Боцан-Харченко: Русија и Србија против нацизма и опасних идеја о супериорности

КАО што се зна, 3. новембра ове годи­не је Трећи коми­тет Генералне скупшти­не Уједињених нација усвојио руски нацрт ре­золуције о борби против величања нацизма, нео­нацизма и других типова праксе, који доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксено­фобије и с њима пове­зане нетрпељивости.

У блиској будућности – до краја године – документ ће бити размотрен на пленарној седници Гене­ралне скупштине УН.

Актуелност овог нацр­та, нажалост, потврђује се чињеницом да цинич­на кампања фалсифи­ковања историје и прео­бликовања јавне свести из године у годину само добија на замаху (пре неки дан је руско Ми­нистарство иностраних послова објавило годи­шњи тематски извештај, који детаљно описује тешку ситуацију у овој области). Штавише, ове године је свет био сведок догађаја без преседана – јавног одавања почасти украјинском нацисти, бившем добровољцу СС дивизије “Галиција”, у канадском парламенту.

Резолуција коју је пре­дложила Русија – и круг коспонзора из свих реги­она света – има за циљ да усмери земље ка зајед­ничком супротстављању ширењу опасних идеја о супериорности једних нација над другима, што је довело до катастрофе Другог светског рата. Да сачува успомену на грандиозну победу зе­маља антихитлеровске коалиције над окрутним непријатељем, која је спасла народе Европе и целог света од истре­бљења и ропства – захва­љујући томе је створена архитектура Уједињених нација и савремени си­стем обезбеђења људ­ских права.

Приликом разматра­ња руске иницијативе, открива се прави од­нос држава према овим најважнијим задацима. Огромна већина земаља, чланица светске Орга­низације – укључујући и Србију – традиционално подржава нацрт. Државе тзв. колективног Запада, које су у мањини, 2022. и 2023. године иступају против, настављајући са ревизијом резултата Другог светског рата, ко­ји су утврђени у Повељи УН, Повељи и пресуди Нирнбершког трибуна­ла, као и пресуди Међу­народног војног суда за Далеки исток.

Значајну забринутост изазива негативан став некадашњих престоница Осовине – Берлина, Ри­ма и Токија, који доводи у сумњу искреност њи­хових изјава о томе да су свесни своје кривице за отпочињање најкрвави­јег сукоба у историји чо­вечанства, као и тврдњи о покајању за почињена зверства. С обзиром на то, да приметимо, пре­урањено је расправљати о могућности искључи­вања из Повеље УН фор­мулација о “непријатељ­ским државама”.

Уверени смо да се овде у Србији наша осећања разумеју и деле. Срп­ски народ је на својим раменима понео терет Другог светског рата, по цену огромних жртава и губитака. Страдао је од бруталне НАТО агресије 1999. (у коју су биле ди­ректно укључене Немач­ка и Италија). Суочио се са покушајима албан­ских радикала на Косову да величају нацистичке сараднике (да се сетимо, између осталог, пројекта обнове куће колабора­ционисте Џафера Деве у Косовској Митрови­ци), презривим односом западних покровитеља Приштине према сећању на српске јунаке пале у биткама Првог светског рата (најновији пример је варварско скрнавље­ње спомен-обележја на православном гробљу у Приштини на иници­јативу тзв. амбасадора Француске и Немачке).

Желимо да уверимо српску јавност да ова­кви ревизионистички приступи Запада неће остати без адекватног одговора. Као стална чланица СБ УН, свесна своје посебне улоге у одржавању међународ­ног мира и безбедности, Русија ће узети у обзир резултате гласања о ре­золуцији о борби против глорификације нацизма приликом разматрања кандидатура за нове чла­нове СБ УН, у контексту расправа о његовом про­ширењу.

Фото Д. Миловановић

[НОВОСТИ]