Проширење БРИКС-а могло би да се покаже као историјска прекретница. На то упућују и статистика и географске мапе – после придруживања пет нових чланова, кључни поморски трговински путеви прелазе под контролу БРИКС-а. Понекад је праћење мапе занимљивије од популарних кримића
Почетак руског председавања БРИКС-ом 1. јануара означио је и историјско прикључивање нових чланова том међувладином удружењу – Египта, Етиопије, Ирана, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и Саудијске Арабије. Уз чланице-осниваче – Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку, удружење сада чини десет држава.
“То убедљиво показује све већи ауторитет БРИКС-a и његову улогу у светским пословима”, поручио је руски председник Владимир Путин.
Проширење БРИКС-а је један од најважнијих догађаја у светској политици друге половине прошле и почетком нове године. Још близу три туцета држава се формално пријавило или показало интересовање за придруживање БРИКС-у.
Међу стручњацима се говори о квалитативној промени геополитичке равнотеже снага у свету. Постоје поређења између БРИКС-а и Групе седам (Г7) најутицајнијих земаља Запада у погледу њиховог укупног домаћег производа (БДП), ресурса и других економских показатеља. Такође, обликује се симболичка снага БРИКС-а као алтернативне вредности и све државе-чланице активно настоје да преиспитају постојећи неправедан међународни поредак.
У томе десет држава из БРИКС-а нису ни мало усамљене. Масивно ширење БРИКС-а указује да је многима по вољи концепција равноправне сарадње и одржавања стабилности коју је Русија предложила 2006. године. Данас организација привлачи земље које желе да сарађују на основу међусобног поштовања и међународног права.
Најважнији задатак
Председник Путин је указао како БРИКС привлачи све више присталица и истомишљеника – државе које деле темељне принципе удружења. То су “суверена једнакост, поштовање избора сопственог пута развоја, међусобно разматрање интереса, отвореност, консензус, жеља за формирањем мултиполарног светског поретка и праведног модела глобалног финансијског и трговинског система, потрага за колективним решењима најтежих проблема нашег времена”.
“У том духу, усредсређујући се на позитивну, креативну сарадњу са свим заинтересованим државама, руско председавање БРИКС-ом биће током 2024. одржано под мотом ‘Jачање мултилатерализма у интересу праведног глобалног
развоја и безбедности'”, најавио је Путин. Председник, његови сарадници и експерти у Москви су сагласни да ће за глобалну политику Русије, јачање БРИКС-а и питање унутрашње консолидације после проширења, бити најважнији задатак током 2024. године.
Током председавања БРИКС-ом, Русија планира да развије сарадњу у три кључне области: политика и безбедност, економија и финансије, културни и хуманитарни контакти, рекао је Путин. Чланице удружења су у потпуности подржале такву улогу руског председништва.
Проширење БРИКС-а би могло да се покаже као историјска прекретница од које ће одбројавање бити настављено до формирања новог трансконтиненталног светског поретка. На то наводе и статистика и географске мапе.
Енергенти и трговински путеви
Нове чланице су различите по обиму, економској тежини и значају у светској политици: Египат је најмногољуднија арапска држава (110 милиона становника), извозник нафте и гаса. Египат и Етиопија, заједно са Јужноафричком Републиком, спадају у пет највећих економија Африке. Богата Саудијска Арабија је прекоморски сусед сиромашној Етиопији. Такви суседи су, такође, од Запада санкционисани Иран, те УАЕ на чијој су територији ваздухопловне база САД.
Министри привреде и трговине Саудијске Арабије су током заседања Светског економског форума у Давосу прошле недеље изнели да се краљевина није званично придружила БРИКС и да је о томе процес доношења одлуке у току. Саудијски званичници наводе да 1. јануар није био крајњи рок, као и да за доношење одлуке у Ријаду нема временских ограничења. Следећи самит БРИКС-а треба да буде одржан у октобру ове године у руском граду Казању.
Прва ствар која упада у очи је укључивање у БРИКС највећих произвођача нафте, и то глобалних. Само Русија, УАЕ, Саудијска Арабија и Иран заједно свакодневно црпу готово 25 милиона барела црног злата. Још импресивније, те земље годишње изваде скоро 1,14 билиона кубних метара природног гаса, довољно да задовоље годишње потребе глобално највећег потрошача, Северне Америке (1,1 билион кубних метара).
Истовремено, Кина је прва економија света када се БДП мери паритетом куповне моћи (ПКМ). Индија је на табели трећа, а према пројекцијама, утростручиће национални БДП до 2030. године. Такав привредни раст подразумева огромну количину енергената. Према Међународној агенцији за енергију, те две привреде ће бити кључне за повећање производње угљоводоника.
Нови састав БРИКС-а, који је по дефиницији превасходно економска унија, уклања многе препреке и поједностављује међусобну трговину чланица, поготово када глобални тренд представља настојање да се прорачуни врше у националним валутама, односно даље од америчког долара. Поврх тога, кључни извозници угљоводоника добијају већу слободу ван Организације земаља извозника нафте (ОПЕК) и сродног ОПЕК+. Зато ће Вашингтон вероватно имати тешкоће у будућим односима са овим организацијама.
Нови играчи у БРИКС-у су из региона критичног не само за производњу енергената, већ и за транспорт терета између многих држава света. Египат и Саудијска Арабија контролишу лавовски део обале сада веома актуелног Црвеног мора, којим пролази 15 одсто глобалне трговине.
Нешто више на мапи налази се УАЕ, својеврсна “капија” у Персијски залив, а у супротном смеру то је кључна транспортна артерија ка Индији. Изнад је Иран, контролишући читаву источну обалу, све до излаза из Оманског залива.
После придруживања пет нових чланова, кључни поморски трговински путеви на којима су у последње време биле значајне тешкоће, прелазе под контролу БРИКС-а. Понекад је праћење мапе занимљивије од популарних кримића.
Смањен утицај Запада
Проширење БРИКС-а јасно показује настојање у свету да буде смањен ниво утицаја западних држава. Нове чланице омогућавају значајно проширење утицаја БРИКС-а у важним регионима планете. БРИКС ће значајно ојачати у Африци, чије су све државе позване на 15. Самит удружења у Јоханесбургу прошлог августа.
БРИКС обраћа пажњу и на државе које се међусобно веома разликују. Тиме удружење јача свој статус представника интереса мултиполарног света. Окупља земље које су културолошки далеко једна од друге, али желе да раде заједно, пре свега ради привредног развоја. Ово отвара могућности другим важним земљама, попут Мексика и Индонезије, да се придруже организацији.
БРИКС се добро показао као платформа на којој се различите државе могу чути и разумети. За њих је удружење јединствена прилика и да ојачају своју позицију на међународној сцени. Поред тога, сарадња унутар организације омогућава да ојачају независност од политичких и економских институција западних земаља. То привлачи нове чланове.
Садашњи међународни систем није ни репрезентативан. Његова историја досеже у доба великих европских географских открића у 16. веку. Четири од пет првобитних чланова БРИКС биле су жртве европског колонијализма током већег дела последњих 300 година.
Крај Другог светског рата није у суштини променио овај статус кво. Диктат коалиције предвођене Сједињеним Америчким Државама приликом стварања међународних институција попут Уједињених нација, Светске трговинске организације, Међународног монетарног фонда, Светске банке и многих других, продужио је ову историјску грешку. Такозвани међународни поредак заснован на правилима није испунио наде жртава колонијализма и основно је питање: чија правила, чији поредак?
Блок моћнији него икад
Експерти указују и како БРИКС показује немогућност геополитичког “поништавања” Русије од стране Запада. Отуда је процес укључивања нових држава за Русију изузетно важан. Москва сада има прилику да кроз БРИКС проговори у име већег дела човечанства.
Русија је данас упориште тежњи за националним суверенитетом и подршци традиционалним вредностима. Ова својства очигледно привлаче и друге државе. Многе земље, такође, виде спремност Русије да се супротстави западној хегемонији. Русија се одупрла неоколонијализму у Украјини, на Блиском истоку и другим регионима, посебно у Африци. То подстиче државе да сарађују са Москвом и уђу у БРИКС.
Русија је заједно са партнерима покренула процес формирања новог мултиполарног света, а БРИКС је постао једна од његових основа. У чланку под насловом “Појављује се антизападни блок моћнији него икад раније”, бивши главни уредник немачког “Шпигла” написао је после самита удружења 2022. да је “БРИКС много јачи од Г7”. Г7 је “феномен прошлог века,” док је БРИКС “откриће 21. века”, поручио је он.
Проширени БРИКС чини 36 процената светске територије, 45 процената укупне популације, 37,3 процента глобалног БДП, 38 процената светске индустријске производње, скоро половину нафтних и гасних поља и половину све произведене хране. БРИКС надмашује Г7 у готово свим показатељима. Процењује се да је после проширења БРИКС више него двоструко већи од Г7 и има преко четири пута бројније становништво. БДП десет чланица је 1. јануара вредео 63,2 билиона долара, а Г7 52,3 билиона. У 2028. ће удео земаља БРИКС у глобалном БДП бити већи од 33,6 одсто, а Г7 представљати 27,8. Јасно је зашто и друге земље желе да се придруже БРИКС.
Чланице БРИКС-а настоје да обезбеде економски суверенитет и сигурност одбацујући амерички долар као средство у узајамним плаћањима. Уопште, земље широм света ће постепено одустати од коришћења долара у међународној трговини.
Постоји неколико начина да се избегне коришћење западног банкарског система. Тек неке од промена које ускоро долазе: државе ће редовно преговарати о коришћењу националних валута у билатералној размени; порашће улога валута неколико земаља, кинескog јуанa, рускe рубљe… у светској трговини; велика међународна удружења попут БРИКС-а створиће интерне начине за олакшавање плаћања без употребе долара.
Развој ових тенденција биће настављен током године руског председавања. Тако ће БРИКС постати још перспективније удружење.
