Међудржавни односи Русије и Црна Гора једноставно не постоје, а нисам сигуран да ће се исти унаприједити за вријеме мандата 44. Владе Црне Горе, оцијенио је у интервјуу за БОРБУ амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников.
Како је истакао руски амбасадор, један од кључних разлога је тај што садашње црногорско руководство види своју „историјску шансу“ да улети у чланство ЕУ кроз малецки прозорчић могућности, не размишљајући о томе да би „опција црногорских снова“ заправо значила куповину последње карте за Титаник.
Маслеников Се осврнуо на недавне опаске министра одбране Драгана Краповића о наводним руским покушајима да омете приступање Црне Горе и региона Европској унији. Он је истакао да Русија никада није имала такав наум, већ да сама ЕУ захтијева од земаља кандидата да се конфронтирају са Русијом.
Амбасадор Русије се у интервјуу дотакао резулатата недавно одржаних предсједничких избора у Русији, „маћехинског“ односа ЕУ и НАТО-а према Црној Гори, тзв. руском малигном утицају у Црној Гори, као и економских показатеља који иду прилог тези да је званична Подгорица слијепим окретањем ка Западу и увођењем антируских санкција себи учинила контрауслугу.
1. Како бисте оцијенили резултате предсједничких избора и убједљиву побједу предсједника Владимира Путина и какве ће реперкусије она имати у Русији и шире?
Председнички избори у Русији 15-17. марта су били успјешни. Међународни посматрачи, посебно Посматрачка мисија ЗНД-а, примјећују висок ниво организације изборног процеса и одсуство било каквих кршења током гласања. Такве оцјене, колико знам, ђеле и посматрачи из Црне Горе, који су присуствовали изборима у Русији.
Путинова изборна побједа учинила Русију још јачом и независнијом
Више од 87 одсто гласова је рекордна подршка актуелном предсједнику, огроман ниво повјерења Руса, чија је воља једини извор легитимитета избора. Као што је рекао Предсједник Владимир Путин после објављивања званичних резултата избора,“то је подршка политичком и економском курсу наше земље, нашим укупним резултатима, који би, наравно, требало да буду већи, али већ данас чине Русију још јачом и независном“. Према ријечима Предсједника, избори су показали да је Русија данас једна велика пријатељска породица, заједно корачамо историјским путем који смо изабрали.
Народ Русије је увјерен у себе, у своје снаге и у своју будућност. Свиђело се то некоме на Западу или не, они ће морати да поштују вољу руског народа. Одсуство честитака из неких земаља није битно.
2. Како кометаришете реакцију министра одбране Драгана Краповића на Ваш интервју за „Известију“ и изјаву да Русија у континуитету покушава да подрије европски пут Црне Горе и региона ка ЕУ кроз различите врсте утицаја и да је складу са тим прокламованим циљем уложила огроман новац у Црну Гору?
Министар одбране Д.Краповић је недавно рекао много ствари о Русији. Хвала барем да не планира слати у Украјину црногорску војску. Није да смо уплашени, али ипак, очигледно, морају бити пажљиви са формулацијама. Што се тиче реакције господина Д.Краповића на моју интервју за „Известија“, не могу да се не сложим са њим да ваши политичари заиста немају разлога да коментаришу оно што је руски амбасадор рекао руским новинама.
„Известија“ је један од најпопуларнијих и најауторитативних медија у мојој земљи. За руске читаоце и даље је интересантна Црна Гора са чијим народом нас веже вјековна историјска, духовна и културна блискост. Наравно, дајем руској публици реалну слику ситуације у Црној Гори и руско-црногорских односа, а не неку полуистину коју би радо чуо неки црногорски политичари или медији.
Особа из ДПС-а ми је „пријатељски“ препоручила да не дајем интервјуе за црногорске медије, „Вијести“ кроз цензуру очигледно промовишу европске вриједности
Тражити било какве сигнале, посебно пријетње Подгорици у тексту за Русе, као што је то урадио лист Вијести, једноставно је неозбиљно. Међутим, нешто друго забрињава – лист Вијести, који се и обратио министру одбране за коментар, није хтио да објављује моју реакцију на своју публикацију. А ово је већ алармантно и личи на цензуру. И у принципу ме не занима да ли то долази од владе, америчке амбасаде или самог листа Вијести, који по први пут не објављује моје одговоре. Узпут, 2021. године и мој интервју за Вијести изазвао је оштру реакцију у Подгорици. С обзиром колико је времена прошло сад могу вам рећи да ми је једна особа из ДПС-а „пријатељски“ препоручила да не дајем интервјуе за црногорске медије. Овог пута ми и саме Вијести као да наговештавају да не дајем интервју руским медијима. Да ли то значи ђеловање европских вриједности?
ЕУ је та која жели да земље региона буду статисти у конфронтацији Запада и Русије
Што се тиче наводног „најављеног циља подривања европског пута Црне Горе и региона“, Русија никада није прогласила такав циљ. Напротив, нисмо имали ништа против ширења ЕУ – све док Европска унија није кренула путем конфронтације са нама и почела да захтијева исто од земаља кандидата. Ширење ЕУ на Балкан, као што сам рекао у интервјуу за “Известија”, значи увлачење земаља региона у конфронтацију са Русијом. Гђе је овђе бар кап неистине? ЕУ заиста води агресивну антируску линију и заиста активно учествује у хибридној конфронтацији са Русијом. ЕУ је већ увукла Црну Гору, Албанију, Северну Македонију, ђелимично и Босну и Херцеговину у санкционисање наше земље. Сви виде како ЕУ врши притисак на Србију по том питању. Није Русија та која намјерава да се конфронтира са земљама Западног Балкана, како тврди А. Николић из ДПС-а. ЕУ је та која жели да ове земље буду статисти у конфронтацији Запада и Русије. Зато сматрам да су оцјене стручњака Вијести, који су овде разматрали пријетње или упозорења о одређеним негативним последицама уколико се преговори са ЕУ наставе, неодговорне и натегнуте.
Спајић исправно тврди да антируске мјере нису донијеле никакве користи Црној Гори; Захвални смо Краповићу што неће слати војску у Украјину
Даље, о огромним количинама новца тобоже уложених у подривање европерспективе Црне Горе. Очигледно, свако треба да гледа своја посла; стручњаци за одбрану очигледно нису јаки у економији, барем изван оквира 2% БДП-а – колико НАТО тражи да се потроши на одбрану. Дакле, током свих година независности Црне Горе, обим наших инвестиција се приближио 2 милијарде евра. Поређења ради, у приближно истом периоду Црна Гора је добила око милијарду евра грантова од Европске уније. Све руске инвестиције су приватне, овђе нема државних. Да ли је могуће натерати приватног инвеститора да инвестира у неке политичке сврхе? Не. Зашто није Европска унија инвестирала у Црну Гору више пара – питање је за Брисел. Иначе, мислим да ако 2000-их, захваљујући руским инвестицијама, није дошло до економског бума у Црној Гори, Подгорица и даље не би била кандидат за улазак у ЕУ. Штавише, још 2019. црногорски медији су извијестили о проценама губитака од 2 милијарде евра од антируских санкција уведених 2014. Пошто су следеће владе
земље наставиле да прате лудило санкција ЕУ, поштено је претпоставити да су се губици Црне Горе у протеклих скоро 5 година од 2019. у најмању руку удвостручили. Можда то и није много у поређењу са губицима западних компанија, које су напустивши Русију изгубиле 107 милијарди долара. Али за Црну Гору је прилично значајно кад не добјие 4 милијарде евра. Штавише, како је недавно с правом примијетио премијер М.Спајић, придруживање антируским мјерама ЕУ није донијело никакве дивиденде Црној Гори.
Економска сарадња са земљама ЕУ и црногорским сусједима расте, упркос санкцијама
Европска унија, упркос санкцијама без преседана, 2023. године куповала је нафту, нафтне деривате и природни гас из Русије у износу од 29,1 милијарду евра, наше испоруке течног природног гаса у ЕУ у последње 2 године повећани за 38%. Робна размјена, на примјер, са Бугарском је порасла за 2% на 500 милиона долара, са Хрватском за 22% на 220 милиона долара. Са вашим сусједима, такође европским кандидатима Сјеверном Македонијом и Босном и Херцеговином, наш трговински промет износио је по 300 милиона. Мислим да ће Црногорцима бити занимљиво да сазнају да је, у условима санкција ЕУ, међу највећих добављача вина у Русију 2023. Летонија је заузела прво мјесто, а Литванија је са трећег потиснула Италију. Наравно, вино које продају није ни летонско ни литванско. Тако да могу да приметим бриљантну економску анализу господина
М.Спајића – рекао је још у марту 2022. да антируске санкције неће ријешити ништа.
3. Како бисте описали тренутне односе између Москве и Подгорице и да ли очекујете да ће исти за вријеме мандата 44. Владе Црне Горе бити имало унапријеђени?
На међудржавном нивоу односи Русије а Црна Гора једноставно не постоје. Претходна власт Д.Абазовића сравнила је са земљом чак и рушевине које су у нашим односима оставиле посљедње двије владе ДПС-а. С једне стране, ово је веома лоше. С друге стране, локација је спремна за нову градњу. Да ли су власти у Подгорици спремне за ово? Нисам сигуран. Садашње руководство земље види своју „историјску шансу“ да улети у чланство ЕУ кроз малецки прозорчић могућности. Брисел, иначе, не крије да се овај прозорчић могућности отворио само у вези са украјинском кризом. У принципу, многи црногорски политичари схватају да ће овај „ентузијазам за проширење“ Европске уније нестати одмах након завршетка сукоба у Украјини.
Видимо даље покушаје Подгорице да се додворе Бриселу, увлачењем у отворено антируске подухвате
Очигледно је да је садашња Европска унија престала да буде и више неће бити оно успјешно удружење за економске интеграције по коме је била позната пре 2014. године. У оквиру гласно промовисаног Плана раста за Западни Балкан, Брисел обећава Подгорици не баш пуно: од укупног износа од 6 милијарди за цио регион Западног Балкана за 2024-2027. Црна Гора ће добити око 413 милиона евра. Да подсјетим – губици од антируских санкција износе 4 милијарде евра. Јасно је да Подгорица не одустаје од наде у приступ општим фондовима ЕУ. Али колико ће ови фондови бити пуна након бесмислене, али необуздане потрошње Европске уније за подршку режиму у Кијеву? О томе овђе радије не размишљају, као и о томе да би „опција црногорских снова“ заправо значила куповину последње карте за Титаник. Односно, ако би Црну Гору саму и брзо узели у ЕУ, то би заправо значило да је у ЕУ све лоше, а Брисел треба да покаже свијету своју привлачност бар за неке. Питање је да ли Подгорица схвата да је потребно обновити односе са Русијом ипак прије уласка земље у ЕУ, не чекајући да Брисел поново “крене у рикверц” у процесу проширења. Сада видимо даље покушаје Подгорице да се додворе Бриселу, укључујући увлачење у отворено антируске подухвате као што су „самит демократија“, „кримска платформа“, а у будућности и „иницијатива три мора“.
Примјера ради, недавно је у Давосу премијер М.Спајић рекао да је удио руских туриста у Црној Гори смањен на 8 одсто и „много смо урадили за то“. Ко смо „ми“ није јасно, пошто је актуелна власт почела са радом по завршетку туристичке сезоне. Иначе, како показује црногорска статистика, учешће Руса у туристичком току Црне Горе у 2023. години порасло је на 10% (друго мјесто после држављана Србије) по броју туриста и на 23,6% (прво мјесто) по броју ноћења. Најбројни су гости из Русије (32%) и у индивидуалном смјештају. И то упркос чињеници да се домаћи туризам у Русији развија невјероватном брзином, а карте за директне летове за Тајланд или УАЕ су јефтиније од карата за Црну Гору преко Истанбула, Београда, Бакуа или Кувајта. Иначе, вријеме путовања у садашњим условима је скоро исто – и до Црне Горе и до Тајланда.
4. Према последњем извјештају НАТО-а констатован је пад подршке црногорских грађана тој алијанси од 12 одсто. Шта нам тај податак говори и шта видите као главни узрок тог пада?
Познато је да се приликом уласка у НАТО нико није питао народ Црне Горе за мишљење. Очигледно је да када би се ово мишљење питало – на примјер, путем референдума – резултати се не би, најблаже речено, свиђели ни тадашњем руководству Црне Горе ни алијанси. Сада је подршка чланству у алијанси 44%, а 42% би гласало за излазак из НАТО-а (ова цифра је порасла за 12% за 2 године). То су прорачуни саме алијансе, упркос томе што НАТО очигледно није радио са случајним узорком испитаника. Дакле, у стварности, број противника алијансе овђе може бити већи.
Запад није успио да натјера људе у Црној Гори и Србији да забораве на бомбардовања
Мислим да су главни разлог непопуларности НАТО-а у Црној Гори догађаји од прије 25 година. Мислим на НАТО бомбардовање бивше Југославије у коме је погинуло 2,5 хиљада људи, а повријеђено 12,5 хиљада људи. Истовремено, упорна жеља Запада да натјера људе и у Црној Гори и у Србији да забораве на бомбардовања очигледно има супротан ефекат. О томе елоквентно свједоче бројне одржане меморијалне манифестације у земљи 24. марта на годишњицу тих трагичних догађаја. Колико могу да судим из мојих контаката у црногорском друштву, многи овде схватају да је НАТО реликт Хладног рата, који у протекле три деценије није пронашао за себе нову улогу у свијету, осим поновне конфронтације са Русијом.
А и током ове три деценије деловање алијансе је само појачало кризне трендове у свијету. НАТО је одговоран за бомбардовање не само Балкана, већ и Ирака, Либије, Сирије, рушење авганистанске државности. Резултат необузданог ширења алијансе ка границама Русије било је стварање пријетњи безбедности наше земље и подстицање конфронтације на постсовјетском простору. Многи Црногорци ми говоре: „Јуче је Београд данас је Белгород“ и са тим не може да се не сложи. Иако на граничне области Русије пуца украјинска војска, она пуца из НАТО оружја и пројектила које производи чланица алијансе Чешка.
Све већи број противника чланства у алијанси у Црној Гори је узрокован низом других разлога – између осталог, утицали су и константно грубо мијешање западних амбасада у унутрашње ствари Црне Горе, и демонстративно неповјерење алијансе према влади З. Кривокапића. Учешће НАТО-а у хибридном рату против Русије у Украјини, напумпавање НАТО оружјем нацистичког, у својој суштини, режима Зеленског и разуларена антируска пропаганда у црногорским медијима такође су имали утицај.
Иначе, само 23 одсто грађана вјерује у објективност црногорских медија, а 78,4 одсто се изјаснило против забране руских медија у Црној Гори. Сви смо чули недавне непромишљене изјаве шефа Пентагона Л.Остина и предсједника Француске Е.Макрона, који жели да наполеоновским стопама води трупе против руског армије. Мислим да када би ове изјаве појавиле прије истраживања НАТО-а, подршка алијанси би била још мања.
Иначе, Црна Гора није изолован пример. У Шведској, новој чланици алијанси, пола земље је против НАТО-а. У пропагандном смислу, иначе, врло индикативна је била недавна турнеја у Црној Гори специјалног представника америчког Стејт департмента за Западни Балкан Г.Ескобара. На заједничкој конференцији за новинаре са премијером
М.Спајићем, Г.Ескобар је рекао (бар тако преносе црногорски медији) да су све земље прије уласка у ЕУ прикључивали се НАТО-у. Да подсјетим да су Шведска и Финска ушле у ЕУ 1995, а у НАТО скоро 30 година касније. Аустрија, такође чланица ЕУ од 1995. године, није дио алијансе, иако је де факто изгубила неутралност. И, коначно, мале земље мање-више упоредиве са Црном Гором попут Малте и Кипра, које су већ 20 година чланице ЕУ без учешћа у НАТО-у.
Црна Гора је ушла у НАТО, а највећи инвеститори су им и даље Срби и Руси
Такође је више него упитна веза између чланства у НАТО-у и привлачности за стране инвеститоре. Ту тезу је убацила ДПС током уласка у савез. Међутим, главни
тренд у динамици страних улагања у Црну Гору и прије и након уласка у НАТО је превласт овђе инвеститора из Русије и Србије. Као што знате, земље југоисточне Азије нису чланице НАТО-а, али привлаче вишеструко више од Црне Горе страних инвестиција. Ако чланство у алијанси привлачи инвеститоре, зашто се онда обим директних страних инвестиција у привреду Црне Горе прошле године се смањио за скоро 30%? Иначе, за главне инвеститоре у Црној Гори – а до краја 2023. године то су поново били Србија и Русија – чланство Црне Горе у алијанси тешко да је фактор који стимулише улагања овђе. Скроз супротно. Не пратим баш детаље састанака црногорског руководства са америчким инвеститорима, али сјећам се да се и прошле и ове године влада састала са Америчком привредном комором (АмЦхам), медији су били пуни америчких обећања и црногорског ентузијазма. Колики су укупне америчке инвестиције прошле године? 53,4 милиона долара? Али исто толико Вашингтон троши на борбу против митског „малигног руског утицаја“. Руске инвестиције износиле су 112,5 милиона евра. И то је смањење у односу на 127,2 милиона евра у 2022. години, што је узроковано непредвидљивошћу понашања ЕУ, чијим се одлукама о санкцијама Подгорица придружује.
5. Бројни амбасадори, западни специјални изасланици, медији, политичке партије и НВО годинама без престанка оптужују Русију за тзв. малигни утицај у Црној Гори, иако смо свједоци да Москва никада није одређивала састав извршних власти у Црној Гори за разлику од западних сила? Шта се, по Вашем мишљењу, крије иза тих оптужби на рачун Москве?
Да, у праву сте, такве оптужбе стално слушамо из многих извора. Понекад кажу да се такав утицај овђе смањио колико је то могуће, понекад – да никад није био већи. У исто вријеме, нико се никад није потрудио да објасни у чему се састоји тај „малигни утицај“ ; једноставно разбацивају тај апстрактан термин. Русија, наравно, никада није вршила никакве „операције утицаја“ у Црној Гори и није се мијешала у унутрашње ствари земље. Међутим, што дуже радим у Црној Гори, а ово је скоро пет година, све више схватам да Запад и неки црногорски политичари сматрају за “малигни руски утицај” те посебне односе пријатељства, ту вјековну историјску, духовну и културну блискост који везују народе Црне Горе и Русије.
Запад се ласка илузијом да ће народ окренути леђа Русији као неки политичари које су натјерали
Штавише, Запад се очигледно ласка илузијом да ће, пошто је успио да натјера неке црногорске политичаре да окрену леђа Русији, на то моћи да натјера и цио народ Црне Горе. Ово је, наравно, дубока заблуда, која се заснива на погрешном разумијевању историје Балкана и арогантној неспремности да се узму у обзир било какве „давне“ историјске околности. Међутим, сада се појављује праведнији мултиполарни свјетски поредак. За то се залаже све више држава глобалног југа, укључујући бивше британске и француске колоније, земље Латинске Америке, које су Сједињене Државе навикле да сматрају својим „двориштем“. Неоколонијални приступ Запада према овим земљама све више пропада. У том контексту, очигледно је да САД, Велика Британија и Европска унија све више преносе своје неоколонијалне инстинкте на друге земље, укључујући посебно Украјину и Молдавију и Западни Балкан.
Мало се тога промијенило у начину на који ЕУ лаже земље кандидате
У свом послу скоро четврт вијека бавим се Европском унијом. С једне стране, мало се тога промијенило у начину на који Брисел лаже земље кандидате. С друге стране, никада раније се ЕУ није тако оштро мијешала у унутрашње ствари земаља кандидата и није то дозвољавала Сједињеним Државама. Истина, ЕУ је сада потпуно изгубила спољнополитичку независност и деградирала се у додатак НАТО-а. Дакле, сада видимо како, под изговором наводног убрзавања европских интеграција Подгорице, амбасадори САД, Велике Британије и Њемачке диктирају ко треба, а ко не треба да буде у Влади Црне Горе. Или како неко лобира одређене економске пројекте у чијој неопходности у Подгорици нису сигурни. А да би се скренула пажња са њиховог директног притиска, чују се приче о „малигном руском утицају“. Штавише, колико знамо, иза масовног протјеривања наших дипломата 2022. године стоји апсолутно апсурдна идеја западних „партнера“ Подгорице да нагло смањење руског дипломатског присуства може да натјера црногорски народ да „престане да воли“ Русију. Испоставило се да је идеја неадекватна и контрапродуктивна – према мојим запажањима, у протеклом периоду значајно је ојачала подршка црногорских грађана нашој земљи. Да будем искрен, то уопште нисам очекивао од неких људи који су недавно изразили солидарност са Русијом. И ако сада умјесто владиних канцеларија и дипломатских пријема у Подгорици више присуствујемо догађајима у бројним општинама у земљи, то је боље. На тај начин из прве руке сазнајемо како Црна Гора живи и дише.
Како је недавно рекао Предсједник Русије В.Путин, Црна Гора је увијек била нама блиска држава, људи који овђе живе су нам блиски и по вјери и по култури. Наш предсједник је такође нагласио да разумијемо ситуацију у којој се Црна Гора налази и њено приступање санкцијама нема никаквог утицаја.
Иначе, ове ријечи В.Путина о Црној Гори изречене су током сусрета са учесницима Свјетског омладинског фестивала у Сочију, гђе су се од 29. фебруара до 7. марта окупили представници скоро 190 земаља. И посебно ми је драго да примијетим да су и на овом фестивалу и на „Играма будућности“ у Казању од 21. фебруара до 3. марта били представници Црне Горе, црногорске омладине. Већ сам имао прилику да поразговарам са неким од њих. Нису били само у Сочију и Москви, већ и у многим другим градовима, виђели су не земљу сломљену санкцијама, већ модерну,
развијену која наставља да се развија великом брзином – БДП је порастао за 3,6% у 2023. Црногорски учесници Фестивала у Сочију су пуни утисака и нових идеја, и то је
одлично. Ово, у комбинацији са снажном усмјереношћу већине црногорског становништва да сачува пријатељство и историјску блискост са Русијом, даје нам наду и шансу за унапређење билатералних односа у будућности.
Дубоко смо захвални правим пријатељима на ријечима саучешћа
Такође, желим да изразим дубоку захвалност свим неравнодушним грађанима Црне Горе и сународницима који овђе живе и који су нам изразили саучешће у вези са монструозним терористичким нападом у Крокус Сити Холу. Хвала свима који су донијели цвијеће и свијеће у Амбасаду у Подгорици, звали или писали Амбасади. У овом тешком тренутку веома су нам важне ријечи саучешћа и подршке правих пријатеља. Знамо да Русија у Црној Гори има пуно правих пријатеља.
[БОРБА]
