Срби су за Русију, а против НАТО – не помажу ни “штапови” ни “шаргарепе” – западна агенција

Истраживање британско-америчке организације „Хенри Џексон сосајати“ „шокирало“ је и „запањило“ Запад, показавши да Срби ни по коју цену неће да Србија уведе санкције Русији, да уђе у НАТО, али ни да се одрекну традиционално добрих односа са Русијом.

Против увођења санкција Русији и усклађивања са ЕУ по том питању изјаснило се 78,7 одсто грађана Србије, док је за 12,1 одсто, показало је истраживање организације „Хенри Џексон сосајати“.

Срби неће санкције Русији ни по коју цену

Како се наводи у њиховом истраживању, упркос притисцима из ЕУ на Србију, грађани наше земље, њих 53,3 одсто, желе да остану неутрални у односу на сукоб у Украјини. Да би Србија требало да подржи Русију сматра 35,8 одсто испитаника, за подршку Украјини изјаснило се 4,4 одсто, а без одговора је 6,5 одсто.

Посебно „запањујуће“ за западне истраживаче је шта би грађани Србије урадили у случају примене система „штап/шаргарепа“ из ЕУ.

Тако је постављено питање да ли увести санкције Русији ако ЕУ уради нешто од следећег:

  1. Ако убрза улазак Србије у ЕУ: Против санкција у том случају је 80,7 одсто, за 6,4, неодлучно 14,7.
  2. Ако Запад обезбеди Србији значајну финансијску помоћ: Против 78,5, за 9,5, неодлучно 12
  3. Ако Запад престане да притиска Србију да призна тзв. Косово: Против 74,3, за 13,6, неодлучно 12,1

Нису понуђене само ове шаргарепе, већ следе и штапови, али су и ту резултати „запањујући“.

  1. Ако Запад запрети санкцијама Србији: Против санкција Русији 69,9 одсто, за 17,4 одсто, неодлучно 12,6
  2. Ако ЕУ запрети враћањем виза: Против 76,6, за санкције 12,6, неодлучно 10,8
  3. Ако ЕУ запрети укидањем фондова: Против 76, за12,4, неодлучно 11,7
  4. Ако Запад запрети повлачењем инвестиција: Против 72,7, за 15,1, неодлучно 12,3
  5. Ако Запад запрети санкцијама српским спортистима: Против 78, за 8,9, неодлучно 13,2 одсто.
Резултати истраживања британско-америчке организације “Хенри Џексон” о томе да ли Србија треба да уведе санкције Русији

Поред тога, уследио је још један „шокантан“ резултат. Наиме, чак 52,3 одсто испитаника у Србији сматра да Русија није крива за сукоб у Украјини, 32,9 сматра да јесте, а 14,9 је неодлучно. Са друге стране, Украјину за сукоб криви 66,3 одсто испитаника у Србији, док 13,9 одсто каже да није крива. Највећи „успех“, ипак, у овом сегменту остварили су САД и НАТО, за које 82,4, односно 84,8 одсто испитаника у Србији каже да су криви за сукоб у Украјини.

Против уласка у НАТО скоро 80 одсто

Истраживачи ове организације питали су грађане Србије и како би се изјаснили да сутра буде одржан референдум за улазак наше земље у ЕУ: дефинитивно против је 31,6 одсто, вероватно против 12,7, вероватно за улазак 23 одсто, дефинитивно за улазак 15,1, не би гласало 7,1, док не зна 10,4 одсто.

На потенцијалном референдуму за улазак Србије у НАТО, поново „запањујући“ резултат: Дефинитивно против је 63,4 одсто, вероватно против 15,7 одсто, вероватно за улазак у НАТО 5,1, а дефинитивно за улазак „огромних“ 1,2 одсто.

Када је у питању ослањање на велике земље у међународној политици, 54,1 одсто испитаника у Србији је да то буде Русија, 22,6 ЕУ, 1,2 САД, 9,7 Кина, 0,6 Велика Британија, 1,7 Француска.

У истраживању се закључује да би рестриктивне мере према Србији могле да направе два проблема: Прво, не би значиле сигурно да би Србија увела санкције Русији, већ би можда, уместо тога, могла још више да се дистанцира од ЕУ; Друго, чак и да Србија уведе санкције, грађани Србије би се још више удаљили од Запада.

Алтернативни приступ – ЕУ да уплати грађанима новац

Ова организација зато предлаже „алтернативни“ приступ: директне новчане помоћи грађанима Србије због повећаних рачуна за енергенте, на њихове личне банкарске рачуне, као и промена тона западних званичника у односу према Србији, позивајући их да се угледају на руског председника Владимира Путина и његову посету Храму Светог Саве током боравка у Београду.

Резултате истраживања коментарисала је за београдске медије Хелена Иванов, један од аутора истраживања, оцењујући да су они логични и то из неколико разлога.

„Истраживањем смо установили да је идеја да Русији не треба уводити санкције, да треба одржавати добре односе са Русијом, углавном заснована на једном великом разочарењу у Запад и западне земље“, изјавила је Хелена Иванов, гостујући на ТВ „Нова“.

Она је навела да су даља истраживања о томе шта српске грађане фрустрира када је у питању Запад, показала да је неколико фактора кључно.

„Прва ствар је наслеђе 90-их година, а поготову бомбардовање Југославије 1999. године. Када смо питали грађане зашто мисле да су односи са ЕУ лошији него што су били, један од главних фактора био је управо тај што је ЕУ подржала НАТО бомбардовање. Друга ствар је однос према Косову, где као што сви знају Русија није признала Косово као независну земљу, па се у том смислу грађани ове земље осећају да Русија стоји на њиховој страни, док Запад, пак, то не чини“, навела је Хелена Иванов.

Трећа ствар је процес приступања ЕУ, где велики број грађана просто више не верује, а све мањи број жели да приступи Европској унији, јер имају осећај да их Унија уцењује, указала је она.

Иначе, ова организација, чије је седиште у Лондону, као један од главних циљева на свом сајту наводи промовисање „либералне демократије која треба да буде пример целом свету“ и „подршка снажној војсци Велике Британије, САД, ЕУ и других демократских сила“.

Та организација баштини традицију Хенрија Џексона, дугогодишњег америчког сенатора, који је познат и као јастреб Демократа, горљиви заговорник Вијетнамског рата и особа блиско повезана са војном индустријом.

[СПУТЊИК]