Ауторски текст Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка о непродужењу “споразума о житу” од стране Руске Федерације
У појединим српским медијима најављена је за блиску будућност конференција за штампу украјинске амбасаде у Београду, на којој је планирано да се размотре последице непродужења Истанбулских споразума од 22. јуна 2022. године (тзв. споразума о житу) од стране Руске Федерације.
Није тешко претпоставити да ће се на догађају чути неадекватна тумачења онога што се дешава. Да би се српској јавности пренела објективна и фер слика ситуације, сматрамо важним да се истакну разлози за принудно обустављање житног „пакета“.
Прво. Ниједна од пет одредби, предвиђених меморандумом Русија-УН о нормализацији руског извоза пољопривредних производа и ђубрива, није спроведена. Режим Зеленског и „колективни Запад“ једноставно игноришу овај – веома значајан – део споразума. Тамо је, као што сви знамо, нагомилано богато искуство неиспуњених споразума.
Ометају се чак и искључиво хуманитарне акције – на пример, од 262.000 тона минералног ђубрива које је Русија издвојила као донацију за најнеразвијеније земље, само два контигентна (55.000 тона) стигла су до крајњих корисника. Остатак је блокиран у европским лукама. Чак и не говоримо о поновном повезивању специјализоване руске банке на систем СВИФТ и испорукама амонијака из Русије.
Друго. Супротно главном циљу Истанбулских споразума – омогућавању глобалне прехрамбене безбедности – без претеривања, лавовски део терета послат је у земље с вишим нивоом прихода (укључујући земље чланице Европске уније). Размислите о томе: реч је о 26,3 од 32,8 милиона тона – више од 70 одсто хране извезене из Украјине током спровођења „Црноморске иницијативе“. Удео најнеразвијенијих земаља није чинио ни три одсто овог обима.
Закључак је веома јасан: Запад и кијевски режим, који је под његовом потпуном контролом, цинично су хуманитарни подухват ставили на комерцијалне основе.
Треће. Под маском хуманитарног коридора отвореног у оквиру „Црноморске иницијативе“, у Кијеву нису престајали са провокацијама и покушајима напада на руске цивилне објекте. У последњем терористичком нападу 17. јула ове године, две особе су погинуле на Кримском мосту, а њихова малолетна ћерка је повређена.
Све у свему, „споразум о житу“ у овој фази је обесмишљен – под његовим окриљем се уопште не обезбеђује прехрамбена сигурност, већ се пуне новчаници и више терористички напади. Сви руски аргументи и утемељени захтеви одмах се одбацују. Секретаријат Уједињених нација ћути.
Руска Федерација, као што је више пута наглашено на свим нивоима, спремна је да се врати споразуму али само уз услов конкретних корака за његову избалансирану имплементацију од стране ЕУ и САД кад се уклоне вештачке препреке за извоз руских пољопривредних производа и ђубрива у иностранство. Упркос санкцијама, Москва ће наставити испоруке хране, укључујући и донације. Камоли, како је Председник Русије Владимир Путин нагласио у недавном програмском чланку за Други самит Русија-Африка, који се одржава у Санкт Петербургу, ове године очекујемо рекордну жетву.
