пријатељи су они који су нас бранили и чија су деца гинула за нашу земљу. Једини такав народ је био на Истоку!
Диана Милошевић
