Један део учесика „Светског фестивала омладине и студената“ је имао привилегију да учествује у „Регионалном програму“, тј. имао је прилику да обилази регионе Русије. Ако се за неку земљу може рећи да има да понуди разноврсност онда је то свакако највећа земља на свету, земља у којој су заступљене све временске зоне. Ова земља-континент (по својој величини и разноврсност) је понудила привилегованим учесницима поморске пределе Крима, живописне планинске пределе Кавказа, егзотични Татарстан, далеки Владивосток, неописиву Камчатку..
Моја маленкост је имала привилегију да посети један од најстаријих градова Русије, древни Јарослављ, град који припада чувеном “Златном прстену“ древних градова – један од центара где се родила Русија. У оквиру програма „Живети и радити у Русији“ нас 27 учесника из 20-ак земаља са три континета (Европа, Азија и Африка) је имало привилегију да се боље упозна са Русијом и животом у њој.
Из Сочија до Москве смо путовали 36 часова, што за руске размере и није тако много, то је била прилика да се упознамо боље како са дивним волонтеркама, тако и једни са другима. У Москви смо провели три дана, која су била више него испуњена. Имали смо организоване екскурзије како по граду, тако и по чувеном парку ВДНХ. ВДНХ је највећи изложбени и музејски парк на свету, где су изложена достигнућа националне економије. У питању је простор од 325 хектара где се налазе чак 49 објеката културног наслеђа, поред музеја, историјских павиљона ту се налазе бројне фонтане, алеје, скулпутре, баште цвећа итд.
Имали смо прилику да обиђемо чувену поставку „Русија“ где су презентовани многобројни региони ове огромне државе показујући своја достигнућа. Заузело би много простора када бих наводио сва места која смо посетили на ВДНХ организовано, али и све што сам самостално посетио користећи слободно време. Оно што најкраће могу да кажем то је да је навећи акценат стављен на развој Русије у дигиталним технологијама који је на изузетно високом нивоу.
Било нам је потребно само 3 часа возом да из Москве стигнемо у Јарослављ, што је за руске размере више него близу. На самом доласку у Јарослављ осетили смо у потпуности лепоту словенске душе. На железници нас је сачекао топао дочек уз песму и игру. По доласку у хотел нас три делегата из Србије смо се осетили као код куће, будући да смо дочекани уз хлеб и со. Већ прво вече смо добили задатке да кроз забаву заједно радимо пројекте како би смо се зближили и пробили језичке и културне баријере.
Првог радног дана смо после обиласка града имали округли сто у згради општине са градоначалником Јарославља и министрима Јарослављског региона на тему „Живети и радити у Русији“, где смо се оквирно договорили о потенцијалном повезивању градова Србије, Црне Горе и Републике Српске са овим градом.
Програм је настављен у ресторану „Волга“ који се налази на истоименој реци, затим смо продужили са обиласком Кирило-Атанасијевог манастира, као и обиласком древног места где се родио град. Треба поменути да је Јарослављ град са готово хиљдугодишњом историјом, будући да се помиње у изворима још 1070. године. Управо на месту где је по легенди Јарослав Мудри, оснивач града, савладао медведа, који је због тога и симбол града – управо на том месту је настао древни, централни део града, који је под заштитом УНЕСКО. Поред Санкт Петерсбурга, Јарослављ је једини руски град чији је центар под заштитом поменутог УНЕСКО.
Затим је уследио обилазак позоришта „Фјодора Волкова“ које је основано давне 1750. године, чиме је и званично најстарије позориште Русије. Имали смо прилику да обиђемо све просторије од подрума из којих се подиже бина, преко соба за шминкање до саме сцене, како бисмо боље разумели степен развијености ове уметносити у Русији.
Затим је програм настављен у ресторану „Иван Васиљевич“ када је мастер руске кухиње свим учесницима држао час из спремања традиционалног руског јела пељмени. Испоставило се да када мајстор покаже знање се брзо упија и да све бива много лакше него што изгледа. Заиста је занимљиво искуство спремати руску храну у ресторану који чува руску традицију и успомене на цара Ивана Васиљевича, познатијег као Иван IV Грозни.
Тај дан смо дружење наставили у истом интересантном духу руске традиције. Имали смо прилику да учествујемо у тематској вечери под називом „Играј, руска душо“, где смо се по први пут у животу срели са традиционалним руским друштвеним играма.
Милан Бојић
Специјално за БРАТСТВО
