Излагање генерала др Луке Кастратовића, председника Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије на 2. округлом столу Српско-руског братства «Одбрамбени и безбедносни аспекти независности Србије» 14.12.2022.
- УВОД
Кроз историју српски народ је био принуђен да се стално бори за слободу и независност. Та борба је била веома тешка, а траје и данас. Не може се тачно измјерити колике су биле жртве за ослобођење од петовјековног ропства, па од насртаја западних освајача – те ”демократске Европе” у Првом и Другом свјетском рату, а још више када су на нашу слободу, да нас покоре, насрнули САД и НАТО 1999. године.
Знали су наши преци, а и данашње генерације знају, без обзира што непријатељ у нашим редовима проналази истомишљенике, да слобода нема цијену.Сада, у вријеме украјинске кризе, односно рата Запада против Истока и православља, опет нам пријете да угрозе нашу слободу, да наруше мир и независност. Напади и прововокације одвијају се у континуитету, а појачавају у условима заоштравања међународних односа или када и како то Западу одговара. Настоје да нас постепено исцрпљују и подривају систем са циљем да нас потчине у складу са њиховим интересима. Не само да траже неке наше слабости већ интензивно раде на урушавању система вриједности на свим нивоима.
Тежиште је непрекидно усмјерено на рушење четири вертикале:
- рушење породице;
- урушавање образовања;
- нарушавање духовности – рушење СПЦ и
- слабљење одбрамбеног система – рушење војске.
Не треба посебно објашњавати, иако је постигао неке резултате, какве би биле последице ако би непријатељ успио у овим областима. Зато је неопходно процјењивати све изазове и пријетње на спољнем и унутрашњем плану, извлачити закључке и предузимати адекватне мјере за очување мира и независности земље.
- РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ПРОЦЕСУ ПРЕКОМПОНОВАЊА ЈУГОИСТОКА ЕВРОПЕ
У борби Запада против Истока, односно православља, САД са европским савезницима плански су проводиле активности, у континуитету од краја Друг свјетског рата до агресије САД и НАТО на СРЈ – Србију 1999. године. Како у агресији нијесу остварили све постављене циљеве, наставили су агресију дугим средствима – односно агресију послије агресије, која траје и данас, када нас отворено уцењују и врше притисак да се повинујемо њиховим интересима, односно њиховом диктату.
Од низа планова подсјетио бих само на неке, кључне активности односно планове. Одмах послије Другог свјетског рата , прије успостављања равнотеже – хладног рата, планиране су активности да се покори ДФЈ. Чак су на сјевер Италије, у Ломбардију, биле доведене велике снаге за напад на Југославију.
Затим, значајна је Директива Алана Далса, директора ЦИА од 1952. до 1961. године америчким службама безбиједности под насловом ”Доктрина америчке борбе против Истока”, у којој се детаљно описује како дјеловати за остварење задатих циљева.
У низу планова истаћи ћу само два, битна плана, по којима је разбијана Југославија.
Са једним планом нашу јавност је упознао француски генерал Пјер-Мари Галоа, у Поруци српском народу 1999. године. Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина организовали су Међународну конференцију повом десете годишњице агресије НАТО на СРЈ – Србију. Конференцији, због болести, Пјер-Мари Галоа није могао да присуствује, већ је своје излгање – поруку саопштио говорећи у камеру. Конкретан План разбијања СФРЈ донет је у расправи (по два, три дана 1976. и 1977.године) код Министра одбране Немачке, гдје су присуствовали представници Велике Британије, Шпаније и Ватикана, а испред Француске лично генерал Галоа.
За разбијање Југославије највише са залагала Немачка. Жеља Немачке, како је изјавио француски ветеран, генерал Пјер Мари Галоа[1], ”да се освети Србима који су током I и II свјетског рата били на страни савезника, против Немачке.., затим да награди Хрвате и босанске Муслимане, који су се током рата придружили Немачкој”. Затим истиче ” Западњаци су у овом случају показали потпуну непринципијелност, што ме је изненадило, јер то нијесам очекивао од твораца концепција о праву човјека, Франуске, Енглеске па и Немачке. Али стари демон, посебно благосиљан Немачком, искочио је, кренуо ка актуелном хаосу…” и закључује: ”Дакле, живимо веома тужан период и не знам како ћемо морално из њега изаћи. У сваком случају, дали смо доказ наше дволичноси. То нам не служи на част”.
Други план објављен је у књизи Мишела Чосудовског[2] уваженог писца, професора Универзитета у Отави, директора Центра за истраживање глобализације „Агресија САД и НАТО на Југославију“. Написано је пуно књига код нас о агресији НАТО, али је ”заборављено” истаћи, иако је познато, да је то била агесија САД, а НАТО је био само продужена рука-батина, војна сила под окриљем САД. А управо нас је Чосудовски подсјетио и свијету рекао да је то агресија и САД и НАТО.
Значај ове књиге је и у томе што је дио текстова написан у току агресије, што је професор Чосудовски од почетка агресије, када смо били усамљени, устао да осуди агресију САД и НАТО. Указао на њен карактер, мотиве, циљеве и последице. Објаснио је реализацију поверљивог америчког Плана разбијања Југославије из 1984. године под називом ”Политика САД према Југославији”, са кога је касније скинута ознака тајности, када су САД отворено вршиле политичке притиске и на крају, послије одбијања Југославије да им се повинује, кренуле у агресију, у рат против СРЈ, против Србије.
Детаљно је објаснио активности САД на разбијању националне економије, на подршку етничким и оружаним побунама и посебно агресију и окупацију КиМ. Истакнуте су бруталне акције масовног бомбардовања градова и насељених мјеста, велика разарања и велике људске жртве. Употребу забрањеног оружја и муниције са осиромашеним уранијумом назвао је нуклеарним ратом ниског интензитета
Пратећи и пишући текстове о злочинима САД и НАТО у току агресије, шест година послије агресије написао је поглавље: ”Економски ратни злочини: Разбијање Југославије, реколонизација БиХ”, гдје је детаљно, са подацима, описао ”уништавање и подјелу Југославије, укључујући и режирани банкрот наметнут од Светске банке који је довео до пропасти производног сектора Југославије крајем 1980-тих година” као и ”шок третман” који је активирао ММФ 1. јануара 1990. године. Написао је да су ”сецесионистичке тенденције које се хране друштвеним и етничким подјелама добиле на замаху управо у периоду бруталног осиромашења југословенског становништва, а економске реформе изазвале су економску и политичку пустош”.
Другим ријечима САД су започеле ”аграсију прије агресије”, као и да су послије неоствареног циља у агресији – да окупирају цијелу територију СРЈ, наставили агресију другим средствима, која траје и данас.
- АГРЕСИЈА НАТО НА СРЈ – СРБИЈУ 1999. ГОДИНЕ
По плану који је објелоданио Пјер-Мари Галоа на чело СКЈ и Република довођени су истомишљеници Запада. Члан Председништва СФРЈ из Србије још 1987. године добио је овај План разбијања, у што није повјеровано. Запад је формирао у Републикама и Покрајинама странке, које су потом озакоњене у оквиру Програма за прелазак на вишестраначки систем. Програме странака су радиле поједине западне земље, које су имале приоритетан задатак разбијање земље и све активности су тако усмјеравале.
Како се планиране активности нијесу одвијале предвиђеним током, подржано је разбијање оружаним путем. Инсценирали су масакр на Маркалама у Сарајеву, за шта су оптужили Србе, покренули грађански рат, нове жртве, разарање материјалних добара – и умјесто превазилажења супротности и помирења, код нових генерација обновљено је крвопролиће, обновљена је мржња.
У разбијању СФРЈ, Србија и Црна Гора се нијесу повиновале диктату Запада , односно САД, већ су формирале СРЈ. За ратове на простору Југославије, Запад (САД) је оптужио Србију (СРЈ). Пошто у даљим притисцима нијесу успјели у намјери да СРЈ прихвати њихов систем вриједности, односно да нас покоре, исценирали су нови масакр у Рачку, на КиМ, и кренули у агресију – рат против СРЈ, Србије и српског народа. Рат су покренули наводно због угрожености албанског народа, а на КиМ је био угрожен српски народ.
Требало је да прође двадесет година од агресије НАТО, да би се у Србији агресија назвала правим именом. Одбраном у агресији НАТО задивили смо цијели свијет, што данас слободољубиве снаге и у државама чланицама НАТО, јавно истичу. Србија је као и увијек у историји показала да народ који се бори за слободу и у немогућим условима не може бити поражен. Између осталог и ова порука посебно смета ”демократском ” Западу. Не смијемо заборавити да нас је напало 19 тада најмоћнијих земаља .
- АГРЕСИЈА ПОСЛИЈЕ АГРЕСИЈЕ – РАТА 1999. ГОДИНЕ
Агресору, коалицији 19 најмоћнијих држава света, који је користио најсавременија средства ратне технике, супроставио се народ. Супроставиле су му се све структуре одбране државе, а у првом ешалону Војска. Одмах, првих дана рата, агресор је трпео губитке на које није рачунао. Губитак ”невидљивог” авиона Ф-117А , поноса њиховог ваздухопловства, излудео је и војне и политичке структуре НАТО, а посебно Америку.
У НАТО агресији Војска није поражена, није потписала капитулацију, није разоружана, АП КиМ није окупирана оружаним путем. Због неуспеха и губитака, одлучног отпора народа и Војске, агресор је прибегао преговорима, Војнотехничком споразуму и прихватању Резолуције 1244 ОУН, да би избегао ”срамоту” и да би касније политичким и другим манипулацијама избегли преузете обавезе, и Србију, ако се не повинује њиховом диктату, довели у неповољан положај. Војска СРЈ створила је повољне преговарачке услове СРЈ – Србији, повукла се са територије КиМ, према Војнотехничком споразуму, у савршеном војном поретку, док су противничке снаге при поседању испољиле бројне слабости. Између осталог и због тога се, као и због херојског отпора Војске и народа, нису одлучили да иду у копнену операцију, како су били планирали.
Отпор у аграсији НАТО, упркос губитцима у људству и великим материјалним разарањима, је велики капитал Србије, чији пример отпора агресору и борбе за слободу истичу све слободољубиве земље и народи света.
Како НАТО у агресији није остварио ни један постављени циљ, а требало је да нас окупирају за три до пет дана, као поклон јубиларном заседању НАТО, у априлу 1999. године, наставили су агресију другим средствима, што данас и не покушавају да прикрију, производећи нове изазове којима нема краја:
- игнорисали су Резолуцију Савјета безбиједности ОУН број 1244, према којој је СР Југославија суверена држава у чијем је саставу АП Косово и Метохија. Поред гарантовања суверенитета, био је предвиђен и повратак Одреда војске и полиције СРЈ. Постепено су прећуткивали све њене одредбе, да би на крају поступали супротно, а данас врше притиске да је измене,
- изградили су војну базу Бондстил, највећу војну базу изграђену после Другог светског рата, ван територије САД, чију су изградњу планирали прије агресије, односно рата.
- дозволили су (односно планирали) погром преосталог српског становништва на КиМ ,17. марта 2004. године, када су, поред цивилних жртава, разорили домаћинства и споменике српске материјалне културе – уништили су укупно 34 цркве и манастира Српске православне цркве,
- формирали су Државну заједницу Србија и Црна Гора , као прелазно рјешење за отцепљење Црне Горе, која је у међувремену примљена у члансво НАТО, супротно вољи већине (према изјави Председника Владе ЦГ 85 %) грађана, без провођења демократске процедуре, за коју се САД свесрдно (формално) залажу,
- покрајина Косово и Метохија је проглашена државом, тзв. држава Косово,
- није дозвољен повратак 250 000 прогнаних Срба са Косова и Метохије,
- нису уложени напори да се расветле случајеви несталих и отетих Срба,
- није спроведена истрага за отете Србе којима су узети органи за трансплатацију,
- покушавају да изврше ревизију Дејтонског споразума,
- формирали су и активно усмеравају рад тзв. Хашког трибунала,
- прећутно се прелази преко нелегалног формирања Војске тзв. Косова, као и свих предузетих нелегалних, економских и других мера према Србији и српском народу.
Овде треба нагласити да се за формирање војске тзв. Косова људство обучава и припрема управо на Западу. Такође, САД и друге земље тзв. држави Косово допремају наоружање и опрему, посебно од почетка специјалне операције РФ у Украјини.
И послије 23 године западна алијанса врши притисак да радимо на промјени свијести, да васпитавамо младе генерације како је агресија била оправдана, да су спријечили терор над албанским становништвом, да су донијели слободу у СРЈ , односно Србији. А окупирали су дио територје Србије, формирали тзв. државу Косово и изградили војну базу ”Бондстил”, једну од 800 војних база у око 70 земаља широм свијета.
- ОЧУВАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ У УСЛОВИМА ПРИТИСАКА ДА ПРИЗНА ТЗВ. ДРЖАВУ КОСОВО И УСКЛАДИ СПОЉНУ ПОЛИТИКУ СА САД И ЕУ
Како очувати мир и независност у условима када Запад – САД и ЕУ од нас тражи да ускладимо спољну политику са њиховом политиком, да уведемо санкције Русији, да признамо тзв. Косово, да се одрекнемо РС, да усвојимо резолуцију да смо геноцидни, а они према нама спроводили геноцид, протјерали Србе са својих вјековних огњишта, а за награду да нас приме у ЕУ.
Из искуства нам је познато да и под предпоставком да све прихватимо, дошли би нови захтјеви са још тежим последицама. Ми већ сад , од појединих политичких структура и невладиних института у Србији, имамо ширење пароле ”Само НАТО Србију спашава”.
Иако у сложеним условима пред нама је упорно и стрпљиво вођење борбе на дипломатском пољу.
Да бисмо што успјешније водили дипломатску борбу, потребно је улагати напоре на изградњи стабилног политичког система. У тренутној политичкој ситуацији, то је веома сложено. Неопходно је улагати напоре да се по кључним стратешким питањима политичког и економског развоја смањују супротности код свих политичких субјеката – оних на власти и оних у опозицији.
Следеће је развијање стабилног привредног система. И овдје су сложени услови, јер имамо искуство да се и страна улагања користе за притиске.
И на крају, не и последње, неопходна је изградња јаког и стабилног одбрамбеног система, као значајног, па чак и одлучујег фактора одвраћања. Добро је што се улаже у модерно и ефикасно наоружање. Међутим, неопходно је деблокирати замрзавање војног рока. За снажан и стабилан одбрамбени систем неопходно је обучено становништво, не смо за војну одбрану, него и за борбу против мирнодопских угрожавања становништва.
Снажна одбрана и независна економска политика су значајан фактор одвраћања и гаранција успјеха у очувању независности.
[1] Пјер-Мари Галоа, Порука српском народу, Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2011. године (Није могао да дође на Округли сто 2009., који је организован на десеу годишњицу агресије НАТО, па је поруку сопштио пред камером у свом дому у Паризу)
[2] Мишел Чосудовски, Агресија САД и НАТО на Југославију, Београдски форум за свет равноправних, Београд 2021.
