У Русији популарни, а нама братски портал RuSerbia.com (О Сербии по-русски) покренуо је серију разговора са значајним личностима из Србије о могућности придруживања Србије Савезној држави Русије и Белорусије. Као увод, уредник портала Владимир Басенков, изнео је свој, изричито позитиван став о овом питању. Данас доносимо ставове следећа четири српска саговорника.
ГЕНЕРАЛ ВЛАДИМИР ЛАЗАРЕВИЋ: РЕАЛИЗАЦИЈА ИДЕЈЕ О САВЕЗУ СА РУСИЈОМ И БЕЛОРУСИЈОМ ЈЕ ПОЖЕЉНА, МОЖДА И НУЖНА
Генерал Владимир Лазаревић, легендарни командант Приштинског корпуса ВЈ за време НАТО агресије
Наша земља Србија се налази у драматично тешкој ситуацији, због крајње непријатељских политичких, дипломатских и субјективних активности колективног Запада и његове НАТО алијансе.
По тежини притисака и могућих последица по нашу земљу и читав србски народ, може се рећи да је у току својеврсна агресија на нашу земљу, са крајњим циљем тоталног покоравања земље, и потпуне доминације на овом осрљивом подручју.
Шта треба и шта може да ради Србија у овим условима? Оно, што једино и приличи нашем народу а то је, неприкосновени отпор новом “агресору” свим расположивим политичким и дипломатским средствима.
Свакако, да је у овим условима актуелизована и идеја, из времена одбране земље од НАТО агресије, од пре 25 година, о савезу са Русијом и Белорусијом, о савезу са братским народима. Јесте то пожељно, можда и нужно, али нисам сигуран колико је то практично изводљиво.
БОЈАН ТОРБИЦА: ИДЕЈА УЛАСКА СРБИЈЕ У САВЕЗ РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ ТИЊА ВЕЋ ДЕЦЕНИЈАМА
Бојан Торбица, народни посланик Покрета социјалиста
Идеја уласка Србије у Савез Русије и Белорусије је тема која у јавности тиња већ деценијама. Истина, некада јаче, некад слабије.
Јучерашња одлука Парламентарне скупштине Савета Европе којом је дата препорука за улазак у тај орган тзв. Косова, окупираног дела територије Републике Србије, је сраман преседан и показала нам је да Србији дефинитивно није место ни у Савету Европе, ни у Европској унији. Свима у Србији је више него јасно да са западним лицемерима и лажовима сву сарадњу треба свести на минимум. Имали су избор између Србије и Куртијеве терористичке творевине – тзв. Косова и сами су се одлучили за терористе. Признаћете да стварно и заслужују једни друге. Код нас у Србији кажу: сличан се сличном радује.
Мислим да би Србија одмах по формирању нове републичке Владе требало да уз војну да прогласи и политичку неутралност и да напусти све европске институције. Нема тамо више ни слободе, ни правде, ни демократије. Тамо где раширених руку примају терористе који некажњено пуцају на српску децу, пале и пљачкају српску имовину и прогоне све што је српско и православно, за нас више нема места.
Када прогласимо политичку неутралност и решимо се малигног утицаја Европске уније, онда прво ми у својој држави треба да размотримо шта и како даље. До тада, надам се да ће и Русија окончати специјалну војну операцију и да ће моћи да се посвети и неким другим питањима који јој у овом тренутку сигурно нису у самом врху листе приоритета.
Ових дана се навршило пуних 25 година од како су оба Већа Савезне скупштине СР Југославије донела одлуку о приступању СР Југославије савезу Русије и Белорусије. Сведоци смо да нажалост та одлука никада није заживела. Поучени тим искуством, уз услов да постоји искрена заинтересованост све три стране, у шта не сумњам, мислим да би овај пут то морали да детаљно размотримо и прецизно договоримо сваку појединост.
Пуно је разлога за то. Пре свега, никоме више не треба мртво слово на папиру, већ споразум који би био спроводљив и који би дао позитивне резултате. Потом, сведоци смо да колективни Запад – мислим пре свега на земље које се налазе на челу НАТО алијансе – дефинитивно губи у војном сукобу који је наметнуо Русији и сада тај пораз покушава да наплати Србији, као држави која није хтела да постане део антируске хистерије колективног Запада и која гаји искрене пријатељске односе према Русији. Због тога последњих дана и недеља, ужурбано примају тзв. Косово у Савет Европе, у парламентарну скупштину НАТО алијансе, предлажу резолуцију којом желе Србе да оптуже за непостојећи геноцид у Сребреници, отворено подржавају прозападну опозицију у изазивању постизборне политичке кризе, подржавају Куртијеве терористе који свакодневно врше репресију над српском мањином на северу Косова и Метохије. Раде све како би нас казнили, дестабилизовали и разјединили, пошто упорно одбијамо да окренемо леђа својим доказаним пријатељима, пре свих Русији и Кини.
Одлука о уласку у Савез са Русијом и Белорусијом би значила одрицање од политичке, а вероватно и војне неутралности што би додатно искомпликовало безбедносни положај Србије која је окружена земљама чланицама НАТО алијансе. Зато би таквој одлуци морали да претходе озбиљни договори са Руском Федерацијом, као партнером, о реалним гаранцијама безбедности, о озбиљној војно-техничкој сарадњи и осталим сличним темама. Таква одлука Србије не би била добронамерно дочекана како у самом региону, тако и шире, гледајући пре свега земље колективног Запада.
Мислим да је у овом тренутку не само за Србију већ и за све остале слободне државе и народе света, најбитније да ова руска војна доминација над НАТО алијансом доведе до нове расподеле моћи у свету и једном заувек оконча западни хегемонизам. Када свет поново буде мултиполаран мале државе и народи попут српског ће много лакше и слободније доносити битне политичке одлуке па ће и српски народ без икаквог страха од западне одмазде моћи слободно да се изјасни да ли своју будућност види у Савезу са Русијом и Белорусијом или негде другде.
Искрено мислим да је у овом тренутку много реалније наше заједничко чланство у БРИКС-у, мада не бих искључио ни савез, јер свет се последњих година много брже мења него што смо ми то навикли.
ЖЕЉКО ВАСИЉЕВИЋ: ЈЕДИНИ СПАС ЗА СРБИЈУ ЈЕ ИНТЕГРАЦИЈА СА РУСИЈОМ
Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије, председник Покрета ветерана Србије
Најновији догађаји у вези КиМ и односа ЕУ и европских земаља према Србији јасно нам показују да је наш пут у ЕУ завршен ако желимо да сачувамо КиМ.
Поред тога, све интеграције у нашем окружењу, односно на Балкану, су пројектоване тако да сви своје интересе намире на уштрб Србије. Једини спас за нас су интеграције са Русијом како у политичком, економском, тако и у војном сектору.
На жалост, руководство Србије од 2000, али и данас, у потпуности зависи од Запада јер су уцењени и јер их је Запад довео на власт. Имамо потпуно разилажење власти и народа, који апсолутно жели сарадњу са Русијом и жели да буде у свим савезима са њом и другим братским земљама. Ту се мисли на БРИКС, ШОС и друге.
Без доласка Русије на Балкан у сваком смислу, пуки опстанак Србије је у опасности, а наредних пар месеци ће бити критично.
ЗОРАН ЧВОРОВИЋ: НЕОПХОДНО ЈЕ СНАЖНИЈЕ И ВИДЉИВИЈЕ ПРИСУСТВО РУСИЈЕ НА НАШЕМ ПРОСТОРУ
Проф. др Зоран Чворовић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу
Питање уласка Србије у Савез Русије и Белорусије у овом тренутку не изгледа реално, мада сама идеја делује привлачно православним Србима и русофилима. Међутим, краткорочна и средњорочна политика једне земље мора да се заснива чињеницама, а не на лепим жељама. За Србију и српски народ у целини пресудно је важно значајније политичко, културно, економско и војно присуство Русије на Балкану. У прошлости, а то важи и данас, српски народ и држава су били заштићени и снажни онолико колико је Русија била присутна на Балкану. Када је Русија била слаба или незаинтересована за Балкан, Срби су остајали сами против бројних противника стварања независне и терторијално велике српске државе. У таквим историјским тренуцима Срби су политички слабили, јер нису имали заштиту “старијег брата”, док су други балкански народи (Хрвати, Албанци, босанскохерцеговачки мислимани) политички јачали захваљујући подршци колективног Запада.
Да би се данас Србија заштитила од покушаја коначног отимања и потпуног етничког чишћења Косова и Метохије, да би се заштитила од западне ЛГБТ идеологије, да би се спасила од колонијалног економског модела, да би се сачувала Република Српска, за све то је неопходно снажније и видљивије присуство Русије на нашем простору. Пошто у условима прокси рата који Запад води украјинским рукама против Русије тешко да је могуће да се такво веће присуство Русије на Балкану обезбеди мирнодопским средствима. Рисија у садашњој ситуацији може само ратом поправити не само своју незавидну геполитичку позицију као последицу разбијања СССР-а, већ и незавидну геополитичку позицију српског народа, која је последица чињенице да су се Срби у последњој деценији 20. века сами супротставили западном империјализму. Следствено томе, садашња неповољна геополитичка позиција српског народа драстично би се поправила, ако би Русија у догледно време ослободила Одеску област и формирала јединствену границу за аутономном проруском Гагаузијом у Молдавији. Тиме би Русија поново постала, не само истински господар северног и северозападног дела Црног мора, већ би постала и подунавска земља. Контрола делте Дунава је од великог значаја за контролу источног дела Балканског полуострва. Знао је то и велики русофоб, србофоб и уопште словенофоб Карл Маркс, па је стога током Кримског рата у британској штампи писао текстове против покушаја Русије да контролише делту Дунава, видећи у таквој контроли кључ за контролу не само Влашке и Молдавије, већ и Балканског полуострва. Српски политички положај додатно би се поправио уколико би Русија успела да ратом формира јединствену границу са Мађарском у Галицији. Тек након изласка Русије на Дунав и(ли) Галицију могло би да се разматра питање српско-руских политичких, војних и економских интеграција.
И за Русију је важан већи ангажман на балканском правцу, јер тиме смањује притисак непријатеља на своје дугачке границе, приморавајући га да значајне ресурсе троши у свом балканском залеђу.
Србија и Срби уопште би морали и сами да нешто предузму како би поправили свој незавидни геполитички положај. То пре свега значи да би Србија морала да што пре напусти процес евроинтеграција, а да сарадњу НАТО сведе на минимум. Истовремено, важно је да се припреми политички и економски темељ за иступање Црне Горе из НАТО, јер је за српски народ у геполитичком смислу најважнији излазак на море. С тим у вези српске интеграције – уједињење Србије, Републике Српске и Црне Горе егзитенцијално је питање за српски народ, а од његовог решења зависи и решење питања српско-руских интеграција.
[РУСЕРБИА]
[РУСЕРБИА]
[РУСЕРБИА]
[РУСЕРБИА]
