Сви ми живимо у веома брзом, пуном догађаја, времену. Како каже стара кинеска пословица: “Не дај Боже да живите у ери промјена.” Управо у таквој ери – компликованој, пуној изазова – нам је суђено да живимо. Широм свијета сваки дан – ако не и сваки минут – нешто се дешава. Тежак терет пао је на судбину савременог новинара – издвојити најважније међу мање битним, обухватити све најзначајније тренутке у животу наше заједнице, учинити то објективно и професионално.
Без сумње, украјинска криза је постала главна тема у глобалном медијском простору, дијелом је то учињено и намјерно – Запад је искористио своју артиљерију, провјерену претходним информационим ратовима, а овога пута ју је усмјерио против Русије. Медији земаља које су нам непријатељске активно промовишу тезу да кораци њихових лидера да “обуздају” и “смире” Русију наводно имају разарајући учинак на руску друштвено-економску сферу. Редовно демантујемо такве наводе, али како кажу, боље је једном видјети него стопут чути. У овом материјалу даћемо неке статистичке податке на основу којих ће драги читаоци моћи сами да извуку закључке о посљедицама (негативним или позитивним) западних рестриктивних мјера за Русију, које они називају “санкцијама”.
Отпорност
Током прошле године руска економија је показала отпорност коју наши непријатељи нису очекивали. Предвиђали су нам потпуни колапс цјелокупне националне економије, пријетили су да ће Русија банкротирати, док је у стварности БДП у 2022. смањен за само 2,1 одсто (руски аналитичари су првобитно говорили о 2,9 одсто). До краја ове године стручњаци очекују “повратак из минуса” и предвиђају раст БДП-а од 1,2 одсто. Достигнут је историјски минимум стопе незапослености у земљи – 3,5 одсто. Подаци о обиму јавног дуга говоре сами за себе – за Русију он износи 14,9 одсто БДП-а. Поређења ради, ова бројка достиже 121,7 одсто – у САД, 111,1 одсто – у Француској и 66,5 одсто – у Њемачкој. Стопа инфлације пала је испод циљаног показатеља Централне банке Русије – на 3,3 одсто.
Захваљујући жестокој реакцији Запада и његовим паничним одлукама на штету властитог становништва и националних компанија, осмишљеним да “казне” Русију због њене независне спољне политике и имплементације права да заштити свој народ, многи механизми унутар земље су радикално ревидирани. И опет, резултат је изненадио Запад – Русија је само добила на снази од таквих трансформација. Структура наше економије се постепено мијења – руско тржиште се преоријентира на нове и перспективније глобалне партнере – земље азијско-пацифичког региона, Латинске Америке, Исламског свијета. Дошло је и до промјена у структури извоза – ако смо раније били фокусирани на извоз енергената, сада је акценат на производњи робе високе додате вриједности, што нам омогућава да откључамо огроман потенцијал Русије у свим областима. Иначе, у 2022. години удио прихода у државном буџету од продаје ресурса и производа осим гаса и нафте повећан је за 14 одсто. Радимо на јачању националне валуте. У поређењу са 2021. годином, учешће руске рубље у нашим међународним обрачунима се удвостручило и износи једну трећину укупних валута.
Настављамо да дајемо приоритет унутрашњем развоју земље и побољшамо животни стандард обичних грађана. Тренутно је у пуном јеку модернизација инфраструктуре: ажурира се источни правац руских жељезница – Транссибирске и Бајкалско-Амурске магистрале. У току је рад на проширењу друмског саобраћаја и телекомуникационе мреже у регионима Русије. Већ сљедеће, 2024. године, 85 одсто путева у цијелој земљи биће преуређено. Програм бесплатне гасификације ће се наставити – наредна фаза овог значајног пројекта, започетог 2021. године, предвиђа прелазак друштвених објеката на гас о трошку државе.
У овом контексту, немогуће је да не споменемо процес интеграције нових региона Русије у руски друштвено-економски простор. Од 2014. Русија је издвојила више од 1,3 билиона рубаља (око 18,5 милијарди долара) за развој Крима како би побољшала квалитет живота Кримљана. Главни задатак била је модернизација инфраструктуре – изграђен је кримски мост, транскримски аутопут, неколико електрана, што је омогућило повећање властитих енергетских капацитета Крима за скоро три пута.
И даље се отварају нови вртићи, школе, болнице, стално се ради на опремању државних објеката најсавременијим алатима и технологијама.
Планови
Све ће то, наравно, бити урађено и на територији нових руских субјеката – Доњецке и Луганске народних република, Херсонске и Запорошке области. Већ ове године биће обновљено више од 2.800 стамбених зграда у четири нова региона. У Маријупољу су војни градитељи већ подигли медицински центар, центар за спасавање при Министарству за ванредне ситуације и нови кварт од 12 петоспратних стамбених зграда. Генерално, током протекле године обновљено је девет и по хиљада стамбених, инфраструктурних, друштвених објеката, становницима је обезбијеђено снабдијевање гасом и водом.
Сва наведена статистика – а то су стварне бројке које одражавају оно што се заиста дешава “на терену” – потврђује отпорност економске ситуације у Русији на спољне шокове и доказује њену способност да се развија без обзира на глобалне околности. Били су заштићени грађани Русије, сачувана радна мјеста, спријечена несташица на домаћем тржишту. Започето је структурно преобликовање цјелокупне националне економије, која већ доводи до примјетних позитивних резултата. Неугледни покушаји Запада да одржи власт и монопол на свјетском тржишту само су ујединили руски народ, помогли нам да досегнемо нови ниво економије и социјалне сигурности.
Вријеме промјена захтијева нову врсту размишљања, креативну анализу ситуације и перспектива њеног развоја. Управо је овај приступ у основи Концепта спољне политике Руске Федерације, који је недавно одобрио предсједник Владимир Путин. Увјерени смо да само суверена и независна политика, борба против неоколонијализма и доминације Запада могу осигурати остварење наших националних интереса. А то ће заузврат гарантовати успјешно рјешавање питања унутрашњег развоја Русије.
Упркос опакој кампањи дезинформација од стране наших противника, знамо да огроман број обичних људи разумије смисао и циљеве политике Москве. И данас, на Дан Русије, желим да им изразим искрену захвалност на солидарности и добрим жељама.
