Безмерно задовољство док сам сликао Путина * Српско-руско братство је нешто неограничено, немерљиво, вечно: љубав, вера и нада, оно постоји од искона * Ми смо исти народ * Желим изложбу у Русији * Цело православље је велика инспирација * Морају се очистити и продуховити наша срца у припреми за нови свет, који ће бити ненасилан и креативан * Русија је један од лидера света у несебичном давању, Србија за њом не заостаје * Руси и ми смо једно – иста душа, исти светови, иста честитост! * Моје срце је одабрало Русију.
Велики српски сликар Миодраг Д. Јелић, члан «Ладе» и УЛУС-а, који је у избору ликовне критике проглашен за једног од најбољих српских сликара 20. века, иконописац чије иконе су добиле благослове Српске, Руске и Јерусалимске Патријаршије, а који је добитник и Златне значке и Плакете Културно-просветне заједнице Србије, недавно је насликао портрет руског председника Владимира Владимировича Путина. У чекању да та слика-поклон дође до свог високог московског адресанта, Јелић је одвојио време за читаоце Братства како би послао поруку браћи, и руској и српској, да је за цео свет важно наше заједничко наступање. Православље, како сматра Јелић, и цивилизација коју оно темељи, сваком човеку на планети нуди да буде уважен као и сваки други до њега – ни мање ни више, и да у овом времену подела демонстрира да сви људи треба да живе у достојанственим, материјално и духовно пристојним условима. Живот који пристоји човеку као сину Божјем описан је у редовима који су пред читаоцима, а разговор смо почели управо интимном исповешћу – како сликар и иконописац пожели да наслика председника државе.
– Признање и благослов Руске православне цркве сам добио из руку блаженопочившег господина Василија Тарасјева, страрешине Подворја Руске Православне Цркве и храма Свете Тројице у Београду… а за председника Русије Владимира Владимировича Путина срце, душа и дух је одлучио после Путинових речи: “Препознаћу вас по делима вашим”.
Уз безмерно задовољство док сам га сликао!
Такође, слику је раније као поклон примио претходни председник Русије, уважени Димитрије Медведев.
И још, урадио сам портрет Чајковског и поклонио Амбасади Руске Федерације у Београду, уручио сам слику последњем амбасадру СССР-а.
Шта за вас значи српско-руско братство?
Нешто неограничено, немерљиво, вечно: љубав, веру и наду. Хиљаде година су иза нас. Ми смо исти народ, са истог подручја. Мојсије је Дунав споменуо као најсветију и прву свету реку у свету. Линија од Балтика, преко Европе до Црног мора има посебан значај од Старог завета. Имам утисак да се сада поново успоставља давно прекинута веза, коју су прекинули ратови, насиље и терор. Српски народ ће од тога имати свако добро. Квалитет ће превладати над насиљем. Говорим и о хармонији и о лепоти, али и о економији и сличним бенефитима. Економија је, уосталом, до сада била јабука раздора, али сам пун вере да интеграције које предводи Русија пацификују то питање и да економија више неће бити разлог рата него интеграције. Србија у томе има своју шансу, управо зато што српско-руско братство постоји од искона. То је једна од главних тачака. Парадокс је што смо ми и без економије, са пуно мука, успоставили наш идентитет, културу, писмо, а сад је време да се обичном човеку омогући бољи живот, што значи да уметност ојача и да буде тешња веза између цркве, односно религије и филозофије, односно генерисања фраза које немају плодове у стварном животу. Фразе су једно, а свакодневица неких народа је сасвим друго – тако смо и дошли у ситуацију да Русија шаље жито да помогне да преживи гладни народ Африке и остали народи, који су на удару са те стране и захваћени ратовима и свакојаким насиљем.
Такође, говорећи о братству, морам да додам, да имам неостварену жељу – изложбу у Русији. Надам се да ће време које нам иде на руку, учинити да свако дође до свог сањаног циља. То је нешто што сам ја желео одувек, а сад ми се чини да је на дохват руке. Руском народу желим да покажем своје иконе, али и радове симболизма и надреализма. Руски народ апсолутно разуме оно што чини живот. А моја изложба ће бити изложба у коју је уткан живот. Без живота и сила добра не можете допрети до обичног човека и бити у хармонији са највишим силама вере у Господа Јединога.
Како наш православни и светосавски идентитет може обогатити свет? Шта је то што Србија и Русија могу учинити заједно, заједно неговати?
Свети Сава спада међу пророке. Његово делање је праћење Исуса Христа. Не постоји ништа у нашем идентитету, православном, што није добро за свет. Људи се данас, чешће него икада, поздрављају са „свако добро“, „све најбоље
“… Морају да постоје обзири према другима – од најобичнијег човека до председника свих држава света. Филозоф Дугин је безброј пута подвлачио све те црте, он је једна од мојих звезда водиља. Кад кажем црте, мислим на доброту, лепоту у давању ближњем (док не продате све ваше благо и не дарујете сиромашне, нећете задобити Царство небеско). Уосталом, цело православље је велика инспирација! Оно нас учи да треба помоћи, дати и живети у миру и срећи тог давања.
Љубав је наше место спасења. Она је то давање. Она је веза са оним који нас је створио, са Господом Богом.
Србија и Русија су већ у давању толико узнапредовале! Са њима и друге државе, као Кина, далеко одмичу у тој пракси да се мора водити рачуна о томе како живи обичан човек. А свет чине управо обични људи! Русија будно мотри да ни једна страна света не испадне ван круга праведности, ван те светлости која греје својим чињењем. То је брига о томе како живи обичан човек од рођења до смрти (с тим да је душа, наравно, вечна).
Како се може унапредити сарадња Србије и Русије у пољу културе и духовности?
Морају се очистити и продуховити наша срца у припреми за нови свет, који ће бити ненасилан и креативан, а не деструктиван. Тај свет ће бити под заштитом иконе, односно, кроз њу нас штити Свети Дух, Христос (као лик) и Бог (као ум). Упутио бих читаоце на кључно значење речи лик и ум, а то је да је ликовна уметност скраћеница од речи лик и речи ум…
За унапређење односа се морају ангажовати сви капацитети које чине једну државу. Хиљадама година пловимо на том курсу, Русија је један од лидера света у несебичном давању, Србија за њом не заостаје. Не треба да се ограничавамо само на културу и духовност, него да се размена усмери и на поље економије, образовања, технологија и других ресурса којих је безброј. Има, наравно, ометача, али ћемо их упозорити да не буду себични, него да се више отворе према потребама обичног човека. Педантно се морају све тачке испунити…
Како ви видите нас у односу на руски свет, а како у односу на Запад?
Видео сам да су Руси исто што и ми, односно да смо једно – иста душа, исти светови, иста честитост! Можемо да станемо без иаквог страха у будућности (пред Господа). Са мајком Русијом прославили смо хиљаде година вечности – наше руско и српско јединство је заувек! Русија и Србија су један народ!
А питање Запада је као повратак блудног сина из Старог завета и Књиге о праведном Јову. Кад то западни човек прочита, видеће да мора да уложи још много рада, позитивног рада, да би постао оно што српски и руски човек већ јесте – а то је човек који чиста образа може пред суд Божји.
Да ли онда уопште треба да постоји дилема којим путем Србија треба да иде и чијој цивилизацији припада?
Моје срце је одабрало Русију. Творац је стварао и створио свет онаквим какав је описан у Светом писму, а руски монаси су га кроз молитву опојали. Већ смо поменули силе таме, иконоборце… оне који се боре против иконе… али они не смеју и неће победити!
Диана Милошевић
