За портал БРАТСТВО разговарамо са Дејаном Уметићем, директором Историјског архива Срем, који је и председник Регионалног удружења српско-руског пријатељства „Срем“ и заменик председника организације СУБНОР-а Лаћарак. Када говоримо о свему што се односи на афирмацију српско-руског пријатељства и културу сећања, на заједничке победе и страдања Срба и Руса, највећи број организованих догађаја у Срему и шире – за све то су најзаслужније управо организације којима наш саговорник припада.
С краја прошле године уручена вам је Новембарска награда за 2023. годину, која представља највеће признање града Сремске Митровице. Додељена вам је због активног неговања културе сећања и за допринос афирмацији града. Ко је поднео иницијативу да ово признање буде у вашим рукама?
Иницијативу су поднели, што је мени лично велико задовољство и част, моје колеге из Историјског архива Срема. Они су били упознати са мојим дугогодишњим радом и ангажовањем на великом броју пројеката, догађаја и свега оног што се односи на неговање културе сећања. Дубоко сам уверен да је јако важно помињати и обележавати све датуме из наше историје: првентвено када су у питању страдања нашег народа, невине жртве, борце и патриоте који су пали за слободу у свим ратовама и разарањима. А чињеница је да смо кроз историју јако пуно страдали.
Завређујете поштовање многих дипломатских представника у нашој земљи јер организујете обележавања значајних датума из наше историје, који се често односе и на припаднике других народа, првенствено мислим на Русе, Белорусе и Бугаре. Да ли је управо тај део из бројних ваших активности допринео да добијете ово престижно признање?
Претпостављам да јесте, јер ми имамо јако добру сарадњу тј. организације чији сам ја члан и које представљам. Првенствено са оним које сте навели у вашем питању: Русије, Белорусије и Бугарске, са земљама које су учествовале у ослобођењу наше земље и Срема током Другог светског рата. Надам се да ћемо ускоро остварити контакте и са дипломатским представништвом Италије, пошто су и њихове поједине формације учествовале у ослобођењу Сремске Митровице, у ствари Срема и у пробоју Сремског фронта, имали смо и сарадњу са амбасадом Украјине, али је прекинута, јер се не појављују више на нашим комеморацијама ни догађајима у нашој организацији.
Прошле године, код вас је у радној посети боравила делагација Амбасаде Руске Федерације. Разлог њихове посете су ваше активности око заштите, реконструкције и подизања нових спомен обележја посвећених војницима Црвене армије на територији Срема. Можете ли нам нешто више рећи о томе?
Јесте, а пре неколико дана смо ми били у амбасади Руске Федерације, и поново разговарали на ту тему. Постоји доста спомен обележја на територији Срема посвећених Црвеноармејцима, и ми заједничким снагама са амбасадом Русије покушавамо свако место да обележимо, и да на сваки начин одамо почаст тим жртвама, покушавамо да пронађемо имена погинулих, радимо на реконструкцијама споменика и гробова свих припадника Црвене Армије који су погинули за нашу слободу.
Историјски архив Срема у сарадњи са Регионалним удружењем српско – руског пријатељства „Срем“, седам година уназад у јануару месецу организује сада већ традиционалне Дане руске културе у Сремској Митровици. Ове године у нешто другачијој форми и садржају. Реците нам нешто више о тој манифестацији.
Као што сте рекли, ове године смо организовали по седми пут Дане руске културе, увек су у истом термину – од 15. јануара до 25. јануара, сваког дана имамо одређени програм, садржајно је веома разноврсно, финасијску и сваку другу логистичку подршку највећим делом имамо од наших чланова. Ове године смо имали мало другачији програм, јер смо водили децу из Сремске Митровице на једнодневну екскурзију у Београд, да обиђу и да се упознају са знаменитим местима која се односе на Русе као што су: Руски дом, Спомен парк „Ослободиоци Београда“, Руску цркву, „Руски Некропољ“ итд. Морам да поменем и моје колеге из Историјског архива Срема, које ми дају свесрдну подршку у раду на тој манифестацији и све чланове организације СУБНОР-а, који својим присуством пропрате све програме. А програми су веома разноврсни – од изложби уметничких дела, до продаје рукотворина из Русије и Белорусије, изложбе раса голубова, трибина и промоција – од економских до историјских тема, музичких концерата и много тога још, буквално за сваког посетиоца било је по нешто интересантно.
Да ли Србију видите у чланству БРИКС-а и шта би по вашем мишљењу Србија добила чланством у тој организацији?
Србија би много добила уласком у БРИКС и била заједно са чланицама те организације на новој страни историје и заједно са пријатељима. Довољно је да истакнем, да чланице БРИКС-а нису признале независност јужне српске покрајине Косова и Метохије, док су чланице ЕУ (част изузецима) то учиниле.
За крај, шта за вас представља идеја српско-руског братства?
Најпре, идеја српско-руског братства за мене као антифашисту представља историјско сећање на помоћ коју нам је Русија (Царска Русија, СССР, Руска Федерација) пружала у прошлости, а у исто време за мене та идеја представља и будућност Србије. Нема стабилне Србије ни Балкана без јаке Русије.
Душан Опачић – Братство
