Спомен-костурница у чешком месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је на месту страдања српских и руских заробљеника током Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7100 Срба и 189 Руса.
На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије.
Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама је било 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевићa. Иначе, после Првог светског рата, 1926. године, Карлове Вари посетила је краљица Марија Карађорђевић, која се много занимала за уређење српског гробља из Првог светског рата. Тада је југословенска влада одлучила да се кости ексхумирају и пренесу ту, а она је и лично надгледала ексхумацију из гробља у шуми у костурницу, где су сада остаци 7.100 Срба и 189 Руса.
Логор је био радни, и нико од заробљеника није убијен, али су услови живота и боравка у њему били несносни због великих хладноћа, харале су разноразне заразе, дневно је умирало у просеку четрдесетак људи. Сваког дана у 15 часова погребна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у коју су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца. Највећи број заробљеника су чинили Срби, потом Руси, Италијани, Литванци и Румуни.
Аустроугарска солдатеска је у походу кроз Србију заробљене војнике и цивиле скупљала и железницом доводила у логор. Утамничених је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и ваљевског краја. Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколову. Најстарија жртва логора је био српски свештеник од 92. године, а најмлађа његов унук од 8 година.
Од познатијих Срба, у логору Јиндриховице био је заточен др Живко Топаловић, правник и социјалиста. Крајем 1917. године извршена је размена српских и аустријских рањених заробљеника официра у чему је посредовао Црвени крст, а међу размењенима је био, у чину потпоручника, и Топаловић.
И данас се овај маузолеј званично води као територија Републике Србије, а војничко гробље заузима друго место по броју сахрањених војника у Првом светском рату, одмах иза Зејтинлика (Солун) у Грчкој.
Маузолеј је обновљен средствима Руске Федерације 2011. године.
У низу овогодишњих комеморативних свечаности у Чешкој Републици, Јиндриховице је 29. априла посетила делегација Србије, коју је предводио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, који је у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио церемонију полагања венаца и одавања почасти код спомен-костурнице.
Свечаној церемонији су присуствовали и конзул Амбасаде Републике Србије у Прагу Љиљана Говедарица, делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, студенти и представници Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, Републичког завода за заштиту споменика културе, представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918, Удружења 6. личке дивизије „Никола Тесла“, Ветерана 63. падобранске бригаде, Ветерана посебних јединица полиције (ПЈП) и осталих удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије .
Душан Опачић – Братство
