За Србиjу, као и за Русиjу, данашње време jе веома немирно. Како Београд успева да очува своjу позициjу и да одоли искушењима Запада?
Александар Раковић, професор Института за новиjу историjу Србиjе (Београд), учесник 20. Годишњег заседања клуба „Валдаj“ коjе ће се одржати од 2. до 5. октобра у Сочиjу.
Од почетка руске специјалне операције у Украјини, српски народ се нашао у тежој позицији. Наиме, Запад посматра Србе као продужену руку Русије на Балкану и југоисточној Европи, као традиционалне савезнике Москве. Стога – када није могуће „дисциплиновати Русију“ – Вашингтон, Лондон и Брисел траже начине да „дисциплинују Србију и српски народ“.
Запад је распалио нову кризу на Косову и Метохију како би се Република Србија држала под тензијом међуетничких сукоба на окупираном простору јужне српске покрајине где власт држе албански сепаратисти и НАТО. У исто време, руководство Републике Српске у Бањалуци је под сталним интервенционизмом, због проруских ставова и намера Запада да унитаризују Босну и Херцеговину. Под изговором да су „преблиски Београду и Москви“, политичким представницима Срба у Црној Гори је у овој НАТО земљи онемогућено да уђу у власт иако на парламентарним изборима од 2020. или побеђују или остварују високе домете који би им било где другде гарантовали учешће у влади.
Насупрот тим агресивним акцијама Запада против српског народа, Република Србија се 2022. определила да око украјинске кризе буде неутрална. Србија је своју државну политику одредила истовремено ка очувању веза са Русијом и Украјином. Поред тога, Република Србија је одолела притисцима да се прикључи западним санкцијама против Русије. С тим у вези, Србија је јединствен пример европске земље која је то одбила да учини.
Србија и Русија су наставиле да развијају дипломатске, економске, спортске, културне, научне и црквене везе. Ер Србија несметано лети за Москву, Санкт Петербург, Сочи и Казањ, а чека и реализацију линија за Краснодар и Ростов-на-Дону, чим се за то укаже прилика. Србија и Мађарска су саопштиле став да би терористички напад на „Јужни ток“ – налик нападу на „Северни ток“ – могао бити повод за рат. То говори колико је руски гас важан за Србију и српско-руске економске односе.
Спортске екипе из Србије играју утакмице са руским екипама. Фудбалски клуб Црвена звезда из Београда био је у јулу 2023. гост на турниру Фудбалског клуба Зенит из Санкт Петербурга. Исто тако, у Бањалуци су се српски кошаркашки клубови Партизан из Београда и домаћа Игокеа у септембру 2023. надметали с московским ЦСКА. Турнир у Санкт Петербургу отворен је српском и руском химном, а турнир у Бањалуци отворен је руском и српском химном.
Несметано се одвија српско-руска сарадња у пољу високе културе где посебно место заузима Руски дом у Београду, као организатор бројних свечаности, конференција и хуманитарних акција. Руске музичке звезде све чешће наступају у Србији. Сарадња и међусобне посете српских и руских научника су настављени.
Све ово треба видети као успешан развој српско-руских међудржавних односа. Да не постоји сагласност и подршка руководстава у Београду, Бањалуци и Москви, овако плодоносна сарадња не би била могућа. У исто време, Српска православна црква годинама даје подршку Руској православној цркви на очувању организационе структуре Московске патријаршије у Украјини и заштити свештенства и верног народа од агресивних насртаја, посебно на Кијевско-Печерску лавру.
Када је реч о широј српској јавности у Републици Србији, Републици Српској и Црној Гори – подршка Русији је у потпуности доминантна. Срби помно прате развој ситуације и навијају за реинтеграцију простора од Харкова до Одесе у Русију, јер јој Новорусија историјски и етнички припада. Такође, у српској јавности се може чути мишљење да Русија није комплетна без Кијева, јер је „Кијев мајка руских градова“.
Чак се ни прозападне политичке партије у Србији не упуштају превише у критику Русије, јер им то штети на изборима. У Србији не постоји јавност која би се сагласила са русофобијом и антируским сентиментима. Срби сматрају Русе браћом и то не могу изменити никакве иностране директиве. На крају, Руси треба да имају у виду да је српски народ један и недељив где год да живи. Садашње границе између српских земаља, које је Запад наметнуо разбијањем Југославије, су неприродне и нежељене. Република Србија, Република Српска и Црна Гора треба да створе јединствену српску државу. То би било праведно решење.
