Београд, 9. априла. У препуној сали Руског дома у Београду, одржано је представљање књиге др Јелене Бондарјеве „Александар Први Карађорђевић – православни краљ Југославије”, о творцу и првом владару заједничке државе Јужних Словена, краљу Ујединитељу, и једној од најзначајних личности у нашој модерној историји.
На представљању су говорили: аутор др Јелена Бондарјева, познати историчар, др Наталија Нарочњицка, председник Фондације ,,Историјска перспектива”, академик САНУ, протојереј Виталиј Тарасјев, Жак Огар, пуковник, стручњак за геополитику, др Едуард Јусон вицеканцелар на Универзитету Сорбона и др Алексеј Тимофејев професор Универзитета у Београду.
Присутне је најпре у име Руског дома поздравио др Георгиј Енгељхарт који се захвалио аутору и учесницима промоције што се баш у Руском дому представља ова значајна књига, прва биографија краља Александра на руском језику.
Окупљенима се први обратио протојереј Виталиј Тарасјев, који је нагласио чврст однос два народа у православној вери па се осврнуо на историјат „беле“ емиграције у Краљевини СХС, која је након Октобарске револуције најтоплије дочекана, и да су под Александром имали исти третман као и народи Краљевине. Такође је истакао да је краљ здушно помагао оснивање руских црквених општина широм Краљевине СХС и подстицао културни живот Руса, укратко, Руси су се под Александром осећали као у својој домовини. Након атентата у Марсеју, када је Александар Карађорђевић мучки убијен, цела руска емиграција, не само у Краљевини Југославији већ у читавом свету, жалила је за њим као и за царем Николајем Романовим. Убрзо, након атентата на самом улазу у Руски дом у Београду постављене су спомен-плоче у част два убијена владара – Александра и Николаја.
Говорећи о својој књизи др Јелена Бондарева је истакла да су избегли Руси у краљу Александру добили и пронашли оно што су изгубили у Русији, цара Николаја. Поштовали су га и волели као свог цара. Посебно место у књизи заузима тема Русије у животу југословенског краља, његовог односа са царском породицом и Александрове бриге о Русима у избеглиштву. Ауторка је сама признала да је животом краља Александра била опседнута још деведедесетих година прошлог века. Потом, ауторка се осврнула на догађај када се млади Александар као кадет приликом представљања цару Николају,задржао са њим у вишечасовном разговору. Цар је након тога рекао: „Гледајте на овог дечака као на мог сина.“ У књизи се такође налазе ставови и мишљења писаца и интелектуалаца о југословенском краљу.
Наталија Нарочницка је направила паралелу, ако је краљ Александар судбину руског народа доживљвао као своју, тако смо и ми српску судбину деведесетих доживљвали као нашу, и то нам је помогло да спознамо себе и кренемо напред својим путем. Повезујући све то са данашњицом, Нарочницка је нагласила да је Србија једина земља која отворено подржава Русију, и где се може чути руска химна.
Француски пуковник у пензији Жак Огар је говорио о односу некадашње Француске према краљу Александру, о јаком савезништву и пријатељству Александра са адмиралом Гепратом и маршалом Франше Д`Епереом, закључивши да краљ Александар представља симбол тројног пакта, српско-руско-француског.
На самом крају професор Тимофејев је оценио да ова књига представља поглед из „руског ока“ на краља Александра Карађорђевића, и да се међу корицама ове књиге налази закружена комплетна биографија српског витешког краља. Тимофејев је такође најавио да ће у издању издавачке куће Информатика ова књига бити објављена на српском језику.
Након завршетка представљања књиге, представници Клуба генерала и адмирала из Београда уручили су повељу „Српски цар Душан Силни“ француском пуковнику Жак Огару и примили га у почасно чланство своје организације.
Д. О.
