Након успешних наступа данашњих престижних пијаниста, Piano Land и Задужбина Коларaц представљају наставак концертног низа у оквиру концертне сезоне Steinwai & Sons, а 6. марта (20 часова) у Коларцу ће се представити млада руска пијанисткиња Александра Довган.
Познаваоци кажу да ће ова звезда у браку сигурно са великим поносом носити титулу Краљице клавира у годинама које долазе.
Овако каже Григори Соколов, руски уметник и један од најуникатнијих пијаниста данашњице: „Ово је јединствена прилика и ретко се чује! Пијанисткињу Александру Довган тешко да се може назвати чудом од детета, јер иако је то што ради чудесно, то није дечја игра.
Чује се наступ одраслог човека и самосвест, посебна личност. Посебно ми је драго што могу похвалити рад њене учитељице Мире Марченко. Међутим, постоје ствари које се не могу научити и научити. Таленат Александре Довган је изузетно хармоничан.
Њена интерпретација је искрена и фокусирана. Предвиђам јој сјајну будућност!“
Александра Довган је рођена 2007. године у музичкој породици.
– То је вероватно био разлог зашто сам постао пијаниста. Прво сам почео да учим са родитељима, а онда су ме одвели у Централну музичку школу у Москви. Било је дивних учитеља који су ме научили да волим музику и наравно, развили моје музичке способности. Нешто касније сам учествовао на такмичењима и вероватно највећа промена у мом животу догодила се после победе на такмичењу Гранд Пиано. Почео сам да свирам све више концерата, солистичких, са оркестром, камерних концерата… Појавиле су се нове прилике и веома сам срећан што сада имам прилику да свирам у овако великим салама, да сарађујем са многим великим уметницима… И ја сам Веома ми је драго што могу само да уживам у музици јер је дивна – каже Александра Довган пред концерт у Великој сали Коларчеве задужбине.
Моцарт, Бетовен, Брамс и Хендл су композитори чију музику ћете свирати у Београду, реците нам укратко како доживљавате сваког од њих? Да ли њихову музику повезујете са неким важним догађајем у вашем животу?
– Моцарт и Бетовен су представници бечке класике, али веома различити. Није лако извести ове ауторе на једном концерту и ово је за мене велики изазов. Неопходно је осетити јединствен стил сваког од њих и то ми је веома занимљиво. Брамс… то је сасвим други период! Тек откривам овог композитора, само се дотичем његовог дела, и што даље идем, све више желим да свирам његова дела.
[БЛИЦ]
