Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да Србија по сваку цену мора да чува најбоље могуће односе са земљама које на њен интегритет и суверенитет гледају као и сама Србија.
У новим међународним односима који се пред нама управо обликују, како би изгледали ти „најбољи могући“ односи и зашто нам вреде толико да се морају чувати по сваку цену? Могуће одговоре дају угледне личности са добрим познавањем међународних односа: Владислав Јовановић, Синиша Љепојевић и Дане Чанковић.
Владислав Јовановић:
Русија је незаменљиви партнер Србије, који је то доказао тако што је кроз целу историју, кад год јој је то било могуће, помагала Србију, чак и у тако кључним питањима, као што је државност Србије. Незамисливо је да би Србија могла да се лиши најбољих могућих односа са једном тако великом земљом, која нам је од свих великих сила најближа. Најближа и по духовности и вери.
Који су то најбољи односи? Па, они који су од интереса за обе земље –културна и духовна област „иду“ саме од себе и треба их стално држати као основу. Да ли је то питање заједничког идентитета? До сада се то питање није постављало, али пошто смо сада на удару као земља која има православни идентитет, сада се и то питање јавило као такво. Економија и технологија су следеће области. А онда сарадња у спољној политици и нарочито у јачању принципа међународног права и уважавање интереса свих земаља на равноправним основама.
Србија би могла и да позове Русију да узме учешће у преговорима о Косову, али да ли би то друга страна прихватила, будући да смо неопрезно пренели надлежност са УН на ЕУ и тиме себи битно ограничили могућности? ЕУ је у активном наступу према нама, а ми морамо да се изјашњавамо о њиховим идејама, а неки пут и принудама. Зато је сада то доста тешко (укључити Русију). Али, могуће је да у Генералној скупштини поново покренемо питање. Прекршен је финални акт ОЕБС-а који гарантује да су границе земље непроменљиве, односно да се не могу преоменити без њене сагласности. Ми се нисмо сагласили, нити ћемо икад. Али су они у поседу наше јужне покрајине и притиском и медењацима покушавају да то прихватимо. Међутим, имамо начине да то питање пренесемо у СБ УН где је 1244, па да се чују гласови и других, укључујући и Русију. Треба извући питање Косово из уског круга ЕУ и Америке и третирати га интернационално. Овако, ЕУ и Америка имају командну улогу. Треба створити услове да наши пријатељи – Русија, Кина и други, узму учешће у дискусијама и афирмишу наше ставове о Косову и Метохији.
Синиша Љепојевић:
Ако Србија жели да буде суверена, мора да следи своје интересе. Мала је и на незгодном месту, зато је неопходна сарадња са земљама, чији су интереси најближи интересима Србије. То јесу Русија и Кина, али је Русија много ближа, историјски и јер има много веће разумевање за оно што мучи српски народ. Ту је и додатна, куктуролошка компонента. На Истоку постоји реч и част. Тамо нема издаје. Док, са Западом имамо врло негативна искуства, њему се не може ништа веровати. То је додатни елеменат који сугерише да бисмо ми, у одређивању наших суверених интереса, могли више разумевања да нађемо на Истоку него Западу.
Кад се каже одржавање веза са Русијом по сваку цену, то значи потпуно ревидирање разговора са ЕУ. То што се зове европски пут, то Србија мора одлучно да ревидира. Јер, досадашњи европски пут је нанео много штете Србији.
Затим, требало би смањити интензитет сарадње са НАТО пактом. Та сарадња је – а то народ не види – врло интензивна! Србија има све уговоре са НАТО, осим за чланство. А поврх свега тога, мисија НАТО седи у Министарству одбране Републике Србије. Зато се те ствари морају усагласити са суштинским интересима Србије, а ово што се сада дешава није баш на нивоу суверених и стварних интереса Србије. Прича да Србија мора да сарађује са НАТО, јер је окружена НАТО земљама,то је бесмислица! Какве то везе има! Ко ће нас напасти? Ако нас неко нападне, не може нас ни НАТО одбранити. То би била велика политичка грешка и катастрофа за коју се надам да ће се десити.
Према томе, предстоји нам темељно ревидирање спољне политике, када је реч о сарадњи са другим земљама и организацијама.
Ми са Русијом имамо добре односе, ако ревидирамо односе са Западом, то ће имати утицај и на односе са Русијом, али ми то морамо учинити јер је у интересу Србије. Да ли би та најбоља сарадња утицала и на, рецимо, преговоре о Косову, да би Србија могла да позове Русију у преговоре? То би за Србију био велики искорак да прошири политички фронт који се бави Косовом. Овако, Србија се понаша као слуга Америке и прихвата у много чему понашање Америке као да је Косово приватно власништво Америке. Ту је много ствари пропуштено.
Међутим, као и увек док је човек жив, никад није касно. Ширење политичког фронта са чланицама СБ УН, потписницама разних докумената, било би, наравно, потребно, али о томе мора да одлучи Србија, а не Русија и Кина. Лопта је у дворишту Србије.
Променом односа према ЕУ отворио би се простор за економску сарадњу, за БРИКС и ШОС. То би имало великог економског ефекта. Ту је реч не само о Русији него о великом евроазијском тржишту, БРИКС, ШОС. За то су потребне две ствари – политичка одлука и обнова економије. Пре свега пољопривреду која се сад систематски уништава. Ми сада немамо шта да понудимо. Ове фабрике, за које дижемо кредите да бисмо субвенционисали Запад, праве ствари које нису наше. Постоје правила колико морате имати удела домаћег производа у неком производу који хоћете да извозите. Ми ту имамо врло мало могућности.
Друго, повезивање заједничких пројеката, компанија из других земаља и Србије, и за то је потребна политичка одлука и промена економског модела у Србији, али за те тектонске промене не видим да овде има спремности.
Дане Чанковић:
Русији супростављен центар светске моћи (управља САД, Енглеском, НАТО- ом, већим дјелом Ватикана, контролише владе многих држава, као и међународне организације ММФ, Светску банку, Светску здравствену организацију…), настоји да сруши све врсте суверенитета и идентитета, разори државе и основне религије, посебно православље и ислам. И то све служећи се лажима, преварама, илузијом и на крају силом, ако је потребно, а све са крајњим циљем да пороби човечанство, намећући му и ненормалности силом закона, те да загосподари свим светским природним богатствима.
Да би у свему томе успео, наведени центар светске моћи отима и пресеца корен преко којег се историјски и државотворни народи напајају животним “соковима”. За Србе је тај корен Косово и Метохија, а за Русе – Кијевска Русија.
Да бисмо разумели каквог опасног и лукавог непријатеља имамо против себе, против човечанства, навешћу неколико “аксиома”, које он хоће да наметне човечанству и на тај начин да му програмира понашање, удаљујући човека од истинске природе, која је по Божјем благослову.
– Човек је човеку вук. (А не брат, што је по Божјем благослову)
– Циљ оправдава средство. (Умирује савест и одговорност за злодела “средства” пребацује на циљ)
– Нема вечних пријатеља, вечни су само интереси.
(Збуњује политичаре и човечанство одводи на погрешан пут. А заправо у преломним временима и суштинским историјским догађајима, увјек су исти пријатељи и на супротној страни – исти непријатељи.)
И сада, ако Србија тражи савезника на међународној сцени, када је реч о очувању суверенитета Србије и њене целовитости, не може га наћи на оној страни коју предводи споменути центар моћи, јер управо се он бори против свих врста суверенитета…
За очекивати је да се у скоријој будућности формирају две стране, које ће се разликовати по систему вредности, начину живота, као ноћ и дан, од којих ће једна страна ударити на другу, изазивајући и велике ратове.
Са друге стране, Русија показује снагу и жељу да предводи човјечанство стварајући праведнији међународни поредак, заснован пре свега на слободи народа и појединаца, држава и религија. У свему томе Русија, ценећи изнад свега слободу, неће никог присиљавати да јој се у томе придружи, али неће никога ни одбијати ако покаже жељу за учешћем у том процесу.
Значи, Србија, ако хоће да сачува Косово и Метохију као неотуђиви дио, мора јавно позвати Русију да помогне у том смислу. А на позив биће и одзив, а и успешан резултат.
Уколико се на Западу не пробуди добар човек, који ће имати моћ да замјени марионетске владе, оним владама које ће служити својој држави и народу, а не споменутом светском центру моћи, онда су неминовни велики ратови, и српски народ треба да буде спреман и за такав развој догађаја. У том смислу важно би било загрејати срца српским уједињењем, размишљати и делати у правцу што веће и свеобухватније сарадње са православним народима и државама, као и са свим Славенима. У свему томе кључне улоге имају Срби и Руси. Срби што су се први и једини, својевремено , храбро супроставили наведеном центру светске моћи, а Руси што ће у тој борби одиграти пресудну улогу.
Догађаји наговештавају да и ЕУ завршава свој животни век, бар оваква каква је до пре неког времена постојала и да су изјаве попут оне да је стратешки интерес Србије да уђе у ЕУ, само привремене политичке природе и да полако треба јавно износити Свету и народу, да српски народ ни по коју цену, ни по који новац ни инвестиције, неће се одрећи свог идентитета, непролазних вредности, српских земаља и Косова и Метохије и у тим смислу да још отвореније каже, да ће стати на ону страну која ће му помоћи у остваривању својих легитимних циљева.
Диана Милошевић
