Заклоњен иза Цркве Светог Марка стоји Храм Свете Тројице, познатији као Руска црква. Мали приземан објекат са плавим куполама и зеленим кровом, окружен четинарима, подигнут је на вери и нади прогнаних који су туговали за родном грудом. У темеље Руске цркве избегли белогардејци положили су грумен руске земље и у њој нашли свој мир далеко од свог дома.
Белогардејска богомоља
Након избијања Руског грађанског рата 1917. године који се водио између Беле гарде и Црвене армије, велики број белогардејаца избегао је у Краљевину Југославију и настанио се у Београду. Како би сачували своју културу, оснивали су црквене заједнице око којих су се окупљали и правили свој нови дом.
Тако је, 1924. године, на Ташмајдану, подигнута и Руска црква према нацртима Валерија Сташевског. Новац за градњу највећим делом обезбедили су белогардејци, а пројекат су подржали краљевина и породица Карађорђевић.
Иначе, Сташевски је у Београд дошао у тренутку када му је било 40 година. Као изузетном архитекти и стручњаку, одмах му је понуђен посао у Министарству грађевине. Са ове позиције Сташевски је учинио много за престоницу. Кумовао је подизању Клуба љубитеља веслања на Ади, Клубу чиновника Народне банке на Топчидеру, Дому руских војних инвалида на Важдовцу, а ту је још више од хиљаду пројеката који су заслуга овог чувеног архитекте.
Храм Свете Тројице освештан је 4. јануара 1925. године у присуству великог броја највиђенијих људи тога времена. Међу њима налазио се и генерал Пјотр Николајевић Врангел, предводник избеглих белогардејаца. Иначе, само пет година касније Врангел ће преминути у Бриселу, а потом је, како му је гласила последња жеља, његово тело пренето у “братску словенску Православну земљу Србију” и он је сахрањен у Руској цркви. Последње коначиште руског генерала и данас се налази у овом храму.
Реликвије Руске цркве
У Руској цркви од самог почетка служили су руски свештеници. Први међу њима био је Петар Беловидов, донски козак. Њега је наследио Јован Сокаљ који ће се, по завршетку Другог светског рата, 1947. године, вратити у Русију и постати Епископ Смоленске епархије на чијем се челу налазио све до 1999.
За ово време у Руску цркву донето је неколико великих верских реликвија. Тако су руски монаси са Свете Горе 1933. године Храму Свете Тројице поклонили сребрни ковчег са честицама моштију Светог Јована Крститеља. У ковчегу се такође налазе и честице Апостола Андреја Првозваног и Апостола и Јеванђелисте Луке, светог великомученика Пантелејмона, мученика Маманта, Светитеља Григорија Богослова, и светих мученика бесребреника Козме и Дамјана.
Такође у Руској цркви се налазе и честице моштију Апостола Јакова, Епископа Амвросија Миланског, Патријарха Тарасија Константинопољског, свештеномученика Ермолаја Никомидијског и Светитеља Тихона Вороњешког.
Свој дом у Руској цркви нашле су и две веома старе иконе Богородице које су у храм дошле као поклон руских породица, а до 1944. ту су се налазиле и војне заставе Турака и Наполеона Бонапарте које су заробљене у борбама, а које су враћене у Русију.
У Руској цркви свештеници чувају и шал царевића Алексеја Романова. Овај шал исплеле су му сестре још пре него што се родио и Алексеј се, током 13 година свог кратког живота, готово никада није одвајао од њега.
Након трагедије која је задесила Романове, адмирал Александар Васиљевич Колчак је пронашао шал и однео га у Лондон сестри цара Николаја, кнегињи Ксенији, која се налазила у избеглиштву. Није познато како, али шал се потом нашау у Америци, а потом у Аустралији где се налазио у поседу дворске даме Романових Тамаре Вентуре Ладушеке. Управо ће га Тамара поклонити Руској цркви, а део шала данас је изложен у стаклу где га верници целивају сваког 17. јула када свештеници држе службу за Романове.
Представник руске православне цркве
Руска црква на Ташмајдану је, још 1946. године, званично добила статус представништва Руске православне цркве у Београду. Тада је постала и део ставропигијалног деканата руских парохија на територији Југославије.
Ипак, 1954. године Свети синод Руске православне цркве доноси решење којим укида деканат, те су сви храмови прешли под надлежност Српске православне цркве.
Током бомбардовања зграде Радио телевизије Србије 1999. године, Храм Свете Тројице је тешко оштећен, али је реновирање започето годину дана касније и завршено 2007. Обновљену богомољу освештао је митрополит смолењски и калињинградски Кирил.
Године 2013. Руску цркву посетио је патријарх московски и све Русије Кирил, поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта.
[011ИНФО]
