Русија и Србија успешно развијају везе, а Србија је међу првим земљама с којима желимо да развијамо сарадњу, поручио је амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко на свечаности поводом Дана народног јединства коју је отворио у Руском дому.
Амбасадор је у честитки нагласио да у Србији не треба дуго објашњавати смисао и значај овог празника.
Јединство чува сећање и јача руски народ у борби за заштиту његових националних интереса и вишевековних вредности. То јединство је још значајније и актуелније сада као и у свим преломном тренуцима наше историје, поручио је амбасадор.
„Наше јединство је одговор на геополитичке изазове у тренутку када Запад жели пораз Русије који је неостварљив. Јединство нам је неопходно као услов за истински суверенитет нашег народа“, рекао је Боцан-Харченко.
Он је подсетио на речи председника Русије Владимира Путина да је Русија самодовољна, али и отворена за сарадњу пре свега на евро-азијском правцу, као и са свим братским земљама. Како је рекао, Србија је међу првима на том списку.
На свечаности којој су присуствовали министри здравља и спорта у Влади Србије, Даница Грујичић и Зоран Гајић, главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић, као и други бројни представници дипломатске, културне и научне заједнице, уручене су и награде за заслуге у јачању пријатељства Србије и Русије.
Медаље Россотрудничества директор Руског дома Јевгениј Баранов уручио je Глебу Вишинском, дугогодишњем директору Руских домова у Београду, Кијеву и Будимпешти, Душану Бајатовићу, генералном директору компаније „Србијагас“и Горану Петронијевићу, адвокату, председнику Центра за обнову међународног права. Почасни знак Россотрудничества добили су Роберт Ресановић, председник Друштва српско-руског пријатељства „Словенска унија“, Винка Радовић, председница друштва „Православна нит“, Радан Јововић и Велимир Касалица, председници друштава српско-руског пријатељства у Црној Гори, Срђан Перишић, саветник председника Републике Српске, Жељка Стојчић, министарка просвете и културе Републике Српске, Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске, Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедности Универзитета у Бањој Луци и Олег Солдат, професор Универзитета у Бањој Луци.
У музичком делу програма наступила је група Ођила.
Дан народног јединства се у Русији обележава од 2005. године, у част догађаја од 4. новембра 1612. године који је озбиљно утицао на формирање руске државе. Тог дана народни устаници на челу са Кузмим Мињином и кнезом Дмитријем Пожарским истерали су из Москве пољске завојеваче. Тиме је окончано тзв. Смутно време, које је трајало од смрти цара Фјодора Ивановича, последњег из династије Рјуриковича, до доласка цара Михаила I Романова и успостављања династије Романов. Тај период обележили су самозванци, дубока династијска и економска криза, али и, од 1610. године, власт пољских завојевача. Ослобођење је уследило након што је 1611. у Нижњем Новгороду дигнут народни устанак у чему је важну улогу одиграо Кузма Мињин, а за вођу војске изабран искусан војсковођа Дмитриј Пожарски. Борбе за Москву почеле су августа 1612. а коначна победа извојевана је у новембру. По легенди, војска Мињина и Пожарског ослободила је Москву носећи Казанску икону Богородице која је постала заштитница народних устаника.
Тај дан је постао симбол уједињења свих грађана Русије и њихове тежње ка независности и љубави према домовини. У Русији се на овај празник организују народна окупљања, фестивали, концерти, а Московљани полажу цвеће на споменик Мињину и Пожарском на Црвеном тргу.
[СПУТЊИК]
