Србија је на добитку због неувођења санкција Русији, и економском и политичком, али пре свега зато што је постала део глобалне већине што јој отвара нове перспективе, оцењује Катарина Ентина, један од најпознатнијих руских стручњака за Балкан.
Професор је на реномираној московској Високој школи економије, а на Институту за Европу Руске академије наука води Центар за црноморске и медитеранске студије. У Београду је овога пута боравила на позив Института за међународну политику и привреду где је одржала предавање на тему БРИКС-а, иако је Балкан главни предмет њених истраживања и интересовања.
За позицију Србије и њену спољну политику има само речи хвале: пре петнаестак година нико није мислио да Србија има права на свој глас, на своје мишљење, а сада се мање-више свуда у свету зна да она има своју позицију. А како светски систем ради по принципу пи-ар акције, што имаш више пи-ар бодова, имаш и већи утицај, каже Ентина у интервјуу за Спутњик.
Шта све Србија добија неувођењем санкција Русији
Осим пи-ар бодова, како истиче наша саговорница, та позиција која подразумева и неувођење санкција Русији Београду је донела и политичке бенефите.
„Тиме сте аутоматски укључени у свет глобалне већине, отворени су вам путеви не само према Русији, него и према земљама Латинске Америке, Африке, Азије. И треће, на последњем самиту БРИКС-а, поред одлуке о проширењу, наложено је да се састави листа земаља које би могле постати партнери тог блока. Србија има могућности да буде партнер а то јој отвара приступ разноврсним фондовима, банкама и билатералним и мултилатералним односима на нивоу БРИКС-а“, објашњава наша саговорница.
Она верује да, упркос свим проблемима и притисцима, Србија има шансе да такву независну политику и сачува јер је, како истиче, не само највећа земља на Балкану него и најбитнија у смислу транспортно-логистичких коридора, али је и на раскршћу утицаја разних цивилизација.
Мост између Русије и Европе
„То донекле допушта да Запад може да се помири са присуством Русије и Кине овде. С друге стране, нико у Русији историјски није гледао Србију изван европског оквира – јесте то братска земља, али из целе те приче не можеш да избациш географију. Историјски Србија је гледана као најбољи мост Русије у Европу, али је никад нисмо гледали изван европског контекста – цела стратегија према Србији с руске стране била је вођена тиме да од Србије направи стални партнерски дугорочни мост у сарадњи са Европом“, истиче угледни професор.
Ни Запад ни Приштина неће ЗСО
Свесна је, међутим, да Запад има два дугмета за притисак на Србију – Косово и Метохију и Републику Српску, а у том светлу сагледава и најновије заоштравање на релацији Београда и Приштине.
У њеном виђењу, кључни разлог зашто се све дешава је што договорено формирање Заједнице српских општина не одговара не само интересима Приштине и тамошњег тзв. премијера Аљбина Куртија него ни интересима Запада, али тамо то не могу јавно да кажу пошто би то било кршење свих уговора направљених под њиховим руководством.
„Ситуација која свакодневно експлодира везана је за то да се створи неповољни положај за Србе да би они на крају отишли… А ако нема више Срба ко те пита за ЗСО. То погоршање ситуације је тактички везано пре свега за ово питање. А што се тиче стратегије, ако гледамо геополитичке прилике вероватно постоји смер да Приштина под изговором ванредних околности уђе у НАТО без обзира да ли је призната од Београда“, претпоставља Ентина.
По њеном мишљењу, председник Србије Александар Вучић је у праву кад каже да цела политика Приштине води ка изазивању такве реакције Србије и њене војске која би ослободила руке и Приштини, и Британцима, и Американцима да с Косовом раде шта год желе без сагласности Београда.
Бриселски дијалог постаје бесмислен
Имајући све ово у виду, Ентина сматра да су даљи преговори у оквиру бриселског дијалога бесмислени.
„Износим свој лични став. Да сам на месту Срба ја одавно не бих ишла на преговоре. Јер ако гледамо како се они воде, Београд последњих 10 година дође како треба, спреман са неколико планова – А, Б, Ц.
А како Албанци долазе на преговоре? Они имају само план А а то је ултиматум. Онда Брисел изглуми да жели да натера Куртија да се договори али он не жели, а они не могу ништа са тим и на крају кажу српској делегацији – урадили смо све што смо могли, ево вам компромис који сада можемо да постигнемо, а ако ви не желите да потпишете онда сте ви криви“, описује руски експерт уз опаску да се зато треба држати златног правила дипломатије – да се преговара само ако знаш да се нећеш спустити испод нуле.
Добар учинак српске дипломатије
Ентина сматра такође да је враћање српског питања у оквире УН „сјајна стратегија“ и да све иде ка томе, без обзира на све контрадикције између Запада и Истока.
По њеној оцени, српска дипломатија урадила је доста добрих ствари последњих 10 година и искористила све могућности које јој нуди међународно право, пре свега у оквиру УН и у оквиру контаката са земљама Азије и Африке чија је већина била део Покрета несврстаних:
„Србија се донекле вратила тим својим везама које досад нису имале политичку јачину. Али сада се ситуација нагло мења. Видимо каква се борба води између великих сила, то значи да свака афричка земља има своје бодове и Србија и српска дипломатија је добро одиграла ту причу последњих година – јер повлачења признања Косова је прича о земљама бившег Покрета несврстаних, а са друге стране то су земље с којима Србија има добре билатералне односе. И она ће сада вратити не само пажњу него и утицај тих земаља у смислу гласања у Генералној скупштини УН.“
По мишљењу Ентине, Србија тиме што чврсто стоји на позицији чувања међународног поретка доста игра на страни руских интереса.
„Без обзира на то што је став Русије да је УН у кризи, ако узмемо у обзир да је циљ САД да пониште тај међународно-правни систем, Србија играјући на очувању тог система добро игра за наше интересе“, примећује наша саговорница.
Не пролази прича о „руској шапи“ на Балкану
Питамо је на крају и зашто се Западу иза сваког ћошка на Балкану привиђа Русија.
Нормално је, каже, да свуда желе да виде руску ногу, руку, прстиће јер имају намеру да овај простор, и ако не узму у ЕУ, доведу до стања кад ће бити економски, правно и политички везан за ЕУ.
„Циљ је да узму цео Балкан под капу. Зато морају да створе ситуацију са мало више консензуса између политичких елита, бизнис елита и друштва. Онда се за друштво ствара слика о руској шапи и ту је оно где најгоре пролазе. Јер балканско становништво, укључујући донекле и Хрвате и Словенце, никад није било антируско. Можда није било проруско али није било антируско. И због тога се та медијска слика коју би они желели да створе не ствара а понекад је и контрапродуктивна“, поручује Ентина.
Тања Трикић
[СПУТЊИК]
