Јуче је на гробљу у Доњецку, уз српску заставу и песму “Тамо далеко”, на месту где почивају хероји ДНР Гиви, Моторола, Захарченко и бројни други, далеко од куће а опет код куће, сахрањен Урош Првуловић, вишеструко награђивани и одликовани припадник Народне милиције Доњецке Народне Републике и ПВК “Вагнер” .
Био сам део групе са којом је Урош дошао први пут у Донбас те, сада већ давне, 2015. године. Ми смо се разишли, раставили, вратили кући па неки од нас поново вратили у Донбас више пута, а он је остао тамо сво време у редовима НМ ДНР до половине прошле године, када је прешао у Вагнер у чијем је саставу отишао у свој последњи бој у ослобођење Бахмута, главног града некадашње Славјаносербије и ту је скончао 28.04.2023. у извлачењу дела јединице која је била одсечена и окружена непријатељима. А није морао, јер се као и за све, добровољно пријавио и за овај опасни, скоро па самоубилачки али свакако херојски задатак са ког се он, као и многи други, није вратио.
Урош је био пореклом из Крушевца, и као што је Лазар одатле кренуо на Косово, Урош је одатле кренуо на руско Косово. У Москву је истина првобитно отишао трбухом за крухом али је убрзо схватио да то није за њега и стога пошао у Донбас да у њему остане до краја и сведочи како српско-руски савез крста, мученичке и херојске крви и славе оружја и даље живи, као што живи и Славјаносербија кроз све њене синове који се боре за њену слободу и данас, знајући да се тако боре за слободну Србију сутра.
Урош ми је остао у лепом сећању, били смо често у контакту и планирали виђење у Донбасу првом следећом приликом, али је Бог очито имао друге планове. Заједно смо прошли један тежак период и сваки на свој начин наставили борбу за исти циљ- слободу Руса и Срба од глобализма, атлантизма и свих осталих пошасти које нам не дају да живимо мирно и нормално те будемо оно што смо одувек били, своји на своме.
Урош ће данас већ бити у строју са свим Косовским јунацима, са свим Исаковичевим граничарима и коњаницима, са свим хадјуцима и ускоцима, херојима српских буна и устанака, див-јунака Првог светског рата, Солунцима, свим херојима са Кошара, Паштрика, Коридора и свих других бораца за крст часни и слободу златну.
Ми нашу борбу настављамо и даље са још већим жаром и вољом, знајући да имамо још једну “свесну жртву, јунака правог” који се данас уписао у вечни пантеон српских и руских јунака и свесни да имамо новог заступника и заштитника горе на Небу.
Довиђења Уроше, никако збогом, видимо се ми још поново свакако, питање је само да ли ту доле или тамо горе, поздрави нам Лесу, Стефана и све друге који су остали на бесмртној стражи као чувари наше слободе. Победићемо за вас и због вас, као што сте ви победили за нас и због нас, а молимо се Христу Богу Нашем да победите и смрт и васкрснете заједно са њим када наступи час Другог Доласка Његовог. Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин.
[ХАЗАРДЕР]
