Милан Бојић: Саборно и незаборавно учешће српске омладине на Светском фестивалу у Сочију

Фестивал је испунио своја очекивања. Повезао је младе успешне људи из целог света и подстакао на нове пројекте. Оно што је посебно интересантно, повезао је и нас младе људе из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Ретко је место где се окупи око 200 људи најуспешнијих у својим областима, а да је при том огромна већина људи верујућа и патриотски оријентисана.

Слободно могу рећи да је посебан бисер Фестивала наша омладина, која је заједно са омладином Републике Српске и Црне Горе целом свету показала дух саборности и заједништва.

На сваком месту Фестивала су се могле чути песме о Косову и Метохији. Већ сам писао о томе како је достојанствено уједињена омладина српски земаља продефиловала, под једним барјаком Србије, улицама Олимпијског парка (Сиријуса) .

С обзиром да је током Светског првенства у фудбалу које је одржано у Русији наша репрезентација играла своје утакмице у Самари, организатор је одлучио да управо то буде област коју ћемо упознати са нашом културом и историјом, а они нас такође са својом.

Другог дана Фестивала имали смо скуп упознавања, где су говорили губернатор Самарские области Дмитриј Игоревич Азаров и председник српске делегације Алекса Гајић. Губернатор нам се захвалио на томе што смо дошли у тако великом броју и позвао нас да у истом броју посетимо Самару. Посебну захвалност исказао је према нашем народу будући да нисмо увели санкције Русији, наводећи да смо остали верни Косовском завету и избору светог кнеза Лазара, после чега је уследио громогласан аплауз. Алекса је у сличном тону наставио, захваљујући се Русији не само за гостопримство, већ за веома честу руску помоћ нашем народу кроз историју.

Дискусија је настављена тако што смо ми учесници Фестивала имали могућност да постављамо питања губернатору и Алекси, дајући предлоге како да унапредимо сарадњу између наше две земље, посебно са Самарском облашћу. После тога, како обично бива на нашим скуповима, заиграло се. Заједно су се нашли како у колу, тако и у руском традиционалном плесу на десетине чланова српске и руске делегације.

Четвртог дана Фестивала наша делегација је припремила богат културно-уметнички програм. Централна тема нашег програма било је Косово и Метохија.

На концерту су наступили:

Алекса Недељковић са песмама ,,Метохија” и ,,Алилуја”,

Миња Стојановић са песмом ,,Вила са Кошара”,

Јована Чарапић је превела и читала ауторски текст Маје Видовић ,,Значај Косова и Метохије”,

Марта и Марко Јанковић и Сташа Копривица су изводили песму ,,Црвен цвете”,

Теодора Младеновић је рецитовала песму ,,Помните” Роберта Рождественског,

Слађана Бушић је извела перформанс о НАТО агресији ,,Гелери”,

У оквиру представљања размењени су пригодни поклони.

Морам признати да је први утисак руске омладине био помало зачуђујући, будући да су очекивали модернију и веселију мелодију. Треба поменути да је руска омладина, посебно из великих градских центара, више вестернизована од наше. То не треба да чуди јер они тек сада осећају пуноту “чари” Запада, коју смо ми већ одавно осетили. Ипак, лепота српског мелоса, енергија и наше јединство је довело до тога да су и они одушевљено у братском загрљају са нама певали српске песме. Заиста нико није могао да остане равнодушан с обзиром на ниво емотивности са којом су наши представници изводили нумере.

Заиста је била част бити део такве делегације у којој је био тако велики број, пре свега добрих људи, који искрено воле свој народ, а притом су најуспешнији у својим областима. Тешко је побројати све сјајне студенте, научнике, асистенте на Универзитетима, професоре, инжењере, спортисте, програмере, појце, омладинске активисте, новинаре, који су чинили нашу делегацију. Било би неправедно да било кога издвојим.

Велики  успех су остварили наши шахисти Никола Луковац и Никола Благојевић.

Они су у великој конкуренцији од преко 40 такмичара прошли у финале, где су имали прилику да играју против великана шаховског спорта Сергеја Карјакина (човек који је био најмлађи велемајстор у историји овог спорта, који је био два пута првак Русије, вицешампион света у стандардном шаху и  првак света у брзопотезном шаху) и Валентине Гуњине (петоструке првакиње Русије, двострукае првакиње света у брзопотезном шаху, троструке првакиње Европе у стандардном шаху).

Учесници наше из делегеције, међу којима су и Тамара Бабић и Ана Крстић, као сарадници Издаваштва ,,Битије”, поклонили су највреднија дела српске књижевности преведене на руски и руске класике преведене на српски.

Моја маленкост је такође поклонила моје две књиге “Српски јунаци: Од Косовског боја до Кошара” и” Срби против НАТО” библиотеци “града омладине” или “града будућности”, како многи називају Олимпијски парк у Сочију.

Књига “Срби против НАТО” је изазвала пажњу медија на Фестивалу, будући да је у централном делу постављен музеј “НАТО: историја зла; историја обмана”, где је значајан део посвећен страдању нашег народу за време НАТО агресије.

Наша делегација, трудећи се да своју земљу представи на најбољи могући начин, зрачила је духом заједништва и саборности. Тај дух се настављао и у вечерњим сатима до дубоко у ноћ када смо окупљени у холу хотела проводили време у дружењу, сматрајући да је привилегија да користимо сваки момоменат који нам је пружен. Тај дух је привлачио и друге народе, који су нам се често прикључивали.

Довољно говори чињеница да сам понекад писао текстове (извештаје са фестивала) у 2:00 – 3:00 часа после поноћи. И у то време је увек био неко спреман да ми преприча догађаје, на којима ја нисам био или да ми испроверава словне грешке. Мој полазак за Москву је био у 5:00 часова ујутру и једна група, сада већ увелико пријатеља, је несебично чекала да ме испрати, не спавајући ту ноћ, иако је њихов пут за Москву био каснији. То наравно није било само моје искуство, већ огромног броја људи.

Захвални смо представницима наше делегације, а свакако посебно захвални Руској Федерацији што је окупила тако велики број квалитетних људи на једном месту. Надам се да склопљена пријатељства време неће растргнути, већ напротив, учврстити, на добробит наших народа. С надом да овакви догађају најављују стварење “Новог света”, чији ћемо ми бити судеоници како као народи, тако и као појединци.

 

Милан Бојић
Специјално за БРАТСТВО

Милан Бојић